Četvrtak, 13. jul 2005
„Bojane … sestra ti se povredila“, bile su mamine prve reči kad sam podigao slušalicu.
„Šta se dogodilo?“
„Pala je … povredila je nogu.. tačnije zglob … upravo je nazvala iz bolnice.“
„Dakle, ona je dobro … užas.. šta je rekla?“
„Bila je pod lekovima … nije imalo puno smisla ono što je govorila… Upravo sam izašla sa posla … zovem čim saznam nešto više”
„Mogu li ja nekako da pomognem … Mogu da pođem sa tobom?“
„Zovem iz automobila … Već sam na putu I-65 dušo, biću u tamo za satićak. Nazvaću te čim stignem“, obećala je dok je spuštala slušalicu.
~~~~~~
Ma ona je samo mala kučka, zašto bi me bilo briga, pomislih na trenutak. Da, osim što si upravo drkao na njenu sliku, perverznjaku jedan, rekoh u sebi. Kao da je najsavršenija, najseksi, najlepša devojka na ovom svetu. Alisa,slatka seka Alisa.. zastenjao sam nečujno dok mi je ruka počela pumpati debeli penis …
~~~~~
Alisa moja seka koja se udala za tog gubitnika neposredno pre Nove godine, dvadeset i dve godine, upravo je diplomirala, zabavna, slatka, inteligentna … jebote, mogao bih i dalje i dalje .. pri rođenju joj je bilo suđeno da bude ljubav mog života … osoba kojoj je bilo suđeno da bude moja žena … majka moje dece … ha … Osim što sam joj slučajno jeli bio brat.
Ja sam sa svojih osamnaest godina bio četiri godine mlađi od nje… mislim da u poslednje četiri godine nismo rekli ni dvadeset lepih reči jedno drugom … Većina ljudi bi verovatno krivila našu otuđenost zbog jednog događaja pre četiri godine kada je neočekivano stigla kući ranije i zatekla me kako sedim na njenom krevetu sa njenim grudnjakom oko lica, dok sam se milovao sa njenim omiljenim gaćicama. 
Nije joj bilo drago! U najmanju ruku!
Njeni krikovi doveli su mamu brzo na sprat, a zatim je u narednim satima i danima sve ispričala svojim drugaricama, komšijama, svima, i svaki put kad bi to prepričala, začinila bi priču dodatno. Kučk mala…
Ali taj incident upravo je bio vrhunac dugog perioda našeg razdvajanja. Kada je još malo sazrela, kada su se njene misli i interesi pretvorili u šminku i dečake, odeću i telefonske razgovore, pronašla je mlađeg brata kako je vuče za sobom kao štene koje sve više iritira.
Nisam razumeo naravno. Nisam mogao da shvatim zašto Alisa nije želela da provodi svo svoje slobodno vreme sa mnom. Sad znam da sam bio užasna štetočina i da se Alisa verovatno trudila da bude prilično nežna sa svojim dosadnim bratom. Njena reakcija na moje istraživanje ladice s gaćicama bila je jednostavno eksplozija koja se dugo gradila. Ipak me je njena reakcija pošteno naljutila i zbog njene tvrdoglavosti nikada nismo uspeli da uhvatimo prijateljstvo i ljubav naše mladosti nakon tog dana.
Zadirkivala me, nije mi dozvoljavala da zaboravim poniženje tog popodneva, često savetujući svoje prijatelje kada su Bojan u našoj kući da paze na malog „brata bludnika“. I tokom njene četiri godine boravka u drugom gradu, činilo se da nam njene kratke posete kući nikada nisu dale dovoljno vremena da se ponovo upoznamo i da “zakopamo ratne sekire.” Nikada nisam prestao da sanjam o njoj, niti sam zaboravio njene reči kad sam imao možda pet godina: „Bojane, kad porasteš, ja ću se udati za tebe i biću ti žena. “
„Obećaš?“ Uvek sam to zahtevao.
„Ako budeš dobar“, uvek bi odgovorila, a zatim me poljubila u obraz.
~~~~~
„Biće Alisa u redu, već je bolje.“
„Pričaj mama?“ Pitao sam držeći telefon na uhu.
„Operisali su je … Videla sam doktora … stavili su metalnu pločicu … šrafove … ona je u gipsu …“
„Šta se dogodilo? Kako je to slomila? Šta je rekla? Hoće li moći hodati?“
„Videla sam je na minut … još uvek je sanjiva od lekova … mora da spava. Ostaću ovde za vikend. Uveriti se da je dobro … moraćeš i ti da pomogneš.“
„Šta mogu učiniti? Šta treba?“
„Alisa neće moći da se oslanja na stopalo najmanje dvadeset dana … neko će morat da joj pomaže.“
„Zar ona nema gips na sebi“ prekinuo sam je.
„Gips joj nije samo na članku već preko cele noge. Moraćeš da dođeš ovde i pobrineš se za nju.“
„Ali..“
„Imam posla dušo … Moram da se vratim u ponedeljak.“
“Zar ne možemo da je dovedemo kući?”
„Ne, doktore je ovde, sve je ovde.“
„Želiš da dođem tamo i da se brinem o njoj … sam … tri nedelje?“
„Znam da vas dvoje niste baš najbolji prijatelji ovih dana, Bojane …. ona je tvoja sestra, a njen dragi nije ovde … moraš joj pomoći“, rekla je izbiljnim tonom.
Čak i da sam apsolutno mrzio sestru, otišao bih. Jednostavno, sve sam dugovao mami i nisam mogao da odbijem nijedan zahtev žene koja je odgojila Alisu i mene i to sama, ženu koja se radila dve smene da nam stvori dom ljubavi nakon što nam je otac umro kad sam imao tri godine.
„Kada da dođem?“
„Pustiće je u subotu, dovezi se u nedelju ujutru i provešćemo dan zajedno pre nego što odem.“
~~~~~~
Džoni, Alisin uvrnuti suprug, štreber, građevinski inženjer koji je diplomirao pre godinu dana, sada je bio u nekoj mirovnoj misiji,jebemli ga; Seka se udala za njega na Božić.
„Nikad nisam mislio da ću zaista morati da idem da ratuj“, rekao mi je u danima pre venčanja. „Jebote, zašto misliš da su te obučavali, davali ti novac, idiote,“ odgovorio sam, potpuno nezainteresovan prema ovom štreberu koji mi je ukrao prelepu sestru.
Nedelja, 16. jul
Dok sam se tog toplog letnjeg dana vozio do gradića u kojem je bila sestra, s jedne strane sam besneo jer moje leto će biti uništeno, takođe nisam mogao da se ne uzbudim na ovu neočekivanu priliku koja se iznenada ukazala. Imao sam dobre tri nedelje da budem sa sekom. Da li bih mogao konačno da uspem kod nje, pitao sam se prilazeći njenom stanu, penis mi se trzao i rastao od te pomisli.
~~~~~
„Dušo, stigo si“, rekla je mama pozdravivši me zagrljajem i brzim poljupcem u obraz.
„Zdravo mama.“
„Pa, hajde. Idi da vidiš svoju sestru“, uputila me je prema Alisinoj spavaćoj sobi.
„Zdravo Alisa.“
„Došao si..“, odgovorila je polu ratobornim tonom.
„Šansa da pomognem svojoj divnoj sestri. Doleteo sam ovde čim sam čuo.“ – zezao sam je.
„Kako da ne.“
„Kako si seko?“, pitao sam, pokušavajući da ubrizgam toplinu u svoj glas dok sam govorio.
„Preživeću očigledno.“
„Hoćeš li?“
„Ne zvuči tako razočarano“.
„Nemoj tako Alisa! Tvoj brat je spreman da se odrekne leta da bi ti pomogao“, dodala je mama.
„Izvini“, rekla je i nije zvučala potpuno iskreno.
~~~~~~
„Kupila sam hranu jutros, imaćete je za narednih nekoliko dana, tačno je prepisano šta kada jedeš …“, započela je mama.
„Ne brini mama, mi ćemo samo jesti pice i piti pivo cele nedelje. I čokoladna torta za ručak. Ne treba nam meni … „, rekao sam pokazujući na karfiol i prokelj koji su sedeli na pultu.
„Bojane!!“, upozorila me mama preteći.
~~~~~~
Sestrin stan nalazio se na petom spratu novogradnje, a njeni prozori su bili okrenuti ka velikom gradskom parku koji je omogućavao privatnost i sjajan pogled. Dvosoban, jedno veliko kupatilo i jedan odvojen toalet, trebalo je da me presele u drugu spavaću sobu, sobu koja je bila pretvorena u kancelariju, ali je imala kao jedan mali krevetić u ćošku.
Jedini tuš i kada bili su u velikom kupatilu koje je bilo spojeno sa Alisinom spavaćom sobom, pa sam to morao da koristim kad želim da se okupam.
Mama je provela večeru s nama dajući mi uputstva za sve moguće slučajeve, ali konačno sam je zaustavio kad je počela da objašnjava odlaganje Alisinih „otpadnih proizvoda“ dok smo jeli desert.
„Shvatio sam mama“, gunđao sam dok sam razmišljao o posudi sa čokoladnim pudingom koja je sedela ispred mene.
~~~~~~
„Nisam baš sigurna u ovo“, bile su Alisine poslednje reči mami pre nego što je mama krenula nazad u naš gradić gde joj je bio i posao.
„Biće sve u redu. Zar ne dušo?“ pitala me.
„Ako Alisa bude dobra, nećemo biti problema.“, rekao sam sa zlim osmehom.
KRAJ 1. Dela
