Pogledao sam u ekran na svom telefonu gde se pojavila zelena slušalica i reč – mama.
„Hej! Baš sam hteo da te pozovem!“ Nasmejao sam se, odgovarajući na poziv.
Većinu vremena, to bi samo bio najgluplji izgovor, ali u ovom slučaju, to je bila istina.
„Pa ništa, sad ću ja onda da spustim slušalicu.. Ne želim da propustim tvoj poziv.“ počela je da se cereka pre nego je ućutala.
Na trenutak sam pomislio da je zaista spustila slušalicu, dok nisam čuo kako frkće i ponovo se smeje. „Zamalo da mi uspe fora!“
„Da, baš zamalo. Zdravo mama.“
„Zdravo dragi“, odgovorila je.
“Taman sam te hteo pozvati da te pitam da li bi želela društvo na nekoliko nedelja ovog leta?“
„Hmmm… Moraću da proverim svoj raspored“, blefirala je.
Mogao sam da čujem njen osmeh. „Naravno! Kakvo glupo pitanje! Volela bih da te vidim! Predugo je prošlo otkako nisam videla svog sina! Kada dolaziš?“
„Kako ti zvuči za recimo neke tri nedelje?“ Pitao sam. „Završavam taj neki ogroman projekat, i dobro bi mi došla pauza kada završim. Stvarno treba da pobegnem odavde na neko vreme.“
„Pa, imaš savršeno mesto na koje možeš da pobegneš“, rekla je ona. „Dođi kući, i pusti mamu da se brine o tebi. Ima da te razmatim!“
„Dobro je mama… Ne moraš da preteruješ, prošlo je dosta godina i nisam više klinac.”
“Gluposti!” zakikotala se, odbacujući moje reči u stranu. „Moram da ti sredim sobu, da padne krečenje, ima tu posla… dobro da si se najavio ranije! Da te dočekam kako dolikuje.“
„Mama?“ prekinuo sam je. „Molim te nemoj sve to raditi, bezveze da se trošiš. Dolazim kući da vidim tebe, a ne u svoju sobu ili dvorište ili šta već.“
„Ne brini sine, sve će biti kako treba“, odgovorila je.
Znao sam da ne postoji ništa što bi je sprečilo da radi šta ona želi i šta tvrdoglavo zacrta u svojoj glavi. Dao sam joj informacije o letu koji sam već bio rezervisao. Znao sam da će reći da. Koja majka ne bi?
„Ooooooooo, tako sam uzbuđena! Jedva čekam da te vidim! Biću na aerodromu da te dočekam! Moja beba se vraća kući!“
Šta mogu drugo da kažem? Ona je moja mama i voli me. I ja nju volim.
***
Moj let je odložen 30ak minuta, ali osim toga, bio je prilično ugodan. Pored mene je sedeo malo stariji par, koji su rado razgovarali, ali mi se nisu nametali. Žena je bila na sedištu odmah pored mene i ispričala mi je sve o njihovoj deci i odmoru na kojem su bili. Bio sam više nego spreman da slušam. To mi je dalo izgovor da je gledam.
Pretpostavljam da je bila u četrdesetima. Možda starija, ako je njen muž bio neki pokazatelj. U svakom slučaju, bila je jedna veoma privlačna žena; plava kosa, prodorne plave oči, prijatna ličnost i zaista lep par grudi, izloženih u otvorenom dekolteu njene bluze. Mnogo se smejala, a njen smeh je pokrenuo i te sise. 
Jedina stvarna indikacija starosti pronađena je na njenom licu, gde je nekoliko linija i sitnih bora u suprotnosti sa njenom mladalačkom ličnošću i seksualnošću. Pošto je njen muž bio zadovoljan što je prespavao veći deo leta, ona se okrenula prema meni da skratimo vreme.
Moram da priznam, počeo sam da imam veoma intimne misli o njoj dok smo se smejali i ćaskali. Imala je koketnu prirodu i naviku da mi dodiruje ruku dok razgovara sa mnom. Siguran sam da je videla česte poglede koje sam bacio niz njenu bluzu, diveći se kremasto glatkim oblinama njenih punih grudi.
Moje fantazije su odlutale sa njom do toaleta, gde bismo zadovoljili neposredne fizičke potrebe jedno drugom u skučenom toaletu. Bio sam duboko u njenoj veoma mokroj pički kada su me njene reči vratile u stvarnost. Smešila mi se, čekajući odgovor na pitanje koje nisam čuo. Jedva sam joj mogao reći razlog. „Žao mi je, nisam vas čuo baš“, osmehnuo sam se, pokazujući na stalnu buku aviona.
„Pitala sam ‘šta te vodi ovuda?’. Pretpostavljam da živiš tamo gde smo se ukrcali?“ ponovila je.
„Oh. Da, živim tamo“, klimnuo sam glavom, još uvek izgubljen u njenom dekolteu. „Mama moja. Eto to me vodi u rodni kraj.“
„Ništa ozbiljno, nadam se“, upitala je pokazujući iskrenu zabrinutost, dok me je ponovo dodirnula.
„Oh, ne. Ništa tako“, odmahnuo sam glavom, odbacujući tu pomisao. „Samo u posetu. Imam vremena a nisam je mnogo viđao u poslednje vreme. Stalno razgovaramo, ali uživo nismo baš dugo. Prošle su godine zapravo. Osećam se pomalo krivim za to. Nisam hteo da je ignorišem. Vreme mi je jednostavno pobeglo.“
„Sigurna sam da ona to zna“, osmehnula se. „Mi majke imamo razuma. Ipak, lepo je čuti našu decu. Čine da se osećamo cenjeno.“
Oh super. Sada sam se zaista osećao krivim. Ne zbog moje mame. Ovo je bilo drugačije. Činjenica da je i ona nečija majka, naterala me je da zažalim zbog požude koju sam osećao otkako smo počeli da razgovaramo. Barem više neću morati da krijem svoje ispupčenje međunožja jastukom.
Moja mama je takođe plavuša. „Prosečna“ je reč kojom bi opisao moju majku na mnogo načina, ali nijedan od njih ne bi trebalo da se smatra kao da je omalovažavam. Bila je prosto prosečna, za razliku od izuzetnih. Bila je nešto viša od proseka, ali ne i visoka. Tata je bio nešto niži od proseka, tako da mama skoro nikada nije nosila štikle, na njegovo insistiranje.
Bila je da kažemo malo lepša od prosečne mame, i malo veća u gornjem delu, ali ne preterano. Uvek se žalila na svoju težinu koja je bila nešto viša od proseka, ali nije bila debela. Bila je prosečna, ali je bila moja mama, i ja sam je voleo.
Tata? Pa i on je bio prilično prosečan, samo što je bio malo ispod toga. Kao što sam pomenuo, bio je nizak. Varao je mamu, više puta, a ona je i dalje stajala uz njega. Zašto? Možda nikad neću znati. Poginuo je u nesreći, što bi se moglo smatrati karmičkom odmazdom, jer je i on bio loš vozač.
On je barem bio životno osiguran, a mama je samim tim bila finansijski stabilna.
Čuo sam kako se motori lagano gase, dok smo počeli da se spuštamo. Usledilo je relativno glatko sletanje. Odmahnuo sam glavom i ostao da sedim, nehajno posmatrajući kako moja poznanica i njen muž izvlače svoje stvari iz fioka iznad glave.
Mmmmmm, te sise su postale još istaknutije jer je visoko podigla ruke. Video sam suptilan osmeh u uglovima njenih usana, znajući da je još uvek dovoljno privlačna da privuče pažnju mlađeg muškarca, kao što sam ja.
Nije joj smetalo da gledam, čak je imala i poslednji koketni poklon za mene. Dok su putnici počeli da se kreću napred, ona se nagnula i uputila mi direktan pogled niz svoju bluzu. Njen grudnjak je držao te meke globuse i pokazao mi samo nagoveštaj areole.
„Uživaj u poseti svojoj majci“, rekla mi je tiho na uho. „Bilo je lepo razgovarati sa tobom i provoditi vreme zajedno.“
Nasmejala se i pridružila svom mužu, ostavljajući me da uživam uz divan pogled koji mi se urezao u sećanje.
KRAJ 1. Deo
