Izašao sam među poslednjima iz aviona, i dok sam izlazio, gomila koja je bila prilično gusta, kretala se bez pravca, kao što gomile obično rade. Bacio sam pogled oko sebe, nadajući se da ću videti svoju majku, koja je rekla da će me dočekati, ali nisam video poznato lice. Ono što sam video, kroz nabor u gomili, bio je sjajan par nogu i seksi potpetice sa savršeno nalakiranim noktima.
Ko god da je bila vlasnica tih štiklica sedela je, prekrštenih nogu, verovatno čekajući svoj let. Noge su neko vreme držale moju pažnju, pojavljivale se i nestajale kako je gužva prolazila. Uhvatio sam i blesak crvene kose kroz gomilu, nešto što bih inače želeo da dalje istražim. Volim crvenokose… ali nisam bio ovde da tražim žene. Zapravo jesam jednu, svoju majku.
Izvukao sam telefon i poslao poruku dok sam polako prolazio kroz terminal. Zaustavio sam se ispred velike, osvetljene mape aerodroma, tražeći kafić ili restoran koji bi mogao biti dobar orijentir. Na kapiji sam, stigao je odgovor nekoliko sekundi kasnije. Nisam te video. Mnogo ljudi. Sada se proređuje. Ostani tamo. Vratiću se, otkucao sam, i promenio pravac, vukući kofer za sobom.
Kada sam se približio, ponovo sam počeo da je tražim, skenirajući u potrazi za poznatom plavušom i poznatim osmehom. Nisam je video. Ne vidim te, poslao sam. Pa, vidim ja tebe, poslala je nazad. Ti si žmura! Žmurke? Stvarno? Pitao sam.
Samo me potraži. Ne krijem se, odgovorila je. Dobro, pomislio sam, počevši da . Sišao sam iza ugla i ponovo naišao na te noge, i crvenu kosu, ali sam tražio plavušu, pa sam krenuo dalje ne gledajući je.
Ooooo, tako blizu! – poruka od mame. Okreni se.
Podigao sam pogled sa poruke i okrenuo se. Crvenokosa mi se smešila, nehajno prekrštenih nogu, telefon u ruci, prsta postavljenog preko ekrana. To nije crvenokosa… To je moja mama!
„Mama? Vau! Izgledaš sjajno!“
Kad je ustala, primetio sam još jednu promenu, osim boje kose. Promena koja je postala očiglednija kada me napala i zagrlila me. „Dušaneeee! Dobrodošli kući, dušo!“ ona se zakikota, obavijajući me oko vrata i zgnječivši me o grudi koja su mi se činile mnogo punije nego što sam se sećao da su bile. Mnogo mnogo punije.
Zagrlio sam je i podigao je, izazvavši ciku oduševljenja. Uzbuđeno je udarala nogama, pa su joj cipele poletele. „Toliko si mi nedostajao.“ Kada sam je spustio, rukama je prešla preko jakne i suknje, nameštajući ih na mestu. Nije morala, jer je njena odeća bila veoma uska, a njena forma ju je lepo ispunjavala. 
„Šta misliš?“ upitala je, pozirajući.
Prelazila je iz jedne poze u drugu, kao manekenka. Oči su mi krenule odozdo, prateći njene noge prema gore. Njeni listovi su bili veoma zategnuti i čvrsti. Suknja, koja je grlila njene bokove i butine, završavala se tik iznad kolena, i pokazivala koliko je vitka njena donja polovina. Iznad, odgovarajući sako je upotpunio njeno poslovno odelo, dajući joj veoma sofisticiran, profesionalan izgled. I crvena kosa joj je dobro stajala.
Da li propuštam nešto? Ah, da… Visoko i ponosno stajao je par sisa koje bi striptizetu učinile ponosnom. Nema šanse da su bile tu dok sam odrastao. Morale su biti novi dodatak. Pokrivala ih je šik, bela bluza, zakopčana do grla.
„Ja, khm, kosa ti je baš lepa“, osmehnuo sam se, „i izgledaš sjajno u tom odelu.“
„To je to?“ zakikotala se, otkopčavajući jaknu i udarajući u profil. „Ništa drugo?“
„Možda bi trebalo da vodimo ovaj razgovor negde drugde“, ponudio sam, kupujući vreme za razmišljanje.
Hej, mama… stvarno volim tvoje nove sise. 😀 naravno da to nisam rekao.
Povlačenje odozdo me je spasilo, jer je mali dečak, vraćajući jednu maminu cipelu, privukao njenu pažnju. Mama se brzo spustila na jedno koleno, zabacujući kosu iza uha. „Hvala ti mnogo!“ osmehnula se, grleći dete i skupljajući cipelu.
Kada je ustala, okrenula se prema meni. Pronašao sam drugu cipelu iza sebe i dao joj je. „Dođi ovamo. I tebi još jedan zagrljaj.“ Ovog puta, nije skočila na mene, već me je samo obavila rukama i držala uz sebe. Ponovo sam osetio taj blagi pritisak, i bilo mi je više nego udobno.
„Ne smeta ti ako te izvedem na večeru, zar ne dušo?“ upitala je, sedeći da ponovo obuje svoje seksi štikle.
„Nikako“, osmehnuo sam se. „Hrana u avionu teško da se kvalifikuje kao jestiva. Mogao bih da jedem nešto redovno.“
„Odlično“, klimnula je, uzimajući svoju tašnu. „Idemo!“
Razgovarali smo dok smo hodali, a ja sam se trudio da se ne fiksiram na privlačno poskakivanje koje su njeni koraci izazivali njenim grudima. Provukli smo se kroz gomilu, stali kod preuzimanja prtljaga i na kraju se našli ispred aerodroma. Mama je pružila ruku, a auto ispred se oglasio.
„Šta bi sa starim autom?“
„Još ga imam“, osmehnula se mama, otvarajući gepek drugim dugmetom. „Ovo je moj službeni automobil. Mnogo je lepši.“
„Službeni automobil? Mislio sam da radiš samo skraćeno radno vreme?“
„Da, ali stvari su se promenile“, rekla je mama. „Čovek za koga sam radila upao je u vruće vode sa upravom i zamolili su ga da ode.
“Otpustili su ga?”
„Tako nekako“, odgovorila je. „Zamolili su me da zauzmem njegovo mesto. Želeli su baš mene. Lepa povišica, nov auto… Zapravo je jako zabavno.“
Dosta stvari koje nisam znao o svojoj majci. Znao sam da ima diplomu iz marketinga. Znao sam da nije iskoristila tu diplomu, udavši se za mog oca ubrzo nakon diplomiranja. Znao sam da se vratila na svoje devojačko prezime nakon što je moj otac umro, što joj je olakšalo korišćenje diplome, i znao sam da je počela sa pola radnog vremena u lokalnoj kompaniji. Nisam znao da će ona biti tako uspešna u tome.
Auto je bio veoma udoban. Ubrzo smo stigli u veoma popularan, vrhunski restoran za koji mi nikada nije bilo zadovoljstvo da posećujem.
„Ovde? Ješćemo ovde?“ Pitao sam. „Nadam se da si rezervisala. I to dve nedelje unapred.“
„Samo to prepusti meni“, nasmešila se.
Ono što je sledeće uradila nateralo me je da se uštinem i protrljam oči. Pre nego što je otvorila vrata i izašla iz auta… otkopčala je tri gornja dugmeta na svojoj bluzi. Nekoliko sekundi kasnije, uhvatila me je za ruku, i mi smo ušli u predvorje.
„Dovela sam nekoliko klijenata ovde na večeru“, rekla je mama. „Mogu da mi učine uslugu u zamenu. Ali za svaki slučaj…“ zakikotala se, otkopčavši još jedno dugme, „…spremiću svoje najjače oružje!“
Ostao sam u pozadini, gledajući moju majku kako se razmeće svojim uvećanim sisama. Oči su dotičnom zasvetlele kada se sagnula da privuče njegovu pažnju. Njena bluza je bila otvorena do tačke tik ispod njenih sisa, tako da je imao pogled na njen dekolte. Usledio je kratak razgovor, tokom kojeg mu pogled nije silazio sa njenih grudi. Nasmejala se i pokazala mi da je pratim.
„Upali svaki put“, prošaputala je, ponovo me uhvativši za ruku. Sedeli smo u relativno mirnom delu užurbanog restorana, a ja sam seo preko puta mame. Čak i iz ovog ugla, njene sise su bile zapanjujuće, i velika smetnja.
„Mama?“ Pitao sam. „Možeš li ih… malo pokriti?“
„Šta? Njih?“ nasmešila se, podižući ih obema rukama i pokazujući mi još više glatkih, zaobljenih oblina na nekoliko kratkih sekundi. „Ne. Garantujem ti, dobićemo mnogo bolju uslugu ako to ne učinim.“
Kao na znak, konobar se pojavio. Bio je izuzetno pažljiv i zgodno se stavio preko maminog ramena dok je primao naša naređenja. Brzo je otišao u kuhinju, a mama mi se osmehnula. „Vidiš? Rekla sam ti“, nasmejala se. „Žao mi je ako te ometaju, ali to mi je postala omiljena igra. Još me nisi pitao za njih. Da li je sada dobar trenutak?“
Očigledno, ona to nije htela tek tako pustiti. Želela je da objasni promene koje je napravila, bez obzira koliko mi je bio neugodan razgovor. „Dobro“, uzdahnuo sam, trudeći se da ne prevrnem očima. „Bože, mama. Izgledaš drugačije. Šta si uradila? Ogromna promena je vidljiva na tvom telu.“
„Nisi me video koliko dugo? Moj život se potpuno promenio, a ti se ponašaš kao da te nije briga.“ Skrenula je pogled, uznemirena.
Mrzim kad je u pravu. „Mama?“ upitao sam tiho. „Molim te da me razumeš. Nije da me nije briga. To je samo teška tema za sina da razgovara sa svojom majkom. Ali u pravu si… Imamo mnogo toga da nadoknadimo. Molim te. Reci mi sve. Ozbiljan sam. Volim te i želim sve da znam.“
„Hvala“, nasmešila se, vidno se opuštajući. „Izrastao si u dobrog mladića. Mora da te je majka dobro naučila.“
„Naravno da jeste“, nasmešio sam se, pružajući ruku da je uhvatim za njenu. „Ona je takođe veoma lepa. Čak i više nego što se sećam. Mora da postoji priča iza toga.“
„Da, postoji“, osmehnula se. „To je prilično lično. Jesi li siguran da si spreman?“
„Ne“, zakikotao sam se, „ali preživeću. Reci mi sve. Samo budi nežna, u redu?“
„Naravno dragi“, klimnula je glavom.
KRAJ 2. Dela
