Marijana ili Maja kako je volela da je zovu, sedela je na kauču u svojoj maturskoj haljini. Njen tata je sedeo pored nje dok je polako listala foto-albume kao što su to činili toliko puta ranije. Njena mama je skupljala fotografije i sastavila nekoliko porodičnih albuma za njih. Kada je nažalost prerano otišla sa ovog sveta, ti albumi su postali neka vrsta nasleđa, relikvije, podsetnik na ono što je bilo i što su imali kao srećna porodica iz malog grada.
Stranice su dokumentovale život i ljubav Martine kao poklon njenoj porodici. Branko i Martina su se zaljubili još kao vrlo mladi. Maja je bila rezultat jedne kišne noći na zadnjem sedištu negovog starog auta koji je dobio od roditelja nakon punoletstva. Martina je bila sitna lepotica svetle puti, imala je ležernu eleganciju koja je ljudima pružala udobnost u njenoj blizini. Bila je prilično uspešna kao agent za nekretnine, a Branko je radio na građevini za lokalnog izvođača radova dok se nije odvojio i otvorio svoju malu firmu.
Mamina dijagnoza je iznenadila sve njih, a Maja je tada bila usred prve godine srednje škole. Martina se borila koliko je mogla. Bilo je leto posle Majine druge godine srednje škole kada je Martina otišla. Maja je plakala danima. Njen otac je bio potpuno slomljen ali je i dalje obavljao sve poslove jer to nije moglo da stanje. Ceo taj period ih je oboje iscrpeo, fizički, emocionalno i finansijski.
Sada, za samo nekoliko sati, Maja će preći preko bine u fiskulturnoj sali i dobiće diplomu srednje škole sa završenim odličnim uspehom. Delovalo je gotovo nestvarno što njena mama neće biti tu za taj veliki dan. Maja je znala da se njen tata oseća potpuno isto. Ali i pored svega, to je bio ponosan trenutak za oboje.
Iako je bilo teško u svakom smislu, on je želeo da joj da neku vrstu nagrade za sav njen trud. Pokušavao je nešto da smisli kada ga je jedan od njegovih klijenata pozvao i pomenuo da ima nekoliko prikolica na jezeru van grada i da jednoj od njih treba ozbiljno renoviranje. Upoznat sa onim kroz šta je njegova porodica prošla, rekao im je da mogu da koriste vokendice dok je renoviraju i da ne moraju da žure, da je celog leta njihova.
Branko nije bio u dobroj finansijskoj situaciji, posao mu je bio potreban i znao je da mora da ga prihvati. Pritom, iskoristio bi to za neku vrstu odmora za njega i ćerku. Bio je skeptičan kada joj je prišao sa tom idejom ali Maja je bila iskreno oduševljena time. Zagrlila ga je i nežno zaplakala ali se trudila da tata ne vidi. Ipak, osetio je, znao je… bila je hrabra sve vreme i čvrsto se držala tokom teškog perioda. Ponosno ju je držao.
**
Nedelju dana nakon dogovorenog posla, vozili su se stotinjak kilometara do predivnog jezera okruženog šumom i prirodom. Branko je gledao u Maju koja je nežno dremala na suvozačevom mestu. Njena mama je bila visoka 170 cm a Maja je bila nekoliko centimetara viša, njen ten je bio za par nijansi tamniji, duga crna kosa i kestenjaste oči ulepšavale su mlado lice. Nasledila je majčinu sklonost ka plivanju tako da je jezero bilo sjajan dodatak njihovom odmoru.
Malo je bila punije figure od Martine, ali je postojala velika sličnost između njih. Maja je bila uzbuđena kada je otvorila oči i ugledala zelenilo oko sebe. Trebalo joj je opuštanje, sunčanje i plivanje, ali i prilika da provede vreme sa ocem. Samo nekoliko meseci nakon svog 18og rođendana, raskinula je sa dečkom. On je trebalo da krene na fakultet na jesen, a stvari su joj ionako postale prilično dosadne sa njim.
On joj je bio prvi i jedini dečko. Gubljenje nevinosti bilo je prilično nelagodno iskustvo za nju i nije ga se rado sećala. Nekoliko puta su vodili ljubav nakon toga, ali nije to bilo ono što je očekivala. Ona je njemu takođe bila prva i definitivno nije bio dovoljno uzbudljiv i iskusan da joj pruži uzvišenije iskustvo. Sada slobodna i željna opuštanja, čim su stigli potrčala je do obale jezera da oseti vodu.
Stajala je u plićaku do butina, uzimajući gumicu i skupljajući dugu kosu u rep, osvrnula se na kućicu gde je njen tata bio i ogledao okolo da uše u suštinu problema. Okrenula se ponovo, zatvorila oči i nekoliko puta duboko udahnula prijatan šumski vazduh. Bilo je rano jutro ali sunce je već bilo jako i osvetljavalo je prozirnu jezersku vodenu površinu. Osmehnula se… ovo joj je trebalo.
**
Obučen u radne cipele, šorc i pojas sa alatom, Branko nije časio ni časa. Bilo je mnogo posla i čim su se smestili i uneli stvari, bacio se na merenje, zapisivanje potrebnog materijala i sličnih stvari. Maja je bila u maloj letnjoj kuhinji u dvorištu i posmatrala je oca sa ponosom. Radio je bez majice, nije voleo da ga mokra tkanina remeti tokom letnjih poslova. Mišići njegovih preplanulih leđa i ruku su se savijali dok je vadio staru, polutrulu dasku.
Imao je kravmo 40 godina i čvrsto telo zdravog čoveka. Kao dete nije o tome razmišljala, ali sada kao odrasla devojka, mogla je da shvati zašto se njena mama zaljubila u njega. Čak i radeći, njegovi pokreti su imali preciznu ekonomičnost koja je bila prijatna za oči. Oribala je sudoperu i napravila im je nekoliko litara limunade koju je stavila da se hladi pre nego se uputila ponovo ka jezeru.
Zaronila je u prijatnu jezersku vodu i otplivala do dvenog mola, popela se uz merdevine i sela na ivicu, noge su joj visile u vodi. Pogledala je grupu praznih vikendica duž obale, okruživale su jezero. Leto je tek počinjalo ali za par nedelja očekivalo se da sve te vikendice budu naseljene porodicama koje traže mir i bekstvo od gradske vreve. Zaista je bilo mirno.
Nakon što se malo sunčala, ponovo je zaronila i plivala uz obalu, tata joj je rekao da tako pliva i da ne ide u veće dubine. „Hej! Bolje da obuješ neke patike, radim ovde dušo i sigurno ima nekoliko zalutalih eksera“, opomenuo ju je kada se mokra pojavila pored vikendice.
„Oh. Dobro. Izvini tata. Samo treba da mi namažeš leđa, sunce je baš jako a ja ne mogu da dohvatim.“
„Naravno dušo, daj mi minut.“ rekao je Branko. Bilo je nešto u načinu na koji se odnosio prema njoj. Primetila je u načinu na koji joj je govorio. Osetila je to i u pažnji i brizi na detalje dok joj je utrljavao kremu za sunčanje svojim očvrslim rukama. „Eto ga. Spremna si mala.“ rekao je, dajući joj bočicu kreme za sunčanje.
„Tata, nisam više mala.“ Često ju je tako zvao ali u poslednje vreme to joj je malo smetalo, iako je znala da on ne misli ništa loše.
„Ohh da, primetio sam.“ – nasmejao se, gledajući je tako razvijenu i procvetalu u njenom crnom dvodelnom kupaćem kostimu. „Šta ti je sledeće na dnevnom redu?“
„Uzeću peškir i postaviću ga tamo. Želim da budem blizu vode dok se sunčam.“ rekla je, pokazujući na obalu, nekih 50 metara od vikendice.
Branko je klimnuo glavom i gledao za njom dok je koračala kratku razdaljinu. Nije mogao a da ne primeti njihanje njenih čvrstih grudi dok je pokazivala mesto koje je izabrala. Da, ona je stvarno odrastala. – pomislio je ponosno u sebi. Brinuo je za nju, znao je da momci udvarači neće birati sredstva, ali verovao joj je, dao joj je slobodu i znao je da će uvek birati pravu stranu. Okrenuo se ka merdevinama i krenuo da se penje da nastavi posao.
U istom trenutku Maja se okrenula u želji da mu mahne ali on se već popeo. Njene oči su pratile oca, primećujući čvrstinu u njegovim butinama i koliko mu je zadnjica bila zategnuta dok se penjao uz merdevine. Sela je na peškir i razmišljala o svom bivšem dečku. U načinu na koji je radio stvari postojala je izvesna detinjastost koja je prožimala njegov govor i manire. Nasuprot tome, njen tata je imao samopouzdanje, zrelost i muževnost koju nije mogla da ne ceni. Bio je… seksi, morala je da prizna.
Legla je na stomak i zatvorila oči uživajući u toplini sunčevih zraka na svojoj koži. Njene misli su stalno igrale igru poređenja između bivšeg i njenog oca. Zatekla se kako razmišlja i o svojoj mami, zaljubljivanju u njega i kakvo je to uticalo na nju. Zamišljala je mamu i tatu zajedno u krevetu, njene nežne ruke prelaze preko njegovih trbušnjaka. Tako slatko i romantično. Tako srećno. Uzdahnula je razneženo.
**
Branko se vratio iz nabavke građe i materijala i zaustavio se pred vikendicom. „Makiii?“ – viknuo je i posle par sekundi je i ugledao. Nosila je majicu bez rukava sa dubokim izrezom bez grudnjaka i stari teksas šorts. Očigledno se na brzaka otuširala nakon sunčanja dok je on bio u nabavci. Obris njenih zanosnih bradavica bio je nepogrešiv, ali Branko je morao da se skoncentriše na posao.
„Tu sam tata. Reci?“
„Molio bih te da uzmeš one rukavice tamo, čisto da se ne povrediš, i da mi pomogneš sa ovim daskama.“
„Naravno.“
Nakon što su spustili daske, trebalo ih je podići merdevinama na deo terasice. Branko je postavio merdevine, ona mu je dodavala daske a on je na njima postavljao sve na svoje mesto. Svaki put kada bi pogledao dole, dočekao bi ga zavodljiv pogled na dekolte njegove ćerke. Ona ga je nevino gledala uz merdevine, primećujući kako pokušava što brže da skrene pogled. Osmehnula se i nastavila da mu dodaje dok sve nije bilo posloženo i spremno za rad.
„Hvala mače.“ – rekao je.
„Hvala tebi zgodni gospodine.“ – zakikotala se dok je brisao znoj sa čela.
„Zezaj ti zezaj…“ – uputio joj je poljubac.
Bilo je čudno, ali što je više mislila na mamu, to je više želela da zadirkuje tatu. Volela je napetost i osećaj. Znala je da to nije baš prihvatljivo, ali to je bila njihova igra i način da u to teško vreme za njih unesu malo zabave. Nakon par sati, mrak je zavladao i bilo je vreme da se poslovi prekinu. Dok se on tuširao, ona je podgrevala gotova jela, spremala je salatu i izvadila ohlađeno pivo za oca.
„Izvolite gospodine, sedite. Domaća kuhinja je u pitanju.“ – sarkastično se smeškala na polu gotov proizvod. „Dobro, salata je domaća, kao i pivo.“
„Ohh divna si ljubavi. Baš je bio iscrpljujući dan. Ali malo sam i ispao iz forme.“
„Pa da, kako si postao šef tako si se opustio.“ – zezala ga je i servirala večeru.
„Nemoj da potcenjuješ svog matorca, daj mi par dana i vratiću se u formu.“
„Tata, šalila sam se.“ – prišla je i poljubila ga u obraz. „Imaš telo deset godina mlađeg muškarca. Trebala bi da se ugledam na tebe sa svojim spojlerima i stomakom.“
„Ne pričaj budalaštine. Predivna si ljubavi, izrasla si u sjajnu mladu damu.“
Zacrvenela se. Ali dok mu je sipala pivo, iznenada je poskočila i privila se uz njega, u njegovo krilo. Grom je snažno udario! Odjednom kao da je neko pritisnuo prekidač, oblaci su se nadvili a munje i gromovi su počeli. „Usrala sam se.“ – rekla je u svom maniru, držeći se za oca.
„Letnje oluje, potpuno normalna stvar za ovo doba godina u ovom kraju. Tokom noći malo grmi a već ujutru bude pakleno toplo.“ Polako je pustila oca i ustala iz njegovog krila. Nagnuo je pivo, popio par gutljaja i osmehnuo se: „Ufff ovo mi je trebalo. Prijatno dušo.“
„Prijatno tata.“
**
Te noći, divlje grmljavine nisu jenjavale. Bilo je kasno i Branko je lagano tonuo u san uprkos vatrometu napolju i prasku gromova koji su se kotrljali kroz vlažan vazduh. Maja, obučena u satensku bež spavaćicu koja je pripadala njenoj mami, iznenada se pojavila pred vratima sobe u kojoj je spavao. Srce joj je snažno tuklo u grudima dok je na vrhovima prstiju prilazila, uvukla se u krevet i sklupčala uz njega.
Osetio je to i otvorio oči. Primetio je da joj telo drhti. „Jesi dobro dušo?“
„Mračno je… grmljavina… malo se plašim tata. Pusti me da spavam ovde sa tobom, molim te?“ zacvilila je Maja.
Kako je mogao da kaže ne? Poljubio ju je u čelo i zagrlio: „Naravno dušo… uvek.“
**
Jutro ga je zateklo isprepletenog sa ćerkom. Osećao je njene čvrste grudi pritisnute uz njega i pokušavao je da smisli način da se izvuče a da je ne probudi. Nije želeo da ode iz njenog naručja, ali neprijatnost je bila prevelika. Jutarnje erekcije su uvek bile deo njegovog života. Nestale su nakon što se Martina razbolela… ali kako su joj rekli poslednje zbogom, vratile su se. Bio je tvrd kao kamen. Bolno tvrd. Toliko da je glava njegovog kurca virila iznad pojasa sivih bokserica.
Dok se trudio da se odvoji od nje bez da je neprimereno dotakne, ona je otvorila oči: „Hvala tata. To je bila prilično divlja oluja i ja ne bih nikada zaspala da nije bilo tebe.“
„Bilo je zadovoljstvo deliti krevet sa tobom. Lezi ti, ne žuri nigde… ja odoh dole i napraviću nam doručak“, odgovorio je Branko.
Znao je da jutarnje erekcije ne odlaze tako lako, pokušao je nekako da se izokrene na brzinu ali uradio je to nespretno i Maja je primetila problem. Oči su joj se raširile baš kao i usne. „Tata!“ – nesvesno je uzviknula.
Branko je pokušao da promuca neki odgovor, ali mu nisu pale na pamet reči osim tihog: „Izvini.“
U trenutku osetila je peckanje između svojih gipkih butina. Branko se podigao na noge i posramljenim brzim hodom krenuo je u kupatilo. Bio je zadihan kada je stao pred ogledalo, njegovo lice crveno od stida. Podigao je ruku i ispravio prste, shvativši da se bukvalno trese. Niko ga nikada nije video u tom stanju osim njegove pokojne ljubavi.
Nameravao je samo da se brzo istušira što hladnijom vodom, ali slika Maje u spavaćici koju je poklonio Martini za godišnjicu braka, sve vreme mu se vraćala u misli. Bila je to jedna od omiljenih satenskih spavaćica, veoma glatka i klizava na dodir, sa nežnom cvetnom čipkom uz rub koji je dosezao polovinu butina, kao i oko korpica gornjeg dela. Ležerna, ali istovremeno veoma seksi.
Vodili su ljubav mnogo puta u toj spavaćici i njegov kurac je tog jutra odbijao sam od sebe da se spusti. Maja je izgledala prelepo u njoj, morao je da prizna. Zatvorivši oči, počeo je da drka svoj tvrdi kurac dok se slobodnom rukom održavao uza zid tuš kabine. Osećao se zbunjeno što drka dok zamišlja telo svoje ćerke obučeno u tu posebnu spavaćicu. Ali kada ga je pogodio orgazam – bilo je prejako!
Za to vreme, Maja se vratila u svoju sobu i gledala se u veliko ogledalo. Dopala joj se spavaćica još kada ju je videla prilikom spremanja stvari za odlazak na jezero. Ali nije ju probala sve do te noći sa grmljavinom. Doduše, tada nije mogla videti kako joj stoji, a sada se ogledala sa osmehom. Pritom, i Branku se očigledno dopalo ono što je video. Zatvorila je oči i setila se scene od malo pre. Pola očevog penisa virilo je iznad bokserica.
Tada se ponovo setila bivšeg jer je to bio jedini muškarac sa kojim je mogla da ga poredi. Njegov mladi kurac bio je u redu, ali iskreno, nije bilo poređenja sa očevim. Glavić je bio deblji, tamniji i nekako muževniji. Legla je leđima na krevet i uzdahnula. Razmišljala je o tati. Oduvek su bili bliski, a kada se mama razbolela, to ih je još više zbližilo. Međutim, u njihovom odnosu je uvek postojala izvesna nevinost.
Uvek je bio tako nežan kada je ona bila u pitanju. Zbunjivalo ju je to što je sada kao starija nekako žudila za njegovom grubljom stranom. Nije imalo smisla, njegov karakter je bio brižan a pojava tako sirova! Tada se ponovo okrenula na spavaćicu i shvatila je njenu moć. Vraćala je film unazad nekoliko nedelja i primetila obrazac. Mogla je da prepozna iskru u njegovim očima kada bi nosila jednu od maminih bluza ili čak i samo par minđuša.
U početku je to radila striktno kao uspomenu na mamu. Međutim, sada je bilo i nečeg višeg u tome, nešto značajnije, posebno u očevom pogledu. Nikada nije naglas govorio o tome… ali telo ga je odavalo. Smeškala se na to otkriće
Kraj 1 dela
