Ležao sam na krevetu zureći u plafon i sažaljevao sam sebe već treću noć zaredom. Problemi sa devojkama osamnaestogodišnjeg momka koji je još uvek bio u srednjoj školi ne bi trebali biti tako kritični. U potpunosti sam to razumeo, ali bilo je teško prihvatiti. Prevrnuo sam se na bok i još jednom pokušao da se setim nečeg drugog, bilo čega, samo da ne mislim na nju.
Andrea je bila moja devojka skoro dve godine i stvari su išle jako dobro. Ali tada je njena porodica odlučila da se odsele. Neko sranje o poslu njenog oca, ni sam ne znam detalje, nisam baš obratio pažnju u tome u trenutku razgovora. Bila je uznemirena kao i ja zbog cele afere, ali nismo bili dovoljno samostalni da napustimo svoje porodice i živimo sami.
„Hej Aleksa“, čuo se tihi glas sa vrata koji je prekinuo moje sanjarenje. Čak i okrenut leđima od nje, odmah sam prepoznao glas moje starije sestre, mora da je konačno stigla kući.
„Zdravo Marija“, promrmljao sam.
„Hoćeš da razgovaramo?“ upitala je. Mama joj je očigledno rekla šta se dogodilo čim je ušla na vrata. Nisam bio siguran da li želim da pričam, međutim, došao sam do tačke u kojoj nisam video izlaz. „Već ti nedostaje, zar ne?“ Klimnuo sam glavom i osetio kako je Marija sela na krevet iza mene i pružila ruku da mi razbaruši kosu kao što je to ponekada činila.
„Glupo je, znam“, rekao sam. „Svakako smo klinci, verovatno ne bismo ni izdržali još dugo.“
„Nikada nećemo saznati“, rekla je Marija sa onom notom razumevanja u glasu koju sam voleo da čujem.
Moji roditelji su me voleli i davali su sve od sebe da saosećaju sa mnom, ali oni su bili druga generacija i jednostavno nisu razumeli. Marija je bila drugačija; nije uvek imala savet za mene, ali je slušala i, što je još važnije, nikada nije osuđivala. To je bila glavna stvar koja ju je izdvajala od mojih roditelja, pa čak i od mojih prijatelja. Mogao sam da joj kažem najsramnije i najstrašnije stvari koje sam uradio ili pomislio, a ona se ne bi ni trgnula.
„Nikada…“ – rekao sam. Vratio sam se u prethodni položaj na leđima i pogledao u sestru. Sedela je sa kolenima privučenim do grudi i gledala me sa potpuno neutralnim izrazom lica. „Slušaj, nije to toliko velika stvar“, rekao sam neubedljivo. „Ljudi umiru od gladi u svetu, a ja kukam zbog devojke.“ 
„Aleksa“, rekla je polako, „samo zato što tvoj problem nije najgori problem na svetu ne znači da ti nije dozvoljeno da brineš i patiš. U redu je biti tužan što je Andrea otišla, čak će i meni nedostajati. Mala je bila dobra.“
„Sanjao sam je“, rekao sam tiho. „Protekle dve noći se budim i vidim je pored sebe, izgledala je tako stvarno. Onda pokušam da je dodirnem i shvatim da nikada nije bila tu. Biće da je to više više halucinacija nego san, pošto sam bio budan.“ Marija je zamišljeno klimnula glavom i primetio sam da žvaće nekoliko pramenova svoje kose u uglu usana. Obično je to bio znak da je fokusirana na nešto.
„Ponekad se i meni to desi“, rekla je. „Kada sam pod stresom ili zabrinuta ponekad imam takve halucinacije. Jednom sam se probudila i bila ubeđena da postoji ogromna rupa u podu. Morala sam da idem u kupatilo, ali sam se uplašila da ću upasti ako ustanem iz kreveta. Mislim da sam na kraju čak preskočila tu nepostojeću rupu.“ – nasmejala se.
„Da“, složio sam se, prisiljavajući se na slab osmeh.
„Bićeš ti dobro, zar ne?“ upitala je.
„Mislim da hoću, verovatno ću samo patiti neko vreme i onda ću biti dobro“, rekao sam joj.
„U redu, biću tu za tebe ako ti zatrebam“, rekla je dok je ustajala.
„Hvala seko, znači mi to“, rekao sam pre nego što je izašla na vrata.
„U svako doba dana i noći braco“, uzvratila je.
****
Kao i prethodne dve noći, probudio sam se dezorijentisan u svojoj zamračenoj sobi. Andrea je stajala pored kreveta i posmatrala me, a ja sam joj se srećno osmehnuo. „Vratila si se“, šapnuo sam. Nežno mi je mrsila kosu na isti način na koji je Marija uvek radila i ja sam na trenutak uživao u tom osećaju pre nego što sam shvatio šta je drugačije. Kada sam pokušao da je dodirnem prethodne dve noći, jednostavno je nestala kao duh. Ponovo sam pružio ruku i nežno opipao njen butinu.
Delovalo je čvrsto i ostala je tačno tamo gde je bila. „Ostani sa mnom još malo, molim te.“
„Naravno Aleksa, tu sam za tebe.“ Legla je pored mene okrenuta prema meni dok sam se pomerao da joj dam dovoljno mesta.
„Mnogo mi nedostaješ.“ – rekao sam joj. Nagnuo sam se da je poljubim i osetio kako je oklevala na trenutak pre nego što se povukla. Zbunjeno sam se namrštio i ustuknuo. „U čemu je problem?“ pitao sam.
„Ništa, samo… ma ništa“, rekla je.
Pokušao sam ponovo i ovaj put nije odstupila kada sam je poljubio. A opet, podsetio sam se, ona je bila samo plod moje mašte. Milovao sam je po goloj ruci gore-dole i osetio kako se polako opušta pod mojom rukom. Kada je izgledala dovoljno smirena, posegnuo sam za njenom dojkom i nežno je stavio u dlan.
„Aleksa!“ pobunila se dok me je hvatala za zglob. 
„Ššš“, utišao sam je. Čak i sa njenim labavim stiskom oko mog ručnog zgloba, počeo sam delikatno da joj milujem sisu pre nego što sam joj grubo uštinuo bradavicu onako kako je volela. Čuo sam je kako dahće i nasmešio se u sebi pre nego što sam izvukao ruku iz njenog stiska i kliznuo je niz njen stomak. Njene noge su bile gole, što mi je bilo čudno jer sam se mogao zakleti da je nosila helanke kada se popela u krevet, ali nisam dugo razmišljao o tome. Bio je to samo još jedan nedosledan detalj koji me je podsetio da to zapravo nije Andrea u mom krevetu, već samo fatamorgana koju je stvorio moj um.
Ponovo se naprezala dok sam je milovao po butini i polako zavlačio ruku ispod njene dugačke majice. Ipak, bio sam nespreman na njenu reakciju kada su moji prsti došli do njenih gaćica. „Ne! Dosta!“, oštro je povikala. Odmah sam se trgnuo kao da sam opečen. Možda je ranije izgledala nevoljna, ali sada je ovo bila čista naredba da prestane.
„Izvini jebiga… fališ mi, izvini.“
Njeno lice se smekšalo kada je videla koliko sam uznemiren i povukla mi je glavu na svoje rame. „Hej, u redu je, nisam ljuta. Samo idi na spavanje Aleksa, samo idi spavaj“, ponovila je umirujuće. Nežno me je ljuljala u naručju neko vreme i osetio sam da se postepeno smirujem pre nego što sam konačno utonuo u san.
****
„Kakva čudna jebena noć“, rekao sam Mariji sledećeg jutra.
„Hmm? Šta se desilo?“ upitala je.
„Sjebani snovi. Halucinacije. Šta god.“
„Slušam. Šta se desilo.“
„Andrea se ponovo pojavila“, nastavio sam. „Bila je drugačija ovaj put, stvarnija. Kao da je zapravo bila tamo. Ona… nije dozvolila da je dodirnem… čak me je prekorila! Ne znam šta to znači.“
„Verovatno ništa“, predložila je Marija. „Možda je samo tvoj mozak u nedoumici, zbunjen je, podsvest čini svoje.“
„Ma dozvolila mi je sve, čuvala me, mazila me. Ali nije dozvolila ništa… seksualno.“ – zarumenio sam se. Nije me osramotilo pominjanje seksa, već smo mnogo puta pričali o tim stvarima, ali kada sam izgovorio naglas shvatio sam koliko je glupo zvučalo da sam pokušao da pojebem proizvod sopstvene mašte. „U pravu si… Možda samo moja podsvest pokušava da mi nešto kaže“, uzdahnuo sam. „Kao da nisam bio dovoljno dobar za nju.“ Nasmejao sam se ironično. „Verovatno i nisam.“
„Ne govori to Aleksa, nemoj.“ Bio sam zatečen koliko je moja sestra odlučno izgovorila te reči, kao da joj je ideja da ne zaslužujem Andreu smetala više nego meni. „Nemoj previše da razmišljaš o tome, biće sve u redu.“
****
Tri ujutru. Otvaram oči i odmah pomislim na bivšu. Andrea je ponovo bila pored mog kreveta, ovoga puta sa svojom rukom na mom ramenu i izgledala je zabrinuto. „Činilo se kao da opet sanjaš ružan san“, prošaputala je.
„Ne sećam se nikakvih snova“, slegnuo sam ramenima. „Andrea, da li sam sinoć uradio nešto pogrešno?“
„Ne, ništa loše. Žao mi je zbog sinoć, to je bila moja greška“, rekla je, blago mi se osmehnuvši. „Ovo je možda poslednji put da sam ovde“, rekla mi je. „Želim da shvatiš koliko mi je stalo do tebe, tako da… možemo da uradimo sve večeras Aleksa, šta god želiš. Neću te zaustavljati.“
„Ne moramo ako ti ne želiš“, odgovorio sam.
„Slobodno, sve što želiš… samo večeras.“
Podigao sam se i nežno sam poljubio njenu ušnu resicu, jer je to obožavala. Tiho je stenjala dok sam usnama prelazio niz njen vrat do njene pidžame koju sam potom lagano prevukao preko njene glave. Njene grudi su bile neverovatne, čak i u mojoj zamračenoj sobi. Buljio sam u njih, tako su mi jebeno falile.
„Sviđaju ti se Aleksa?“ upitala je. 
Malo se migoljila na krevetu kada sam počeo da ližem i sisam njene tvrde slatke bradavice. Nakon što sam dugo uživao u njima, krenuo sam usnama i jezikom niže niz njen stomak. Njene gaćice su bile vlažne i duboko sam udahnuo, uživajući u njenom mirisu kao i mnogo puta ranije. Polako, tako sporo i polako, svukao sam joj gaćice niz noge. Ležala je preda mnom tada potpuno gola. Lagano sam joj raširio noge pre nego što sam se nagnuo bliže. Drhtala je ispod mene i na trenutak sam stao da je pogledam.
„Nemaš zbog čega da budeš nervozna dušo“, obećao sam.
„Znam, znam Aleksa.“ – tiho je rekla.
Prstima sam postepeno razdvojio njene spoljne tople i zategnute usmine, a potom otkrio njen čvrst klitoris koji kao da je molio za pažnju. Brzo sam ga polizao i osetio nalet zadovoljstva kada je zacvilila poznatim tonom. Moj jezik je plesao preko njenog klitorisa baš kako je volela. Pljunuo sam na svoj prst i polako ga gurnuo u njenu picu. Kada sam osetio da se steže, ubacio sam drugi prst i počeo da ih pumpam.
Ubrzo je njeno disanje postalo primetno otežano, a bokovi su joj se migoljili ispod mene. Zatvorio sam usne oko njenog klitorisa i lizao samo vrh dugim, glatkim pokretima. Jebao sam je prstima sve jače i dublje, ubrzao sam tempo i dočekao njen divan snažan orgazam. Uhvatila me je za kosu, podigla me i počela da liže moje usne a potom i da mi gura jezik u usta.
Bio sam tako napaljen u tom trenutku, moj penis se neugodno napinjao uz bokserice. Nevoljno sam se odvojio od svoje zamišljene ljubavnice dovoljno dugo da ih skinem, a zatim se popeo na Andreu. Nervoza se vratila na njeno lice, ali je takođe bila očigledna požuda u njenim očima dok je moj penis širio njenu napaljenu pičku.
Pustio sam da moja erekcija klizi gore-dole po ulazu u njenu toplu pičkicu sve dok nisam osetio kako se njeni bokovi ljuljaju uz mene, a zatim sam nežno gurnuo u nju. Odmah je prestala da se kreće i zatvorila je oči dok sam ulazio dublje. „Nedostaje ti ovo, zar ne?“ šapnuo sam joj na uho.
„Jebeno mi nedostaješ Aleksa.“ – drhtavim glasom je rekla. 
Počeo sam da zabijam svoj penis u sporom, nežnom ritmu u njenu picu dajući joj da se navikne na moje prisustvo. Prešao sam rukom preko njenih grudi dok smo se jebali, naizmenično milujući i vrteći vrhovima prstiju po njenim bradavicama. Kada su joj se kukovi podigli da bi susreli moje pokrete, pojačao sam tempo, gurajući se u nju brže, ali ipak ne previše snažno.
„Ohhh Bože Aleksa, nastavi tako, jebi me, jače Aleksa…“ – jaukala je.
Bio sam blizu svršavanja u tom trenutku, ali sam se držao najbolje što sam mogao dok sam održavao svoj tempo. Prsti njene leve ruke utonuli su u moju kožu kad je zarila lice u moje rame dok se njena pica grčila oko mog kurca. Nisam se više mogao suzdržati jer sam osetio njen orgazam, ali na sreću nisam morao. Moja sperma se raspršila duboko u njenu untrobu baš kada je njen orgazam počeo da bledi.
Svo seme sam uneo u nju pre nego sam omekšao i jedva sam uspeo da se otkotrljam sa nje pre nego što sam se srušio. Ležao sam tamo nekoliko minuta slušajući zvukove našeg disanja koji se vraćao u normalu pre nego što sam se okrenuo ka njoj.
„Bilo je prelepo Andrea… hvala ti.“ Zaspao sam uz svoju halucinaciju.
Kraj 1. dela
