Nemanja je živeo sam već 9 godina od kako mu je preminula supruga 8 godina ranije. Nije mu smetalo da bude samac i nije bio zainteresovan za novu vezu. Izbegavao je da se ponovo emocionalno uključi sa nekom ženom usled boli koju je osetio za nastradalom srodnom dušom.
Nemanja je imao 25 godine kada se oženio i sada u tridesetima i dalje mu je nedostajala, ali je voleo da se seća dobrih vremena pre nego loših, ali još uvek nije imao potrebu da traži novu vezu. Preselio se iz kuće koju su delili jer je čuvala previše loših uspomena, i kupio je kućicu sa dve spavaće sobe na ivici malog sela.
Nije bio daleko od grada jer je morao svakodnevno da putuje u firmu u kojoj je radio kao programer. Osim sa ljudima sa kojima je radio, Nemanjin kontakt sa drugim ljudima bio je u seoskoj kafanici u blizini njegove kuće tako da je mogao i da se opusti uz piće pa da se biciklom vrati kući.
U kafani je stekao nekoliko prijatelja i povremeno je igrao pikado sa njima. Skrasio se u samačkom životu i bio je dovoljno srećan. Ipak, u međuvremenu je takođe izgubio oba roditelja. Sada je njegov jedini živi rođak bila njegova mnogo mlađa sestra Jelena. Jelena je imala 12 godina manje i bila je deveruša na njihovom venčanju. Jelena tehnički nije bila planirana i rođena je prilično kasno u braku njihovih roditelja.
Jelena je bila slobodnog duha, imala je brojne veze sa muškarcima, i slobodnim i oženjenim, i živela je u Španiji sa svojim dečkom poslednjih godinu dana. Poslednji put kada je Nemanja video Jelenu bilo je na sahrani majke pre dve godine, ali su i dalje bili redovno u kontaktu uglavnom preko poruka.
**
Jednog petka uveče posle posla, pripremajući večeru, neko mu je kucao vratima. Pitajući se ko je, otvorio je vrata i ugledao Jelenu. „Jeco? Otkud ti ovde?“
„Vidi ga? Došla sam da vidim svog brata, jel mi treba povod za to?“, rekla je i prekrstila ruke, „zar nećeš da me pozoveš da uđem?“
„Da da, naravno“, odgovorio je, „Drago mi je da te vidim ali… Zašto mi nisi javila da dolaziš?“
„Pa nisam baš ovo planirala. Sve se desilo nekako iznenada.“
„Iznenada?“
„Mhm. Petar (njen dečko) me je izbacio. Nisam imala gde da idem a sa kešom nikad nisam bila dobra kao što znaš, pa sam odlučila da dođem kod mog velikog bate u nadi da ćeš me primiti. Neću biti smetnja, obećavam. Samo malo dok se ne snađem.“
„Ma naravno“, rekao je Nemanja zatečeno, „Mislim, imam sobu spremnu i čistu. Ali ovo nije baš mesto na kakvo si navikla. Ovo je…“
„Selendra, da. Jedva te je taksi našao.“
„Ali zašto te je izbacio? Delovalo mi je da ste ozbiljan par.“
„Ma nesporazum.“
„Kakav nesporazum?“ 
„Uhvatio me je u krevetu sa svojim prijateljem.“ Ona je odgovorila nestašnim osmehom. „Dugo mu je vremena trebalo da me uhvati. Jebiga, znaš kakva sam. Nisam baš za ozbiljne veze ali ono… mnogo mi se dopao Petar.“
„Da, znam kakva si… ne umeš da držiš svoj libido pod kontrolom.“ – tada je primetio četiri velika kofera, svi puni. „To su sve tvoje stvari??“
„Jebote ko da sa ćaletom pričam. Ne drži mi predavanja večeras, molim te.“ Jeca je tiho odgovorila. „Znam da sam sjebala dobru vezu i budućnost u Španiji, ali želim da se smirim. Pomoći ćeš mi, zar ne?“
Videvši želju u njenim plavim očima, Nemanja nije imao izbora osim da pristane. „U redu, izvini. Ne želim da zvučim kao da te osuđujem. Hajde da te smestimo u sobu pa idemo u kafanu na večeru. Spremao sam nešto za klopu, ali nema dovoljno za dvoje.“
**
Sat vremena kasnije parkirali su se ispred kafanice i ušli unutra, bilo je prijatno i Jeci se odmah dopalo. Todor, gazda, podigao je pogled kada su ušli, „Ćao Nemanja“, pozvao je. Onda je primetio Jecu iza sebe. Nemanja je odmah skontao da Todor odmerava njegovu sestru. Uprkos tome što je putovala ceo dan, Jeca je izgledala zaista moćno.
Njena gusta, plava kosa padala joj je niz ramena, imala je malo šminke, ali je izgledala lepo i sveže, a njena široka senzualna usta nosila su njen uobičajeni pobednički osmeh. Bila je visoka svega oko 160cm, malena i doterana, nosila je slatku rozu majicu i uske plave farmerke.
Nemanja se odjednom osetio veoma zaštitnički nastrojen prema svojoj mlađoj sestri. Todor je bio razveden i uvek se hvatao za sve privlačne žene koje su dolazile u kafanu. „Ko je ljupka dama“, upitao je sa osmehom.
„Zdravo Toco“, rekao je Nemanja, „ovo je moja devojka, Jelena.“
„Zdravo Jelena“, odgovorio je sa osmehom, „Nisam znao da Nemanja ima devojku, dobro te je skrivao. Nadam se da ćemo te češće viđati ovde, nemamo previše lepih devojaka u našem selu.“
Jeca je brzo bacila zbunjen pogled na svog brata, pre nego što je ponudila ruku da se rukuje sa gazdom kafane. „Drago mi je da smo se upoznali“, rekla je. „Hvala na komplimentu. Mislim da moj dečko samo želi da me sačuva za sebe, ali nisam ja baš devojka za jednog muškarca, ako me razumeš.“
„Jeca će ipak biti sa mnom… neko vreme“, rekao je Nemanja, „a večeras ćemo tvoje famozne bečke šnicle za krompirom.“
„Naravno Nemanja. I ako može Darina famozna pita, svež sir nam je jutros stigao. Jelovnici su na stolovima, ako ćete neki aperitiv?“
Uzeli su piće i seli su za sto u tihom uglu kafane. „Zašto si me predstavio kao svoju devojku?“
„Todor… ovde je poznat kao ženskaroš. Ne želim da se smuca za tobom. Znam da je to bilo drsko od mene, ali ti si ipak moja mlađa sestra i osećao sam da treba da te zaštitim. Uvek mu možeš reći da sam se zajebavao, ako baš hoćeš.“ 
„Ti si pravi džentlmen. Ali ako hoćeš da nam priča uspe moraš to i pokazati. Hajde, priđi i coki me u usne na brzinu?“
„U usne?“
„Bulji u nas od kad smo seli za sto… samo na brzaka jebote.“
Nemanja je diskretno bacio pogled i shvatio da ih Todor posmatra: „Da, u pravu si.“ – nagnuo se napred da bi se susreo sa njenim usnama. Njene usne su bile mekane i tople i on se zadržao mnogo duže nego što je planirao, pre nego što se povukao.
„Šta ti je?“ upitala je? „Zar se ne ljubim dobro?“
„Khm… Previše dobro. Umalo da zaboravim da si mi sestra.“ – kiselo se nasmejao.
Zamišljeno ga je pogledala u oči i podigla piće za zdravicu. „Pa, evo za zaborav“, rekla je uz lascivni osmeh, i uputila mu novi poljubac. „I trebalo bi da te obavestim da obično spavam sa frajerima na prvom sastanku.“ Nemanja je nežno odmahnuo glavom ali se osmehnuo njenoj maloj šali.
**
Par sati kasnije, posle veoma lepe večere i nekoliko pića, vratili su se nazad u Nemanjin dom, pomalo pripiti. Kada su okačili kapute, Nemanja je pitao Jecu: „Da li bi želela neko piće pre spavanja.“
Jeca se okrenula prema njemu, zagrlila ga i snažno poljubila u usta: „Radije bih desert u krevetu, od svog dečka.“
„Desert?“
„Mhm. Mogu li da spavam u tvom krevetu večeras? Usamljena sam bato.“
Njen poljubac je uzbudio Nemanju i on je osetio kako mu se kurac trza u pantalonama. Pocrvenevši u licu, Nemanja je oštro odgovorio: „Ne zezaj, naravno da ne možeš, ti si moja sestra.“
„Okej. Izgleda da ću morati da se naviknem da spavam sama.“
„Hej, ako ne želiš piće, ja ću u krevet pa se vidimo ujutru.“
„Važi, laku noć ljubavi, vidimo se ujutru“, rekla je dok se okretala prema stepenicama. Nakon par stepenica okrenula se prema njemu govoreći: „Ali nadam se da ću dobiti poljubac za laku noć.“
„Mislim da si dobila dovoljno poljubaca za jednu noć.“
Jeca se nadurila: „U redu.“ A onda se nasmejala: „Hvala što si me primio Nemanja. Ne znam šta bih radila da mi nisi dozvolio da ostanem, veoma sam zahvalna, zaista jesam. Ne obaziri se na moje glupe fora.“
„Ti si moja sestra… znam da u poslednje vreme nismo bili toliko bliski, ali nikada te ne bih odbio.“ Uz to je uzeo njenu glavu, privukao je k sebi i poljubio je u čelo. „Volim te i biću tu za tebe dokle god ti trebam. Sada idi, vidimo se ujutru.“
**
Nekoliko nedelja kasnije, Jeca se potpuno raskomotila i navikla na život u Nemanjinom domu i njegovom životu. Jeca je naravno nastavila da flertuje sa Nemanjom, ali nikada nije izmaklo kontroli i uvek se završavalo uz zajednički smeh.
Ponovo je došao petak i bili su u kafani na večeri. Imali su razlog za slavlje – Jeca je imala intervju za posao nekoliko dana ranije i tog petka je saznala da je dobila posao kao recepcionerka u jednoj osiguravajućoj kući.
Kada su završili sa jelom Jeca je otišla do šanka da uzme još pića.
„Prelepo izgledaš večeras Jelena. Ma, koga ja to lažem, ti uvek izgledaš predivno.“ – laskao joj je Todor.
„Jao Todore, uvek si kavaljer i tako slatkorečiv. Ta košulja ti stoji mljac.“
„Zaista?“
„Uhhh… da nisam sa Nemanjom…“ – prišla mu je preko šanka i šapnula: „Pocepala bih je sa tebe i bacila se na tvoje golo telo.“ – namignula mu je i vratila se nazad za sto gde se spustila u Nemanjino krilo i strastveno ga poljubila. Ovaj put je koristila i jezik, žvalavila se sa svojim bratom. Pre nego što je uspeo da protestuje, ona je prošaputala: „Moram da odigram svoju ulogu pred Todorom ljubavi. Mora da se uveri i da zna da sam SAMO tvoja.“
Nemanja je klimnuo glavom i rekao nešto nerazumljivo, pokušavao je da kontroliše erekciju koju je izazivala dok mu se migoljila u krilu. Jeca se zakikotala, svesna sramote koju je izazvala svom bratu. Kad je ponovo ustala, dala je Nemanji njegovo piće i namerno prolila malo po njegovim pantalonama: „Uuups, izvini ljubavi“, rekla je. 
Zgrabivši salvetu sa stola, počela je da tapka i briše mokri deo na prednjem delu njegovih farmerki. Da nije imao veliki sto ispred sebe, cela kafana bi videla izbočenje njegovog penisa dok ga je sestra trljala. Nekim ljudima za stolom pored to ipak nije moglo da promakne. Morao je da odigra i on svoju ulogu.
„Smotana kučko mala.“ Prosiktao je: „Čekaj samo da dođemo kući.“
„Ha ha ha… obećanja, obećanja“, rekla je nečujno, sa opakim sjajem u očima.
„Mislim da bi bilo bolje da popijemo i da krenemo“, šapnuo joj je, „Privlačimo previše pažnje i polovina mušterija čeka da me zajašeš tu u jebenoj kafani.“
„Nemam problem da se tucam pred strancima… ali nisam večeras raspoložena“, odgovorila je mirno, „sačekaću dok se vratimo kući.“
Nemanja je bio ponovo u šoku. „Čoveče, ti si stvarno nepopravljiva.“
„Jok samo sam jebeno napaljena… imaću te kad-tad.“
„To se nikada neće dogoditi.“
„Ja nikada ne prihvatam poraz. Naravno, ako se slučajno desi da ne pobedim, uvek mogu da se oslonim na Todora.“
„Ha, kako da ne. Za Todora bi morala biti prilično očajna.“
„Svako ima svoju granicu, zar ne?“ odgovorila je uz kikot. „Hajde, vodi me kući ljubavi moja.“
KRAJ 1. Poglavlja
Kliknite OVDE za poglavlje broj 2.
[…] Kliknite OVDE za Poglavlje broj 1. […]