Poglavlje 1: Mama Kućepaziteljka
Karolina je sedela u učionici i ocenjivala testove. Bio je poslednji dan jesenjeg semestra, i u to kasno popodne, većina studenata je već napustila univerzitetski kampus. Sedela je u zadnjem delu učionice dok je ocenjivala.
„Još uvek si ovde?“ — upita ženski glas iz hodnika.
Karolina se okrenula i videla svoju prijateljicu Jasnu, dekanu univerziteta, kako stoji pored vrata. Jasna je takođe bila sredovečna žena i bila je obučena kao uglađena i pristojna dama.
„O da… Još sam ovde“, odgovorila je Karolina. „Kao što vidiš iz ove velike gomile papira, biću ovde još neko vreme. Ostatak ću poneti kući nakon što se iscrpim.“
Jasna se nasmešila: „SNikolaa li ti da sednem? Sigurna sam da bi ti društvo dobro došlo.“
„Naravno.“
Sela je pored profesorke. „Pa čemu žurba?“ upitala je Jasna. „Da li još uvek radiš na svom prvom romanu?“
„U suštini. Imam ono što ljudi zovu – spisateljsku blokadu.“
„Dešava se. Mnogi pisci prolaze kroz to.“
„Pa, ja još nisam baš pisac. Još radim na tome.“
Jasna je saosećajno klimnula glavom. „Pisci moraju negde da počnu.”
„Znam. Nadam se da ću sve oceniti do sledeće nedelje. Onda ću iskoristiti zimski raspust da napišem što više budem mogla.“
„Koliko si do sada napisala?“
„Preko 100 stranica“, odgovorila je Karolina. „Ne mnogo. Uvek sam zauzeta.“
„Možda postoji način na koji bismo mogli da pomognemo jedno drugoj.“
„Šta imaš na umu?“ upitala je Karolina.
„Sećaš li se one zabačene kuće koju smo moj muž i ja kupili pre nekoliko godina? Pokazala sam ti slike.“
„Naravno, sećam se. Prelepo mesto.“
„Pa, moj muž i ja smo trebali da idemo tamo ove zime, ali je nešto iskrslo i on mora da putuje na neko vreme. Tako da smo odlučili da ove godine provedemo zimovanje negde po zapadnoj Evropi.”
„To zvuči kao prilično lepa promena plana.“
„Jeste“, odgovorila je Jasna. „Ali to znači da će naš zimski dom neko vreme biti bez nadzora. Pokušali smo da se dogovorimo sa našom uobičajenom kućepaziteljkom, ali ona je već planirala da radi druge stvari. Pa, Karolina, kako bi volela da budeš čuvar tog prelepog doma za vreme zime?“
Karolina je bila zatečena ponudom. Ta kuća je bila veoma lepa i otmena. Bilo je mnogo otmenije od svega na šta je navikla, pošto je živela od skromne profesorske plate. „Ne znam šta da kažem. Jesi li sigurna u to?“
„Ne bih pitala da nisam sigurna“, odgovorila je Jasna. „To je situacija u kojoj svi dobijaju. Kuća bi imala ko da brine o njoj. A ti bi imala usamljeno mesto da napišeš svoju knjigu. Da li si zainteresovana?“
„Još nisam baš sigurna“, odgovorila je Karolina.
„Što je u redu. Razumljivo je ako ne želiš da odmah doneseš odluku. To je velika odgovornost.“
„Ima li još nekoga koga bi mogla pitati?“
„Naravno. Ima još nekoliko ljudi. Ali čim je moja uobičajena starateljka odbila ponudu, pomislila sam na tebe. Kao što rekoh, to je situacija u kojoj svi dobijaju.“
„Baš lepo od tebe što misliš na mene“, odgovorila je Karolina. „Razmotriću. To je definitivno intrigantna ponuda.“
„Super. Ali molim te, javi mi za nekoliko dana. Moj muž i ja planiramo da uskoro idemo.“
„Da li bi sNikolaalo da tamo bude i moj sin?“
„Što više, to bolje“, osmehnula se Jasna. „Verovatno bi bilo bolje da ne budeš sama. On može da ti pomogne oko poslova, nošenja drva za kamin… Znaš, takve sitnice koje su namenjene muškarcima.“
„Razmotriću. Uskoro ću ti dati odgovor.“
Jasna se široko osmehnula. „Poslaću ti mejl kasnije danas sa svim detaljima. To će ti pomoći da doneseš odluku.“
Jasna je napustila učionicu, a Karolina je nastavila sa radom.
***
Te večeri.
Karolina je sedela ispred svog kompjutera u spavaćoj sobi, pregledavajući sve detalje i odredbe koje joj je Jasna poslala mejlom. Ponuda je bila primamljiva. Bile su tu slike kuće, zajedno sa slikama pogleda na planinu. Sve je izgledalo zapanjujuće. Činilo se kao savršeno mesto za pisanje knjige.
Tajmer pećnice je zazvonio i večera je bila gotova. Karolina je isključila kompjuter i brzo krenula niz stepenice da izvadi hranu iz rerne. Pustila je da se hrana odmori dok je pripremala tanjire. Nikola je sišao niz stepenice da pomogne.
Bio je to njen sin jedinac, zgodan student, koji je uvek bio pun energije – „Dobro miriše“, rekao je dok je pomagao u pripremi posuđa.
„Hvala. Znam da to najviše voliš pa sam se dodatno potrudila.“
„Opa.. Koji je povod?“
Oboje su seli da jedu pošto je sve bilo pripremljeno. „Imaš li planove za zimski raspust?” upitala je Karolina. 
Razmislio je na trenutak. „Ne baš. Normalne stvari. Ništa posebno. Zašto?“
„Jasna je u poslednjem trenutku promenila planove i potrebno je da neko boravi i brine o njenoj kući na planini. Tako da mi je ponudila da čuvam to mesto narednih mesec dana. Nekoliko sati vožnje odavde, u planinama. Zaista prelepa kuća i krajolik koji oduzima dah. Mislim da će ti se svideti. To je takođe odlično mesto za mene da napišem svoj roman.“
„I pitaš me da li želim da provedem sa tobom u kući na planini sledećih mesec dana?“
Ona klimnu glavom. „To je ponuda. Ako ti nećeš ići, onda ja neću ići.“
Pomislio je još jednom. „Ne znam mama. To je prilično dug period.“
„Poslaću ti slike kasnije. Sigurna sam da će ti se svideti kada ih vidiš.“
„Ne znam“, rekao je Nikola ponovo. „Događa mi se mnogo stvari, znaš, sa mojim prijateljima i svime. Plus, biće mi dosadno tamo tako dugo. Jesi li sigurna da ne možeš da ideš sama?“
„Iskreno, bojim se da ostanem tamo sama. A takođe, plašim se da te ostavim ovde samog“, našalila se ona.
„I sa dobrim razlogom“, Nikola se osmehnuo.
„Da li je tvoj konačni odgovor „ne“? Jasna želi odgovor uskoro.“
„Žao mi je mama. Ali to je zaista dugo vremena. Mislim da mi se ne bi mnogo dopalo.“
„U redu je. Možda nije bila najbolja ideja. Nazvaću je večeras i obavestiti je.“
„Izvini. Znaš… to zvuči poprilično dosadno. Nikada nisam bio čovek za prirodu. Neću imati ništa da radim osim da gledam TV i koristim internet ceo dan.“
„Pa, to je tako na planini, ali ovo nije obična kuća. Na njoj postoji staza za skijanje i snoubord. Tu je i otmena hidromasažna kada, potpuno nova teretana, kućni bioskop i gomila drugih zgodnih stvari. Jasna i njen muž su prilično bogati. U svakom slučaju, nazvaću je posle večere da je obavestim o odluci“.
Nikoline oči su se raširile. „Čeeek ček ček ček… da li si rekli snoubord i kućni bioskop? I sve te druge stvari?“
„Da… zašto?“
„Zašto to nisi ranije spomenula? Mislio sam da govoriš o praznoj brvnari ili tako nešto. Pošalji mi slike večeras. Želim da je vidim.“
„Mislila sam da nisi ‘čovek za prirodu’?“ upitala je Karolina razigrano.
„Hej, snoubord je kul. Takođe volim kućni bioskop i filmove i sve te druge stvari. Ovo zvuči kao da ima mnogo potencijala. Zvanično sam zainteresovan.“
„Znaš, drago mi je što ćemo moći da provedemo neko kvalitetno vreme zajedno, plus što ću početi da radim na svojoj knjizi. Ovaj izlet bi zapravo mogao biti veoma zabavan.“
„Tačno! Ma reci joj da smo zainteresovani“, rekao je, pre nego što je zagrizao meso. „Mmmmm ova hrana ima odličan ukus.“
Karolina se nasmešila mladalačkom entuzijazmu svog sina.
KRAJ 1. Dela
