Nikada se nisam osećala prijatno u svojoj koži. Ne pričam o tome da sam debela, čak ni kada sam bila trudna, nisam bila posebno gojazna žena. Ali nakon što mi je muž preminuo, godinu dana nisam jela ništa osim pice i sladoleda i nažalost te nove obline mi još više otežavaju da volim sebe. Kriza srednjih godina? Apsolutno, ali i mnogo više od toga.
Bilo kako bilo, to veče je trebalo da bude kao svako drugo. Planirala sam da se sklupčam na kauču u pidžami i gledam reprizu serije „Friends“ sa picom. Međutim, dok sam uključivala rernu, moj sin je ušao u kuhinju i rekao mi da se sredim jer nas vodi u lep restoran. Protestovala sam, naravno, ali on je tvrdoglav kao i njegov otac, zbog čega sada preturam po ormaru u očajničkoj potrazi za nečim, bilo čim, da sakrijem svoje neželjene nove spojlere i tešku depresiju.
Imam mnogo lepe odeće, ali zahvaljujući godini utešnog jedenja, ništa mi nije bilo udobno. Još uvek mogu da se uvučem u svoju omiljenu haljinu, ali ona se tako čvrsto drži za moje nove obline da se plašim da će pući kao balon ako i pomislim da sednem. Konačno, pronalazim nešto što će funkcionisati: bordo haljinu sa slatkim kaišem. Ali donji deo mi je pravio problem. Moja zadnjica je sada dovoljno velika da se haljina rasteže do krajnjih granica. 
Ipak, oblačim je, okrećem se i shvatam da mi se sviđa kako izgledam u ovoj haljini. Okrećem se sa jedne na drugu stranu da bih se divila iz svakog ugla. Tkanina grli moje obline, umesto da ih onako ružno ističe, a duboka nijansa crvene ističe se na mojoj bledoj koži. Po prvi put mogu da osetim samopouzdanje kako mi ključa u stomaku. Brinem se zbog dubokog dekoltea, ali ipak se odlučujem za nju.
To je moj prvi izlazak u restoran kao udovica i oslučujem – izgledaću najbolje što mogu. Kao kompliment svojoj haljini, uzimam štile koje nisu previše visoke. Nakon što sam se našminkala konačno se osećam dovoljno samouvereno da izađem u grad među ljude. Da, možda sam sada obdarena, ali izgledam i osećam se apsolutno neverovatno. Zapravo, prvi put za godinu dana, osećam se istinski seksi.
Toliko seksi da moje ruke kreću da kruže. Prelazim njima niz bokove, dozvoljavajući sebi da osetim svoje telo. Uzbuđenje me prožima. Možda nisam ona mršava bomba kakva sam bila dok je moj muž bio živ, ali jebeš mi sve ako ne izgledam seksi. Moja ruka luta ka obilnim grudima dok se gledam u ogledalu. U hiru, uvučem ruku u duboki dekolte i malo povučem bradavicu. Ostanem bez daha od iznenadnog peckanja koje mi se širi pravo u prepone.
Ako vas zanima kada sam poslednji put osetila ukus orgazma – ni sama se ne sećam. Osećaj je dobar, lep, neodoljiv. Bacim pogled na vrata svoje spavaće sobe, ali čak ni ne registrujem da li su zatvorena ili ne. Moje oči lutaju pravo ka mom licu. Iako jedva da radim bilo šta, već dahćem od pohote. Moje nefokusirane ćilibarne oči su gotovo staklaste. Više ne vidim sebe. Vidim visoku, seksi ženu sa napućenim ružičastim usnama i bujnim jebozovnim telom.
Spuštam se na ivicu kreveta, i dalje gledajući u ogledalo. Nešto u tom pohotnom pogledu koji me gleda me pokreće na sve prave načine. Otvaram noge i ispitujem svoje uspavano telo. Iznekog razloga, malo salo na stomačiću mi se ne gadi. Izgleda senzualno i perverzno. Naizmenično gnjavim bradavice, nežno ih povlačim i uvijam. Jecam dok mi između butina kreće vrućina. O Bože, ovo mi je trebalo…
Ispružim se na krevetu, podižući stopala tako da imam neograničen. Prsti mi plešu po mesu butina, približavajući se dovoljno gaćicama da ih zadirkuju, ali ih ne dodiruju. Osećam kako se vlaga skuplja između usana. Konačno više ne mogu da izdržim i usmerim pažnju na svoju pičku, tako dugo ne dotaknutu. Guram vlažnu, lepljivu tkaninu svojih crnih čipkastih gaćica u stranu i zarivam prste u uplakanu pičku, milujući pritom pulsirajući klitoris. Osećam kako mi unutrašnji zidovi drhte dok se prilagođavaju iznenadnom upadu.
A kada pronađem svoju G-tačku? Odmah povlačim prste, pička mi se steže, pokušavam da se sprečim da svršim, ali prekasno je. Šarena svetla trepću ispred mojih očiju dok izvijam leđa i grizem usnu da ne bih vrisnula. Moje misli nestaju pod naletom zadovoljstva. To je mali orgazam i brzo bledi, ali mi treba još. Treba mi još mnogo! Bacim pogled na noćni stočić dok razmatram svoje mogućnosti.
Nemam puno vremena; čujem kako se sin kreće dole, sprema se za naše veče. To radi samo kada je praktično spreman za polazak. Jebiga… Nemam vremena za još jedan orgazam. Ali mi treba… Odlučujem da uhvatim najbližu stvar koju mogu da nađem i guram je u sebe. Moram biti tiha – moj sin se i dalje vuče po kući. Ne smem da dozvolim da me čuje, ali se osećam tako dobro da ne mogu da zadržim svoje zvuke zarobljene u sebi. Pritiskam jednu ruku preko usta, odlučna da budem sigurna da me ne uhvate.
„Volim kada jecaš“, reži mi na uvo dok četka za kosu klizi u mene bez otpora. Zamišljam da je umesto nje neki napucani frajer sa debelom kitom. „Tvoj kurac je tako dobar“, stenjem, spuštajući se da prstom obmotam klitoris. „Dublje, molim te — trebaš mi tako duboko!“ Njegovi kukovi pumpaju sve većom brzinom, prisiljavajući ga dublje u moju pulsirajuću unutrašnjost. „Jebaću te tako jako da posle nećeš moći da hodaš. Bože, tvoja pička je tako uska!“ 
Zamišljam te reči, razvijam film u glavi dok masturbiram kao zaposednuta žena. Moja leđa se izvijaju dok ponovo udaram u G-tačku. „O da, sviđa ti se to, zar ne? Sviđa ti se kada te grubo jebem!“ On nastavlja da priča, ali zadovoljstvo je toliko veliko da ga ne čujem. On dahće na meni, njegove dlakave grudi svetlucaju od laganog sjaja znoja. Sve što znam je da se osećam zaista jebeno dobro i da ću uskoro…. „Mama? Jesi li spremna?“
Dok se moj sin dere i kuca na vrata, iznenadni šok doterao me je do ivice. Stisnem ruku preko usta dok mi se kukovi podižu i vrisak čistog orgazma mi izbija iz grla. Bezumno blaženstvo me preplavljuje. Trudim se da budem tiha kako bih sakrila svoj nestašluk od sina. Stisak na ustima mi popušta, izgleda da moji jauci uopšte nisu prigušeni. Konačno, posle nekoliko sekundi, moje telo se opušta od orgazma. Preplavljuje me intenzivan sram. Ako ranije nije znao šta radim, sada sigurno zna.
Duboko udahnem nekoliko puta da smirim svoje drhtavo telo pre nego namestim haljinu. „Khm… biću… biću spremna za nekoliko minuta.“
„Okej mama, ne žuri“, odgovara on prilično tiho i drugačije. Čujem ga čak i kako se smeje dok odlazi. Lice mi gori od stida dok drhtavim nogama idem u kupatilo. Potpuno sam ponižena. Zašto sam mislila da je igranje sa sobom dok se oblačim dobra ideja? Bože… Nadam se da nisam pokvarila celo veče.
⸳⸳⸳⸳⸳
„Slušaj, ne znam kako ovo prave, ali je neverovatno.“ Vrtim špagete oko viljuške. „Obično ne volim ove sosove na bazi paradajza uz testeninu, ali ovo je čisto božanstvo.“ – mljackam dok unosim morske plodove u usta sa špagetama.
„Drago mi je da ti se sviđa.“ Moj sin zabode škamp i stavi ga u usta. „Ovde ne dolazim često jer nije najjeftinije mesto, ali im jeklopa top!“ – uzima još jedan zalogaj i gleda me u oči. „Da li se dobro provodiš? Pored hrane, mislim.“
Polako žvaćem hranu, dajući sebi vremena da razmislim o odgovoru. Dobro se provodim, to nije u pitanju, ali znam da postoje dublje implikacije njegovog pitanja. Nisam ista otkako je njegov otac… tako da odlazak u restoran i ponašanje kao da je to normalan izlazak sa sinom i dalje izaziva osećaj krivice i depresije. Pored toga, nakon onoga što sam ranije uradila, opšta atmosfera između nas je sve vreme ispunjena neugodnom napetošću.
Oboje pokušavamo da je ignorišemo i ponašamo se kao da se ništa nije dogodilo, ali nijedno od nas ne može poreći da se nešto zaista dogodilo. „Divno se provodim, Miloše“, konačno odgovaram sa osmehom. „Sve u vezi ovog izlaska i večere je divno. Hvala ti puno što si me izveo. Ni sama nisam bila svesna koliko mi je bilo potrebno.“
On prihvata moju zahvalnost i uzima gutljaj belog vina. „Zadovoljstvo mi je, mama. Sve ću učiniti da ti vratim osmeh na lice.“ Te reči su dovoljn da mi stave osmeh na lice. To je jasan znak da smo moj muž i ja odgajili divnog mladog čoveka. Miloš otvara usta da ponovo progovori, ali ih zatvara sa stisnutim osmehom jer primećuje konobaricu kako prilazi.
„Oh, čisti tanjiri! Mora da ste uživali u hrani“, sa osmehom govori i dosipa nam vino. Naginje se da uzme naše tanjire a ja ne mogu a da ne primetim da joj dugmad na crnoj bluzi pritiskaju pune grudi. „Jesmo li raposloženi za desert?“ Pogled mog sina je ostao uprt u mene.
„Ne, hvala. Samo račun molim.“
„Naravno!“ – dok odlazi ja gledam kako joj plave lokne skaču po ramenima, a kukovi se njišu sa svakim korakom. Vraćam pažnju na Miloša, koji kopa po unutrašnjem džepu jakne.
„Jesi li zaboravio novčanik?“ zadirkujem ga, posežući za svojom torbicom. Volim svog sina, ali on ima tendenciju da „zaboravi“ novčanik kada ruča sa prijateljima ili porodicom. Ako izlazim sa njim, uvek se pobrinem da budem spremna da platim račun.
„Ma nisam“, promrmlja on, očigledno rasejan. Odmah da se razumemo – ja nisam ljubiteljka iznenađenja. Nikada nisam bila. Ali za promenu, moja radoznalost se probudila. Miloš je kao ja; ni on ne voli iznenađenja. Međutim, očigledno ima nešto isplanirano. Polako vadi kovertu iz džepa, „možda sam imao skriveni motiv da te dovedem ovde večeras.“
Uzdišem, oči su mi uprte u misterioznu koverticu. Ne vidim nikakav natpis na njoj, što me čini još radoznalijom. „Otvori je“, predaje mi kovertu i vadi novčanik da plati račun konobarici koja se kretala ka nama. Nekoliko dugih sekundi pregledam kovertu pre nego što je podignem. Dva mala debela komada papira izlete napolje. Za sada ih ignorišem, jer je unutra još uvek svetloplava brošura.
Izvlačim je, uzbuđenje i zbunjenost mi se grče u stomaku. Idilična fotografija prelepih talasa i peščanih plaža prostiru se na naslovnoj strani brošure. Vrtložna bela slova objavljuju da su PLAŽE I ODMARALIŠTA IZABRANI ZA VODEĆA SVETSKA PORODIČNA ODMARALIŠTA NA MEDITERANU. Listam brošuru, ne registrujući informacije otkucane malim slovima. Srce mi se zaglavilo u grlu, i prilično sam sigurna da u ovom trenutku čak ni ne dišem.
„Ma… nisi valjda.“
„Znam znam, dogovor je bio da malo štedimo ove godine, sve znam. Ali morao sam. Značiće ti mama. Dve karte za šestodnevni odmor u raju sa svim uključenim uslugama. Znam da je u poslednjem trenutku, ali prosto sam morao da te malo usrećim, da odeš negde dalje od svega i da napuniš baterije. Dakle imaš dve karte, možda bi mogla da nagovoriš Anđelu da ide sa tobom? Ili…“, dodaje malo začina svom sjaju u očima, „mogla bi da pozoveš Marka vozača. Čak i tata je znao da je Mare naložen na tebe još od detinjstva.“
Rasejano se smejem dok okrećem kartu u ruci. „Anđela nema šanse da dobije slobodno u ovako kratkom periodu, a za Marka zaista nisam zainteresovana – niti bilo koga drugog.“ – spuštam pogled i uzdahnem. „Ja… ja još nisam spremna ni za šta ozbiljno. Još uvek nisam…“ Suze prete da se proliju, ali nekako uspevam da se saberem. „Nisam spremna.“
On tada ustaje, prilazi mi i seda pored mene, grleći me. „Izvini mama. Veoma bezosećajno od mene. Slušaj, izgradnja u novom delu grada neće početi još nekoliko nedelja. Mogao bih da idem ja sa tobom… ako ti je u redu da povedeš sina na romantično putovanje.“
Moj strah i tugu tada preuzima osmeh. Podižem lice i mazim svog sina preko obraza: „Da li bi pošao sa mnom? Mislim, bila bih više nego srećna ali…“
„Ali šta mama?“
„Da se ne lažemo, mislim da sam previše dosadna za tvoj ukus. Verovatno ću samo ležati na suncu, čitati neke knjige, ponekada u ove prelepe bazene…“
„Ti čuješ sebe? Pa već si nabrojala gomilu aktivnosti koje ćemo raditi! Pritom, uplatio sam i vožnju brodićima, i druženje sa delfinima… sve je u sklopu ovih karata.“
Ne mogu da zaustavim širok osmeh koji mi se širi niz obraze. „Ti si pravo blago Miloše – baš kao i tvoj otac.“ – grlim ga i ljubim po obrazu i licu.
„Ti si sve to zaslužila mama, i mnogo više od toga.“
⸳⸳⸳⸳⸳
Plaže boje slonovače protežu se koliko oko može da vidi. Male kolibe izgrađene pored spiralnih molova su najslađi prizori i pejzaži za slikanje! Jedva da smo se i smestili kako treba a ja sam već napravila na hiljade fotografija u ovom zemaljskom raju. Vazduh je prijatno topao, nije vruć kao što sam očekivala, može da se diše lagano, iako je znoj sve vreme prisutan na mom polu golom bujnom telu.
Tirkizni talasi su hipnotišući, njihovo nežno ritmično prskanje je toliko opuštajuće da se nađem kako dremam u udobnoj bambusovoj ležaljci na plaži. Bio je to treći dan našeg rajskog odmora, ali tek prvi dan bez ikakvih planiranih aktivnosti. Danas je sve bilo vezano za koktele, sunčanje i opuštanje. Ispružila sam se na jednoj od ležaljki, slušala sam audio knjigu i ispijala rum punč. Ovde sam već četiri sata i gotovo je sigurno da ću izgoreti od sunca.
Ali nije me bilo briga! Ležim, upijam sunčeve zrake i ističem svoje bujne obline na elegantan način u svom novom crnom bikiniju. Audio knjiga je zapravo erotski roman, ne previše eksplicitan u scenama ali veoma tvrd u rečima od kojih mi telo drhti. Ona je toliko vlažna da on klizi u nju jednim jednostavnim pokretom. Ide polako, prodirući u ritmu sa dedinim satom na zidu, dok ona ludi od požude. 
Svaki put kada se približi kraju, potpuno se udaljava od nje i zariva lice među njene usne kako bi sebi dao vremena da se smiri i produži izdržljivost. Onda počinje ponovo, gurajući se u nju kao da se plaši da je ne povredi. Ona trza kukovima nagore, vapeći za još – molim te bože, još! On se ponovo oslobađa, stojeći nad njom dok kaplje sa vrha kurca.
„Zabavljaš se mama?“
Vrisnem i skočim na noge, moj telefon leti u pesak. „Miloše pobogu! Šta smo rekli – kada sam na sluškama i udubljena u… knjigu, nema naglih cimanja! Nemoj mi to raditi! Osim ako pokušavaš da me pošalješ prerano u grob?!“
Smeje se toliko glasno da mislim da nije čuo ni reč koju sam rekla. „Trebalo je da vidiš izraz na svom licu! Prešla si od neke namsejane požude do toga kao da si videla duha!“ Sada se savija, gušeći se u sopstvenom nekontrolisanom smehu. Lice mi je crveno od stida.
„Ne glupiraj se Miloše. Nisam imala pohotan izraz lica. I pazi šta govoriš!“
Njegov smeh se stišava dok se ispravlja da obriše suzu sa oka. Uvek sam malo uznemirena kada stoji u punoj visini pored mene. Ni njegov otac ni ja nismo posebno visoki, a on se nadvija nada mnom za punu glavu i ramena. Ipak, izrastao je u dobrog čoveka.
Moje oči nenametljivo lutaju niz njegovo telo. Grudi su mu čvrste i zategnute, sa laganim dlakama na grudnim mišićima i talasastim trbušnjacima. Njegove obične crne kupaće gaće labavo vise preko njegovih kukova; vidim jasan srećan trag koji vodi do delova njega koje nisam videla otkako je prerastao pelene.
Ipak, odgurnem svoje nenamerne prljave misli i pogledam ga besno. „Šta te je navelo da me tako iscimaš, hm?“
Seo je dole na pesak i prišao mi da mi šapne, kao da bi neko uopšte razumeo srpski na ovom mestu. „Khm, slušaj mam, primetio sam da ti ruke malo lutaju, pa sam pomislio da te trgnem iz sna pre nego što uradiš nešto pred svim ovim strancima i mi dobijemo šut kartu odavde.“
Slušala sam ga u neverici. „Nastavljaš i dalje da me zajebavaš? Dremala sam dok sam slušala audio knjigu. To je sve. Kakva pohota, o čemu to brbljaš?“
„Oh? A koja je to knjiga? Vodič za egzibicionizam za zrele mamice?“ Miloš mi na brzinu otima telefon i drži ga daleko izvad mog domašaja. Odmah zažalim što nisam stavila lozinku na taj telefon!
„Miloše, upozoravam te! To su privatne stvari!“
„Zabranjena romansa na otvorenom moru?“ – on malo lista i oči mu se široko otvaraju. „U jebote… mama… pa ovo je… ovo je pornjava!“
„Ne lupetaj i vrati mi telefon!!“ – skočim, pokušavajući ali neuspešno da spasem svoj jadni telefon.
„Slušala si porno knjigu?“
„Nije porno!“ Nekoliko ljudi se okreće ka meni, porno je ipak univerzalna reč na svim jezicima. Spuštam glas i napokon grabim telefon: „Pod jedan – ja sam odrasla žena i da mogu da slušam šta god želim! Pod dva – ovo nije jebeni pornić!“
On se nekako smiruje i brižljivo me gleda: „Ne znam zašto se onda stidiš sebe? Da, ti si odrasla žena. Imaš pravo na sve što poželiš. Poštuje sebe mama, nemoj da se kriješ, budi ono što jesi. Izvini ako sam te uvredio.“ – prišao mi je, zagrlio me i poljubio u čelo. „Ali to je ipak porno.“
Odgurnem ga i kroz smeh kažem – „Kretenu mali. Sad za kaznu idi mi po još jedan koktel.“
Kraj 1 dela.
[…] OVDE klik za 1 deo. […]