„Šta je bilo tata?“ – njen glas je bio zabrinut i tih.
Vladimir je pogledao svoju ćerku na suvozačevom sedištu. „Ništa. Zašto pitaš?“
„Celo putovanje si veoma tih“, rekla je Sofija.
„Celo putovanje? Nije prošlo ni pola sata kako smo krenuli.“
Sofija je zurila pravo ispred sebe. „Je li mama opet ljuta na tebe?“
Mogla je čuti očev uzdah. „Ne, nije ljuta na mene… opet. Zvučiš kao da se to stalno dešava.“
„Pa zar nije tako? Deluje mi da se kad god dođem kući na vikend vas dvoje svađate.“ Na trenutak je zavladala tišina.
„Oboje smo pod velikim pritiskom na poslu. Znaš to. Nije uvek baš veselo kod kuće ali moraš da razumeš da mi kao roditelji imamo mnogo više odgovornosti i briga.“
Sofijina glava se okrenula u pravcu njenog oca. „Aha, znači ja nemam svoje brige?! Imam pet velikih ispita koji me čekaju. Teških ispita!“
Vladimir je pokušao da se ne osmehne. Sećao se tih dana. Ono što je tada mislio da su brige sada izgledaju trivijalno. Ali nikada ne bi priznao Sofiji da stvari između njega i njene majke nisu tako glatke. U njihovoj vezi rastao je pritisak. Frustracija. Vlado je morao da promeni temu. „U redu.. da čujem, kako ide to sa ispitima?“
„Ma sve ću ih položiti. Ali to ne znači da nemam svoje brige i strepnje..“ – odlučno je rekla Sofija.
Ovog puta kada je Vladimir pogledao, njegove oči su se malo duže zadržale na ćerki. Bila je lepša svaki put kada bi je video. Njeno zrelo telo ispunjavalo je majicu i šorts. Primetio je da je plavu kosu ošišala malo kraće nego što je bilo uobičajeno, a vetar u kabrioletu je učinio da se ona razbaruši na veoma sladak način. 
Kroz razgovor je shvatio da ona sazreva… da nije više mala devojčica kao nekada. Fizički i psihički, njegova ćerka je rasla. Sofija je osetila olakšanje kada je automobil skrenuo na prilaz i konačno u garažu. Bilo bi dobro ponovo videti mamu i ostaviti po strani svakodnevne obaveze na fakultetu.
Ona je bila veoma zabrinuta zbog očiglednog trvenja i tenzije između roditelja. Sofija je bila odlučna da ih malo razveseli tokom vikenda. Požurila je u kuću dok je Vladimir uzimao njenu torbu iz gepeka. Nije prestalo da ga iznenađuje koliko stvari treba njegovoj ćerki za dvodnevni boravak.
Kad je i on ušao unutra, mogao je da čuje kako njih dve brbljaju. Gledajući ih sa strane, po prvi put je primetio da je Sofija sada osetno viša od svoje majke Sandre. Uprkos svim manama koje su možda postojale u Vladimirovom porodičnom životu, on nikada nije potcenio koliko je srećan što ima dve tako lepe i slatke plavuše u istoj kući.
Sandra je bukvalno bila fanatik fitnesa. Kada god je imala slobodno vreme od svog užurbanog posla direktora marketing firme, ona bi radila na sebi. Njeno zrelo telo lako bi moglo da pripada mnogo mlađoj ženi. Vladimir nikada nije imao direktne dokaze, ali je sumnjao da je Sandra ponekad koristila svoje telo kao prednost za pregovaranje sa visokim medijskim rukovodiocima.
Sandrin flert je svakako bio legendarni i na poslu i kod kuće. Pored toga, kada bi je Vladimir poveo na koktel zabave svoje advokatske firme, retko ju je ispuštao iz vida iz straha da će je neko ukrasti… bilo na petnaest minuta ili doživotno.
Sada su njegove dve devojke ponovo zajedno kod kuće i bar na par dana, možda će biti mira. Bio je tipično lep junski dan – sunčan i topao. Sofijini planovi nisu bili ništa komplikovaniji od toga da provede što više vremena oko porodičnog bazena. Dopalo joj se kako je kamena terasa sa stolovima bila zaštićena od sunca velikim suncobranima, a sam bazen je omogućavao sunčanje.
Imala je tamniji ten, na majku, uvek je lako preplanula dobijala boju uz samo par dana sunčanja. Kontrast između njene bronzane kože i plave kose izluđivao je mnoge njene kolege na fakultetu. U roku od sat vremena od dolaska, Sofija je bila u svom omiljenom bikiniju i sedela je uz bazen sa pićem u ruci. Nikada nije uzimala zdravo za gotovo to što je bila jedino dete prilično bogatih roditelja. Niti se osećala krivom. Prosto je uživala ali je razumela odgovornost i želela je da diplomira u roku.
Kada je Vladimir stao ispred kliznih staklenih vrata koja su vodila na terasu, napravio je grimasu pri pogledu na piće. Uvek se plašio da studentski život ne pretvoti njegovu ćerku u ljubitelja alkohola. Setio se svojih dana kada je išao na žurke i pio sve što bi mu palo pod ruku. Dok se sećao toga, tok misli mu je prekinut usled predivnog malog bikinija koji je skrivao samo delić njenog tela. Piće je postalo drugostepeno po važnosti.
Zurio je u nju zaslonjenu u ležaljku, njeno telo ispruženo u udobnosti. Sofijine grudi su se izbočile dok je tanki deo oko njenog struka naizgled nestao između njenih nogu. Vladimir je pogledao oko sebe sa osećajem krivice kada je konačno sklonio pogled, nadajući se da Sandra nije videla kako bulji u ćerku.
Uprkos svojoj krivici, zatekao je sebe kako koristi svaku priliku koju je imao tokom narednih sat vremena da baci pogled na nju. Konačno je odlučio da izađe napolje i bio je iznenađen kada je otkrio da je ležaljka prazna. Zvuk prskanja vode poveo je njegov pogleda u bazen, gde je Sofijino gipko telo ubrzo izronilo i započelo lagani put do drugog kraja. On je seo dok je ona krenula još jedan krug. 
Tek tada je Vladimir shvatio da Sofija nema gornji deo bikinija! Nije mogao ništa da vidi – plivala je polako pognute glave i tela koje je seklo vodu – ali njena gola leđa odavala su tajnu. Uspela je da se kreće tako da nikada nije u potpunosti otkrila gornju polovinu svog tela. Vladimir je razmišljao o odlasku.. ali je odlučio da ostane.
Posle pet punih krugova, Sofija je došla do ivice bazena blizu svog oca. Primetila ga je kada je prvi put prišao bazenu i provela dva kruga računajući svoj sledeći potez. Sofija je stavila ruke na ivicu i naslonila bradu na njih, pokrivajući grudi koje su gole lebdele pod vodom.
„Sjajno je što sam odlučila da navratim. Ovo je mnogo bolje od sedenja u onoj maloj studentskoj sobi“, rekla je sa osmehom.
„Nekako sumnjam da bi subotom sedela u svojoj studentskoj sobi“, rekao je Vladimir.
„Možda i ne bi. Verovatno ne bi… Ali lepo je biti kod kuće.. bez obaveza, mozak na ispašu.“
„A koje su to obaveze i brige?“ upitao je Vladimir.
„Kolege.. profesori… zadaci…“
„Mhm… Mooomci“, ubacio se njen otac. Vladimir je posmatrao Sofiju kako se stabilno uvlači u vodu, i dalje ne videći ništa niže od njenih ruku i ramena. „Da li se viđaš sa nekim?“
„Ne. Mogla bih… nije da nema zainteresovanih. Ali sačekaću“, rekla je.
„Šta čekaš?“
„Čekam da budem spremna.“ Pogledala je u stolicu pored oca. „Daj mi gornji deo, molim te.“
Vladimir je ustao, zgrabio mali top i stavio fa direktno ispred nje. Ali kada je primakla ruku da ga zgrabi, sklonio ga je van njenog dosega. Sofija se snažno naslonila na ivicu bazena, koristeći slobodnu ruku da pokrije gornji deo grudi. „Tata! Daj mi!“
Smejući se, još malo ju je zezao pre nego joj ga je dao. Utonula je u vodu i navukla bikini preko glave, a zatim počela da ga vezuje pozadi dok je poskakivala. On je na delić sekunde ugledao grudi pre nego što ih je mali top jedva prekrio. Tek tada je iskočila iz bazena i zgrabila peškir.
„Da li ti se sviđa moj novi bikini? Dugo sam sam merkala dok nisam odlučila da ga kupim.“
„Prilično je… malen. Ako me razumeš. Nevaljali bikini.“
„Da… to je i bila poenta. Čak i kad je na meni, mogu lepo da se sunčam“, rekla je uz razigrani osmeh.
Kratko su sedeli pored bazena, a onda su se vratili u kuću. Otišli su svojim putem i Vladimir je tek predveče ponovo video svoju ćerku. Sandra je izašla sa prijateljima na rođendansku večeru i zabavu. Sofija je primetila da je tata opet ostao sam iako je bilo potpuno logično da pođe sa mamom.
Obučena u nerazumno dugačku majicu i gaćice, ušla je u dnevnu sobu sa limenkom gaziranog pića i kesom čipsa. Vladimir je sa svoje stolice posmatrao kako Sofija dolazi ispred njega, a zatim se spušta na kauč, sklopivši noge ispod tela. Oči su mu prešle sa njenih prilično vidljivih grudi na preplanule butine. Nagoveštaj plavih gaćica protezao se ispod majice.
„Ne ideš nikuda večeras?“ upitao je Vladimir.
„Ne.“ Sofija je zagrizla čips, a zatim spustila pogled i lagano odbacila mrvicu sa svojih grudi. „Smetam ti?“
„Ne“, rekao je Vladimir, „samo sam pomislio da da bi ti sigurno bilo bolje napolju sa prijateljima neggo da sediš ovde sa mnom.“
„Ma jok, nisam raspoložena za izlaske. Želim da napunim baterije…“
Što se Sofija više pomerala, to joj se majica više dizala uz noge. Ubrzo se skupila oko njenog struka sa jasno vidljivim gaćicama. Iako nešto veće od njenog bikinija, nisu mnogo skrivale. Nije bilo sumnje u njegovom umu da je razlika u visini između njegove žene i ćerke u Sofijinim nogama. Bile su dugačke i zategnute bez nagoveštaja masnoće. 
Otprilike pola sata kasnije, Vladimir je osetio kako njegov penis reaguje. Njegova krivica se smanjivala sa svakim pogledom na nju. „Dođi pored mene tata“, iznenada je rekla Sofija tokom jedne reklamne pauze. Vladimir je pogledao i video kako Sofija tapše jastuk pored sebe. To je došlo potpuno iznenada i nije bio siguran da li je uopšte dobro čuo.
„Hmm. Rekla si nešto dušo?“ upitao je.
„Fali mi da sedimo zajedno kao kad sam bila mala. Retko se viđamo… falite mi.“
Vladimir je zadrhtao na samu pomisao da njegovo telo bude pripijeno uz ćerkino. Iako mu je bilo veoma neprijatno, ustao je i otišao do kauča, sedeći tik pored Sofije. Ona se nasmešila. „Mnogo mi nedostajete.. kada sam sama u onoj sobi, daleko… ja maštam da nas troje sedimo zajedno i grejemo se.“
„I meni to mnogo nedostaje“, priznao je Vladimir. „Ali svi mi odrastamo… starimo… prebrzo.“
„To zapravo može biti dobra stvar. Mislim, moje lično sazrevanje mi omogućava da gledam na tebe i mamu na drugačiji način“, rekla je Sofija. „Kao starija, ja vidim neke stvari… i imam veće mogućnosti da utičem na celu situaciju. Možda je vama teško da to priznate… ali ja više nisam dete, nisam nezrela klinka koja ne razume neke stvari.“
Konflikt u Vladimirovom umu je pojačan Sofijinim komentarom. Kada ju je sada gledao, video je ženu. Mladu ali ženu. Međutim, ona je bila njegova ćerka — ona koja nije mogla da vozi bicikl a da ne padne; ona koja je plakala kad vidi pauka.
Kraj 1. Dela
