„Tuširanje”, rekla mi je Lana sledećeg jutra. „Ozbiljno, moraš.”
„Zla si”, rekla sam.
„Ako to ne uradiš, više te neću ljubiti po celom telu”, zapretila je.
„Ma, važi… kao da možeš da odoliš”, uzvratila sam.
„Isprobaj me”, rekla je ona. Problem je bio u tome što, iako sam znala da neće moći dugo da izdrži, ipak je postojala šansa da izdrži duže od mene. Sinoć mi je dala samo mali ukus, taj sestrinski ukus koji mi je toliko falio… i ja sam želela još. Skroz sam zaboravila kako ume da utiče na mene, a sada, kada me je podsetila, bila sam potpuno bespomoćna pred njom. Mrzovoljno sam krenula ka kupatilu i pustila vodu pod tušem.
‚‚Nehajno sam skinula odeću, a zatim pocrvenela kada sam, sa zakašnjenjem, shvatila da me je Lana pratila i da me posmatra uz opušten, lukav osmeh. Nije delovalo kao da ima nameru da izađe. Telo mi je bilo usijano dok sam uletala pod tuš, sklanjajući se iz vidnog polja svoje sestre. Dok sam se prala, ona je mogla da vidi samo zamagljenu siluetu, ali taj kratak pogled koji je već bacila, uz činjenicu da je i dalje bila tu, činio je da gorim jače nego što je toplota vode mogla da ublaži.
„Hoćeš li… i dalje da me gledaš ili izlaziš?” – upitala sam.
„Što? Pozivaš me da ti se pridružim?” uzvratila je Lana zadirkujućim tonom.
Zatreperila sam uprkos toploti, a prsti na nogama su mi se nehotice skvrčili. „Ne”, pisnula sam. „Nisam to mislila.”
„Eh, šteta.”
„Lana… Znaš da ne možemo…” počela sam nespretno, oklevajući pre nego što sam uspela da dovršim misao.
„Šta ne možemo?” upitala je, glumeći zainteresovanost.
„Ne možemo da budemo kao nekada”, rekla sam. „Sada smo starije, zrelije… pametnije.” Zastala sam ponovo. „Zar ne?”
„Naravno da smo pametnije”, rekla je Lana, mada je njen ton sugerisao da ona tu reč shvata sasvim drugačije od mene.
„Dakle, ponašaćeš se pristojno?” upitala sam.
„Ja? Pa naravno. Ne mogu da verujem da uopšte to da pitaš.”
Nisam joj verovala ni trenutka, ali umesto da me to iznervira, široko sam se osmehnula, dok su u meni zaigrali leptirići. Kada sam izašla iz tuša, sveža i čista, Lana me je dočekala sa peškirom. Način na koji me je brisala mogao se, uz mnogo dobre volje i veliko rastezanje granica pristojnosti, protumačiti kao obična sestrinska naklonost – ali način na koji su joj oči sevale prema meni bio je čisto grešan. Nakon toga sam se umotala u peškir, pokušavajući da sakrijem činjenicu da mi je međunožje postajalo sve vlažnije dok se ostatak tela sušio.
Bukvalno sam se pravila kao da još uvek posedujem čednost. Lana mi je podigla bradu ka sebi i pokušala da me poljubi. Izmakla sam se, pa je poljubac završio na mom obrazu. Njen drugi pokušaj završio je pravo na mojim usnama. „Sad si čista seko… volim tvoj ukus.”
„Ne ide ti baš najbolje to ’pristojno ponašanje’”, rekla sam, nadajući se potajno još jednom poljupcu.
„Kako to misliš?” upitala je Lana nevino. „Ja se ovde brinem o svojoj mlađoj sestri, pazim da budeš čista i suva, a ti me optužuješ?”
„Da, baš tako.”
Lana se osmehnula. „Pa, u pravu si. Pristojno ponašanje mi nikad nije bila jača strana.” Kao da je želela da potkrepi svoje reči, skinula je odeću – pokretima koji su bili podjednako zavodljivi i ležerni – i ušla u tuš-kabinu koju sam ja upravo napustila. Voda je još uvek bila vruća kada ju je ponovo pustila, a ja sam uspela samo nakratko da gledam u njenu zadnjicu pre nego što je nestala iz mog vidokruga. Ostala mi je vidljiva samo njena primamljiva, zamagljena silueta. Ugrizla sam se za usnu, žudeći za još.
Znala sam da sam od nje tražila da se „pristojno ponaša” samo zato što ja to nisam umela – a znala sam i da je ona toga svesna, ili da bar ozbiljno sumnja u to. Nikada nam nije išlo od ruke da se ponašamo „pristojno” kada smo zajedno; vreme provedeno razdvojeno, kao i veze sa drugim ljudima, očigledno nisu ništa promenili po tom pitanju. „Lana?” upitala sam.
„Katarina”, odgovorila je.
„Ovo tebi nije samo igra, zar ne? Pokušaj da me razveseliš?”
„Ti za mene nikada nisi bila samo igra”, odgovorila je tonom koji nije ostavljao prostora za raspravu. Bila je to jednostavna konstatacija činjenice. „Ali… zaista uživam u igri sa tobom, a tebi jeste potrebno malo veselja i radosti.” Pustila sam peškir da padne na pod i ostala gola ispred tuš-kabine. Nije odmah primetila.
„Problem je u tome… ako ti dozvolim da me zavedeš – kao što se sada igraš… neću moći tek tako da odustanem a da pritom ne doživim ozbiljan slom srca.”
„Ne Katarina”, rekla je Lana zamišljeno. „Ako… ako preterujem – a verovatno preterujem – možemo da razgovaramo o tome i možda…”
Nisam znala šta je htela da kaže. Prekinula sam je prilično odlučno dok sam ulazila u tuš-kabinu za njom. Oči su joj se na trenutak komično raširile, a zatim zasijale pogledom punim žudnje i oduševljenja – najintenzivnijim koji sam ikada kod nje videla. „Sa druge strane”, rekla je moja sestra rasejano, odmeravajući me pogledom od glave do pete, „mogla bi da me ubediš u suprotno.”
„Ozbiljna sam seko”, rekla sam tiho, posmatrajući je isto tako intenzivno dok su se mlazevi vode slivali niz njeno prelepo, mokro telo. „Krhka sam.“ – zajecala sam. „Ne mogu više da podnesem.. ako ovo za tebe nije stvarno, onda..”
Njeni prsti su bili tako nežni, tako blagi, puni ljubavi dok su mi milovali obraz. „Šta tačno misliš da nije stvarno?” upitala je Lana. „Nikada te nisam prestala voleti. Ali zajedno smo se dogovorile da moramo biti razdvojene. Za naše dobro. Ali mislim da to ipak nije bilo ispravno.”
„Ni ja nisam sigurna više…”, prošaputala sam. „Samo sam htela da to razjasnimo.” Poljubila sam svoju sestru – duboko, strastveno, sa ogromnom čežnjom. Prihvatila je taj prekid s gracioznošću, prepuštajući se mom zagrljaju.
„Tako si prijatna”, rekla mi je tiho.
„Imaš tako dobar ukus”, uzvratila sam šapatom. „Tako mi je falio ukus moje sestrice.“
„To je najlepša stvar koju mi je iko ikada rekao.“
„Šta ću kada si neodoljivo ukusna.“
Krenula je na mene, njene usne su me izluđivale, a stvar je postala još intenzivnija kada je počela da me zadirkuje i svojim jezikom. Bila sam opsednuta željom da osetim ukus svoje sestre, sve dublje i dublje, i, iskreno, bila sam preplavljena snažnim, gotovo nesnosnim osećajem naših vlažnih, nagih tela priljubljenih jedno uz drugo. Bila sam je gladna, tražila sam još, osećajući potrebu da uzmem koliko god mogu. Bila sam bespomoćna pred sopstvenom željom za sestrom.
Lana je zamumlala u moja usta, dok su joj se nokti zarivali u moja ogoljena leđa. Ako sam ja bila gladna, ona je bila proždrljiva! Sama pomisao na to šta joj se motalo po glavi i koliko je ovo dugo želela, potpuno me je raznela. Pička mi je gorela, vlažila, bukvalno curela! „Koliko dugo znaš da je ovo ono što želiš?“ upitala sam, ostavši bez daha.
„Ja… pa, već neko vreme čini mi se“, rekla je Lana. „Verovatno od trenutka kada smo odlučile da ovo ne bi trebalo da radimo. Da treba da odrastemo. Da sazremo i opametimo se. Možda sam sve vreme znala da je to laž. Ne znam. Svakako od sinoć. To je učinilo sve… jasnim.“
„Dakle, nisi došla kući samo da bi me ponovo zavela?“ upitala sam.
„Ne, nisam zbog toga“, rekla je Lana, pažljivo naglašavajući svaku reč. Ugrizla se za usnu. „Znala sam da ti treba podrška posle svega. Da budem uz tebe… ali, nisam istinski bila načisto sa sobom sve dok te nisam videla, zagrlila… ponovo osetila tvoj ukus…“
„Mhmm.. razumem“, rekla sam, kradući još jedan dug poljubac. „Videla si me bespomoćnu i ranjivi, pa si pomislila: ’E baš to mi treba’.“
Lana se nasmejala i uplela prste u moju mokru kosu, povukla mi glavu unazad i otkrila vrat. „Nije uopšte reč o tome kurvice… i sama znaš da nije“, rekla je. Poljubila me je u vrat, blago gricnuvši moju nežnu kožu. „A opet… možda malo i jeste. Slatka si čak i kad si tužna.“
Zakikotala sam se, trznuvši se kada me je gricnula za vrat, ali sam se odmah ponovo priljubila uz nju, tražeći još. „To je, ubedljivo, najbolesnija stvar koju si ikada izgovorila!“
„Bolesnija od toga koliko obožavam ukus svoje sestre?“
„Možda… možda je ipak nerešeno”, priznala sam.
Lana me je još malo grickala. „Mogu da smislim nešto još gore. Daj mi malo vremena.”
„To zaista nije cilj ovde. A mislim da ti to znaš.”
Sestra mi se osmehnula i poljubila me, lagano prelazeći jezikom preko moje donje usne. „U pravu si”, rekla je glasom koji je bio podjednako opasan i zavodljiv, „sada imamo… druge ciljeve.” Nisam pitala koji su to ciljevi. Nije bilo potrebe. Stavila je to do znanja sasvim jasno, a ni ja nisam bila ništa bolja. Nas dve smo pokušavale da progutamo duše jedna drugoj kroz duboke, intenzivne poljupce. Činilo se da ništa nije zabranjeno.
Ljubila sam, grickala i lizala svoju sestru prilično slobodno svuda po licu i vratu, ali čak ni tada nisam mogla da pariram njenim usnama, jeziku ili prstima, koji su uvek pronalazili novo mesto za igru ili mi pružali još intenzivniji osećaj. Baš kada bih pomislila da preuzimam inicijativu – na primer, kada bih zarila konačno lice u Lanine grudi – ona bi počela da me štipa za bradavice, terajući me da dahćem i osećam kako se sve u meni topi, ili bi čvrsto uhvatila moju zadnjicu, dok bi njen dugi, okretni prst plesao u procepu između mojih guzova.
Iznenada, osetile smo da smo potrošile svu toplu vodu – nestala je u najnezgodnijem trenutku. Nisam imala predstavu koliko smo dugo bile zajedno pod tušem. Imala sam drugih briga na umu. Prošlo je dovoljno vremena da mi se, prilikom izlaska, pomalo zavrtelo u glavi, pa sam dozvolila Lani da mi pomogne da se obrišem – već drugi put u kratkom razmaku. Ovog puta je bila još slobodnija u dodirima, zaista se pobrinuvši da svaki delić mog tela bude suv.
Mada, pretpostavljam, izuzev jednog određenog dela. Trenutno nije bilo šanse da se i to osuši. Nakon toga sam se uredno umotala u peškir, pokrivajući se, iako je već bilo prekasno da to išta promeni. Posmatrala sam Lanu dok se brisala, sve dok me nije uhvatila kako gledam, pa mi je uputila onaj svoj seksi, lukav osmeh. Namerno, uz svesni napor, okrenula sam se i pogledala u ogledalo iznad lavaboa.
Provele smo toliko dugo vreme pod tušem da se ogledalo potpuno zamaglilo, pa sam uzela fen da ga malo razduvam. Lana je, naravno, znala da je posmatram u ogledalu umesto direktno, ali meni je to vratilo bar malo kontrole – što mi je u tom trenutku bilo potrebno. Malo sam sredila kosu, tek toliko da ne izgledam potpuno razbarušeno. Nisam imala nameru da se ozbiljnije bavim njom; svakako bi se ponovo razbarušila.
Lana – naga, čista, sveža i još uvek pomalo vlažna – prišla mi je s leđa i zagrlila me. Samo me je držala neko vreme u intimnom zagrljaju, ali su njene nestašne ruke ubrzo krenule u istraživanje. Pokušavala je da me dodirne tu i tamo, a zatim je odlučnije krenula da mi ponovo skine peškir. Pružila sam joj blagi otpor – tek toliko da ne delujem previše lako – ali ona bi mi svakako vrlo brzo skinula peškir.
Bilo je gotovo nemoguće zadržati ga na sebi jer je snažno odlučila da završi na podu, kraj mojih nogu. „Zašto još nisi krenula ka mojoj sobi?” upitala je.
„Zar ne možeš da budeš bar malo strpljiva?” uzdahnula sam.
„Ne mogu.” Lana me je povukla. „Idemo.”
„Ne idem ja nigde”, rekla sam. „Idi tamo, čekaj me.”
„Ma važi.”- odmahnula je rukom i krenula da oblači bade mantil. „Ionako mi treba kafa i doručak. Mama je nešto sigurno spremila.“
„Brzo ću ja.” Lana je napravila cuteću grimasu u ogledalu, preko mog ramena. „Ja… kao što se da videti, već neko vreme nisam… prosto nisam imala potrebu da se obrijem.” Lanin osmeh se širio polako, ali potpuno.
„Kako… pažljivo od tebe. Pretpostavljam da u tom slučaju razumem ljubavi.”
„A da mi pružiš malo privatnosti?”
„Ha-ha-ha… naravno.” – namignula mi je i izašla iz kupatila.
Konačno sam mogla da udahnem.
Kraj 2 dela