Bojan je sedeo na stepenicama, gledajući pse kako trče i jure jedni druge po dvorištu. Bilo je to još jedno lenjo letnje popodne. Bio je pomalo nervozan, pokušavajući da ne misli na prethodnu noć. Bio je na sastanku sa Lidijom, i blago rečeno, bila je katastrofa. Lidija i Bojan su se poznavali godinama, a zbližili su se u poslednjoj godini srednje škole.
Imali su zajedničku rođendansku zabavu prošlog meseca kada su napunili 18 godina, u razmaku od četiri dana. Kada se sve završilo, zagrlila ga je i naslonila glavu na rame da mu šapne: „Srećan rođendan.“ Bojan je osetio kao da ovo nije bilo samo prijateljsko čestitanje. Hrabro ju je upitao i osmehnula mu se kada je pristala da izađe sa njim na sastanak.
Sve vreme je bila koketna i zabavna, ali još više u danima koji su prethodili njihovom sastanku. Bojan je stigao, obučen u pantalone, košulju i kravatu. Lidija je nosila usku malu crvenu haljinu, pokazujući svoje zategnute obline, privlačeći oči svakog muškarca koji bi je ugledao. Imali su lepu večeru i dugu šetnju u centru grada. Držala ga je za ruku. Slala je Bojanu sve signale.
Zaustavili su se u jednom trenutku i on se nagnuo da je poljubi… ali Lidija ga je odgurnula. „Hej. Sjajno se zabavljam sa tobom, ali ne preterujmo. Prija mi da ostanemo prijatelji.“ Bojan je nešto odgovorio, iako su se reči izgubile u magli koja ga je od tada nadvijala. Bio je odbačen od strane onoga što je mislio da je savršena devojka za njega.
To je inače bio njegov prvi zvanični sastanak. Bojan je malo niži od prosečnog 18-godišnjeg momka i prilično je dečačkog izgleda. Još uvek je imao problema sa aknama i mogao bi se nazvati prosečnim momkom, ništa više od toga. Nije bio razvijen niti preterano harizmatičan. Duhovitost je bila njegova najjača strana, ali samo za one koji se razumeju u stripove i naučnu fantastiku.
Bojan je ustao sa stepenica i vratio se u kuću. Njegova starija sestra Kata i njena cimerka sa fakulteta Viktorija bile su ušuškane na kauču. Kata se vratila kući kada je počela pandemija 2020. i odlučila je da napravi pauzu od studiranja. Umesto toga, sve je pohađala onlajn.
Viktorija se praktično preselila kod njih. Bile su veoma bliske, a pošto je bilo više nego dovoljno mesta u njihovoj kući, Kata ju je pozvala da makar privremeno živi kod njih. Bojan nije znao da li njegovi roditelji prihvataju ili uopšte shvataju njihovu vezu. Bilo je i vrapcima na grani jasno da su devojke upletene u nešto što je odavno prevazišlo obično prijateljstvo. 
Zapravo, Bojan ih je nekoliko puta uhvatio kako se (kao na blic) ljube, plus jauci i stenjanje koji su dolazili iz Katine sobe bili su prilično očigledni. Roditelji su radili duge smene u bolnici, posebno nakon pandemije, tako da jedva da su i pridavali značaju tom njihovom odnosu. Uostalom, devojke su skoro svaki dan kuvale, čištile, prale veš… tako da su bili veoma zahvalni.
Pokušao je da ignoriše devojke koje su zajedno ležale i gledale film. Ali dok je prolazio, Kata ga je pozvala. „Hej, Boki, kako je prošao veliki sastanak sinoć?“
„Da, jesi li konačno dobio pičke?“ Viktorija se javila u svom stilu, bila je prilično otvorena i često vulgarna. Bojan je obično mislio da je pomalo zanimljiva i duhovita, ali ne tog dana.
„Ne želim da pričam o tome.“ Promrmljao je i odjurio u svoju sobu, zalupivši vrata za sobom. Bojan se bacio na krevet i samo ležao. Hteo je da plače, ali deo njegovog mozga mu je rekao da momci ne bi trebalo da plaču zbog ovakvih stvari. Okrenuo se, uzeo omiljeni strip sa svog stola i počeo da čita.
Nakratko se izgubio u tom svetu mašte, na kraju je bio u mnogo boljem raspoloženju. Tada mu se javio i njegov prazan stomak. Shvatio je da nije jeo ništa pa se spustio u kuhinju. Tu je zatekao Viktoriju samu pored šporeta.
„Zdravo Boki. Jesi gladan?“ – upitala je, uperivši u njega varjaču.
„Mogao bih pojesti celo pile! Ništa nisam jeo“, promrmljao je. „Šta kuvaš?“ upitao je pokazujući na lonac.
„Imamo svinjska rebra u rerni i pravim malo makarona sa sirom. Taman si došao da mi malo praviš društvo. Bićemo samo ti i ja neko vreme.“
„Kata je na poslu?“ Pitao je, iako je znao odgovor. Sa obzirom na višak slobodnog vremena, njegova sestra je radila pola radnog vremena u prodavnici nekoliko ulica dalje.
„Da. Jesi se čuo sa svojima?“
„Jesam, jutros. Neće se vratiti do nedelje uveče.“ Njegovi roditelji su zamoljeni da odu u bolnicu udaljenu stotinjak kilometara koja nije imala dovoljno osoblja zbog virusa.
„Sranje.“ Bojan je sedeo za šankom i zurio u plafon. „A šta se to desilo? Da li je sastanak zaista prošao tako loše? Mislila sam da te ta devojka baš jebeno gotivi?“ Viktorija je ispalila pitanje.
„Ja… Ona… Slušaj Viki, ne želim da pričam o tome“, promucao je, a obrazi su mu se zarumeneli od stida.
„Koji ti je kurac? Zar me se plašiš? Evo, obećavam da te neću ismevati. Vas dvoje ste tako slatki zajedno, šta se desilo?“
Bojan je duboko udahnuo. „Najveća je fora što… ne znam! Ja ne znam šta se desilo! Hodali smo i držali se za ruke, bilo je prelepo. Smejali smo se i sve. Zaustavili smo se u jednom trenutku i ja sam pokušao da je poljubim.“
„Kurva se povukla?“ Viktorija je pogodila.
„Nemoj je zvati tako, molim te.“
„Ups, izvini. Dakle mala se povukla?“
„Više je delovalo kao da me je odgurnula. Rekla je da joj se ne sviđam na takav način i da želi da budemo samo prijatelji.“ rekao je Bojan, stavljajući glavu u ruke.
„Uuuuu… auč. Žao mi je Boki. Ta kur… ta devojka te ne zaslužuje.“
„Ma odustajem. Mislio sam da joj se sviđam, pogrešio sam, idem dalje.“ Bojan je mrmljao.
„Kata i ja smo mislile – to je to. Sećaš se prošle nedelje kada ste gledali filmove sa nama? Zaklela bih se da ste već u vezi! Kako je držala glavu na tvom ramenu i ruku na grudima.“
„Ne znam šta da ti kažem. Tako sam zbunjen.“
Viktorija je ćutke završila sa kuvanjem i postavila sto za večeru. Sedela je preko puta njega dok je bockao hranu i jeo. „Hmm… Rekao si da si pokušao da je poljubiš. Dakle, vas dvoje se niste ni ljubili?“ Pitala je iz vedra neba.
Bojan je spustio glavu i nije uspostavio kontakt očima. „Nismo.“
„Oh.“ Rekla je, uzevši zalogaj i polako žvaćući. Bojan nije rekao ništa i zadržao je pogled na tanjiru. „Mislim… nisi se sa njom ljubio ili… nisi ni sa kim?“ Pitala je oprezno. Bojan nije mogao da govori. Nije mogao da podigne pogled. Samo je polako odmahnuo glavom. „Auč drugi put.“ Rekla je, pokušavajući ali ne uspevajući da zvuči saosećajna.
Uzela je gutljaj soka iz čaše i zagledala se u Bojana. Pretpostavljala je da i nije tako lošeg izgleda. Na stranu izgled, on je bio zlatno dete. Tako fin i kulturan, pametan i dobar. Samo mu je trebao neko da mu podigne samopouzdanje. Viktorija je bila biseksualna. Izlazila je sa momcima u prošlosti, imala je i seks sa njima, ali je uvek bila potajno zainteresovana i za devojke.
Kada su završili, zajedno su rešili posuđe a deo klope odvojili za Katu. Zajedno su se potom preselili na kauč. Sedela je blizu njega, mnogo bliže nego inače. Bojan je primetio njen miris, mešavina vanile i lavande pored smetajućih mirisa posle kuvanja. 
„Vidi ovako, reći ću ti nešto što nikada nikome nisam rekla, čak ni Kati.“ Njene oči su se suzile i zagledale se pravo u njegove. „Verujem ti da nećeš nikome reći.“ Bojan je klimnuo glavom i ona je nastavila. „Moj prvi poljubac je bio sa jednim od mojih rođaka.“
Bojan je osetio kako mu oči pucaju i vilica mu pada. Viktorija se nasmejala. „Da, znam. Brat od mog ujaka. Sedeli smo u kamionetu mog ujaka. Svi stariji su bili pijani i udaljeni u dvorištu. Smejali smo im se tako pijanima i odjednom smo se ljubili. Bilo je zaista čudno, ali lepo.“
Završila je ali Bojan je tupo zurio u nju, ne shvatajući poentu. „Blento, poenta je da prvi poljupci nisu tako velika stvar kako je ljudi predstavljaju. Ponekad se dogode kada to najmanje očekuješ.“
„Aha.. da, znam, razumem. Ali ja… nikada nisam imao taj prvi poljubac. I to je sranje“, rekao je iskreno.
Viktorija je nekoliko trenutaka proučavala njegovo lice. „I to što kažeš… moraš negde da počneš, jel tako?“
„Hmm?“
Nije ni shvatio šta je rekla, ona se nagnula i poljubila ga u rumene usne. Bojan je bio zamrznut u vremenu, šokiran Viktorijinim postupcima. Ona ga je poljubila! Zapravo, ona ga je još uvek ljubila! Osetio je njene meke usne na svojima i instinktivno pritisnuo svoje telo u njeno. Posle nekoliko sekundi, povukla se i pogledala Bojanove oči. „Dakle? Nije bilo tako loše, zar ne?“
Bojan je klimnuo glavom, još uvek izgubljen u prostoru i vremenu. „Zašto… ja… ti….“ Zamucao je. „Bilo je baš… lepo.“
A onda ga je ponovo poljubila. Bojan je ovog puta bio spremniji. Usne su im se stisnule, ovoga puta mekše i nežnije. Viktorija je lagano razdvojila usne i vrhom jezika dodirnula njegove usne. Bojan ju je poljubio malo čvršće i učinio isto. Osećao je unutrašnji šok dok su im se jezici tako lagano dodirivali.
Viktorija je bila iznenađena koliko je poljubac bio lep, posebno pošto je on bio početnik. Prošlo je nekoliko godina otkako je poljubila momka i nije mogla a da ne primeti koliko je to bilo drugačije od ljubljenja Kate. Ne tako mekano, ali nekako intenzivnije. Prekinula je poljubac, držeći svoje lice ispred Bojanovog.
„Boki“, prošaputala je. „Jesi ti siguran da ti je ovo prvi put?“
„Prvi… da… što?“
„Zato što se ljubiš jebeno… dobro.“ Viktorija mu se nasmešila i poljubila ga u obraz.
Bojan je pocrveneo i skrenuo pogled. „Ja bih… voleo… još malo.“
Viktorija ga je zagrlila i ponovo poljubila. Svakim trenutkom sve mekše, vlažnije, dublje. Lagano je prešao rukom uz njeno bedro i oslonio je na njen struk. Ispustila je tihi jauk koji je odjeknuo u njegovim ustima. Tada je postao svestan svoje erekcije u pantalonama dok su se ljubili. Oboje su tiho dahtali. Osetila je tvrdoću bradavica ispod majice i vlagu koja se stvara u njenim gaćicama. Prošlo je nekoliko godina otkako ju je neki momak uzbudio. 
Uzela je njegove ruke u svoje i prinela ih svojim grudima. Ruke su mu se tresle, ali osećaj koji je usledio kada je osetio njene grudi u svojim rukama ga je raspalio. Čak je i kroz tkaninu njene majice mogao da primeti da su Viktorijine sise mekane i da su se pomerale pod njegovim prstima. Njene tvrde bradavice molile su ga za pažnju.
Prešao je prstima preko njih, izvlačeći jauk zadovoljstva od Viktorije. Poljubila ga je jače, strastvenije. Odjednom joj je zazvonio mobilni telefon i vratio ih u realnost. Nevoljno se odvojila od njega i izvadila telefon iz džepa. Bojan se naslonio na kauč i hvatao dah, gledajući širom otvorenih očiju u jednu tačku.
Viktorija mu se smešila dok je govorila. Poziv se završio i Bojan je shvatio da nije čuo ni jednu rečenu reč. Viktorija je ustala i pogledala ga sa osmehom. „Idem da pokupim Katu sa posla. Zatvaraju ranije, spor dan izgleda.“ Rekla je i tada pogledala u šator na Bojanovim pantalonama.
„Oh. Da, da… razumem.“ Rekao je, očigledno razočaran. „Hvala ti na… ovome.“ Bojan je ustao i krenuo u svoju sobu. Viktorija je zgrabila ključeve i krenula napolje. Čim se vratio u svoju sobu, njegov telefon je zapištao. Bila je to poruka od Viktorije.
„Samo sam želela da znaš da je moja pička JEBENO mokra. Mislim da ću morati da pojedem pičku tvojoj sestri čim se vratimo kući.“
Bojan je tupo zurio u svoj telefon. Nije mogao da veruje šta mu je poslala. Bez oklevanja je zaključao vrata svoje sobe i skinuo pantalone. Za nekoliko sekundi, Bojan je bio go u svom krevetu, drkajući najjače i najbrže što je mogao, prskajući spermu u vazduh i na svoje grudi. Sa obzirom na sve što mu se desilo u protekla 24časa, onestvestio se se i zaspao odmah nakon orgazma.
Kraj 1. Dela.
