Pogledala je u tamne oči svog muža, gotovo crne kao mrak. Vrlo dobro je poznavala taj pogled. Njen muž je postajao takav samo kada je bio ljut, veoma ljut. On i Nataša su se ponovo posvađali oko toga da li je vreme za bebu. Mladi par je pokušavao prošle godine, ali bezuspešno. Natašin muž Bojan odbio je da ode kod lekara, jer ga je ponos sprečavala da zna tačno da li je do njega. U svom umu, Bojan je bio uveren da je Nataša ta koja ima problem, iako nije imao nikakve dokaze za to.
Njih dvoje su se zaljubili na fakultetu, oboje mladi ljudi blistavog pogleda sa svetom na dohvat ruke. Godine kada su diplomirali, Bojan se zaposlio u inženjerskoj kompaniji, a Nataša je radila za svog oca u njegovoj štampariji. Mladi par je proveo prve tri godine braka potpuno ispunjen bračnim blaženstvom, sa svega par svađica godišnje, sve dok nisu odlučili da je pravo vreme da osnuju porodicu.
Nataša je bila veoma lepa žena sa vitkim telom i potpuno prirodnim oblinama. Njene grudi su bile proporcionalne njenom telu, oči plave kao okeankse vode, a kosa boje meda nežno je obuhvatala njeno anđeosko lice. Oduvek je želela veliku porodicu, a činjenica da nije mogla da zatrudni jako ju je rastužila. I Bojan je oduvek želeo veliku porodicu i bio je željan da odmah počnu, ali je poštovao Natašinu želju da sačekaju nekoliko godina dok se finansijski ne stabilizuju.
„Jednostavno ne razumem zašto nećeš da odeš kod lekara, to je jednostavan mali test Bojane“, rekla je Nataša dok su jurcali kroz kuću, spremajući se da krenu na posao.
„Već smo toliko puta pričali o ovome. Rekao sam ti, nije do mene, ja sam apsolutno zdrav“, odbrusio je, nameštajući kravatu i hvatajući aktovku.
„Da Bojane, hvala ti, sve je moja krivica“, odbrusi ona, prevrćući očima i ljutito lupajući vratima.
Bojan je ostao još nekoliko minuta u kući, mrmljajući sebi u bradu i otpijajući poslednjih par gutljaja kafe, koja je do tada postala hladna. Prosuo je ostatak u odvod sudopere i sam otišao na posao.
**
„O ne, poznajem taj pogled… pričaj mi, šta te muči?“, upitao je Dragan, Natašan otac, dok je ona ulazila u štampariju. 
„Ma ništa me ne pitaj tata… sve je tako… zbrkano.“ – kukala je, spuštajući se u svoju kožnu kancelarijsku stolicu, „Bojan misli da je SVE moja krivica. Govori kako sam ja ta koja ima problem sa plodnošću iako su mi rezltati super a on odbija čak i da ode na pregled.“
Obično se Dragan nije mešao u privatne živote svoje dece, ali ga je jako bolelo kada je video kako njegova jedina ćerka prolazi kroz toliku mentalnu patnju. „Da li želiš da ja razgovaram sa njim?“, upitao je Dragan, upućujući iskren pogled.
„Hvala ali bolje ne. Ovo je naš problem i moraćemo da pronađemo način da ga rešimo“, rekla je, diskretno brišući suzu sa obraza.
**
Kako se radni dan odužio, Nataša je postajala sve više zaokupljena mislima o tome kako da natera Bojana da poseti lekara. Iako je već isprobala sve predloge, Nataša je u srcu znala da mora postojati način da se to reši. „Zatvaramo za 15 minuta, nema potrebe da ostaješ duši. Zašto ne odeš kući i fino kulturno popričaš sa Bojanom? Bez svađe bez tenzija, molim te.“ rekao je Dragan.
„Ako ti ne smeta, volela bih da ostanem ovde još malo“, rekla je Nataša, „ne žurim baš toliko… ako me razumeš. Nemam živaca za razgovore. On ionako odmah poveća ton i sve ode u tri lepe.“
„Da, razumem. U redu, ostani koliko god želiš ako ti je tako lakše.“
**
Nakon nekih pola sata Dragan je zaključao ulazna vrata, pogasio svetla i krenuo da zaključa kancelarije, kada je zatekao Natašu kako još uvek sedi u istoj onoj stolici u kojoj je započela dan. Pogledao ju je, sećajući se da je imala isti taj namrgođeni, razočarani pogled kada je bila mala devojčica, obično ako bi joj bilo uskraćeno nešto što je jako želela. Tada bi Dragan uvek činio sve što je potrebno da usreći svoju ćerku.
Duboko je udahnuo i polako joj prišao. „Dušo moja draga…“ – rekao je gotovo šapatom.
Nataša je polako ustala i prišla ocu. „Znam, treba da krenem… evo, daj mi samo da…“ Dragan ju je prekinuo tako što se nagnuo i nežno je poljubio u usne. Nataša je naravno odmah prekinula poljubac. „Tata… jesi dobro? Šta to radiš?“
„Samo izražavam svoju ljubav ka tebi“, rekao je, privlačeći je bliže sebi i dajući joj još jedan nežan, strastven poljubac u usne. 
Iako je Nataša bila vidljivo zbunjena, ovog puta se nije odvojila. Zapravo, takav iskren nežan poljubac dugo nije osetila od muža. Izgledalo je kao da se samo svađaju u poslednje vreme i zaboravila je kako je to kada je neko toplo zagrli, kaže nešto lepo… poljubi. Dragan je prekinuo poljubac i zagledao se u prelepe oči svoje ćerke.
„Začeće nije puki fizički čin draga. Potrebno je da postoji međusobno poštovanje… ljubav u najčistijem smislu.“ – tiho je govorio i lagano otkopčao dva dugmeta na njenoj košulji. „Da li gavoliš dušo?“
„Ja… ovaj… khm, da… da volim ga ali…“
„Želiš da mu podariš dete? Da osnujete veliku porodicu zar ne?“ – otkopčao je i ostale dugmiće, otvarajući ćerkinu košulju.
„Želim tata.“
„To je trenutno nemoguće, veruj mi. Fizički je možda sve dobro sa tobom i njim… ali žena u trenutku začeća mora da bude smirena, zadovoljna… zadovoljena. Da se oseća poželjno.“ – ćerkine sise nisu bile otkrivene jer su bile skrivene iza seksi, crvenog čipkastog grudnjaka. Nagnuo se i nežno je poljubio u kremasto beli vrat, dok joj je košulja skliznula sa ramena na pod ispod nje.
„Tata… šta to… ufff pričaš?“
„Da li mene voliš dušo?“ Nežno joj je grickao i sisao ušnu školjku dok je šaputao.
„Volim te. Volim te tata…“ – uzdisala je.
„I želiš da zatrudniš?“ – spustio je bratele grudnjaka svoje ćerke, povlačeći ga daleko ispod njenih sisa, potpuno otkrivajući njene gole bradavice. Nataša je sve vreme gubila dah. Njen otac je bio toliko pažljiv i divan… nešto što od Bojana dugo nije osetila. Maštala je baš o ovoj razmeni emocija… ali sa svojim mužem a ne ocem.
„Želim… želim to više od svega tatice…“ – zajecala je, njihove usne su se ponovo srele i Nataša je uvukla svoj jezik u njegova usta. Dugo i prisno ga je ljubila, uzdišući u njegova usta… sve dok nije čula udat kopče kaiša o pod.
Zastala je na trenutak i pogledala dole, potpuno šokirana onim što je videla – bio je go! Njegov kurac je bio moćan i debeo, ukrašen pulsirajućim plavim, ljubičastim venama, sa sjajnim slojem maziva koje je sijalo na vrhu njegovog glavića, do pola oslobođen iz kožnog kaputa.
„Jel se sada osećaš voljeno? Jesi li svesna moje ljubavi prema tebi dušo?“
Dragan je šaputao i polako podizao ćerkinu suknju, diveći se njenim seksi, crvenim tangama od čipke. Bile su potpuno providne i odmah je mogao da vidi da je pička njegove ćerke glatka i jasno mokra. Sa 25 godina, Nataša je definitivno imala telo stvoreno za greh. Ponovo ju je poljubio ali i zgrabio za mesnatu guzu kako bi je podigao i msestio na veliki sto od hrastovine.
„Osećam se tako voljeno tata…“ – cvilila je.
„Ti si tako lepa, tako pametna i… seksi. Zaslužuješ ljubav. Zaslužuješ pažnju. Zaslužuješ da budeš voljena i zadovoljena…“, šapnuo je, diveći se ćerkinoj pičkici koja je stupila u dodir sa njegovim vrelim kurcem. Pogledao ju je u oči, osmehnuo se i rekao nešto što ni jedan otac ne bi trebao da kaže: „Otvori se za mene… pomeri gaćice i oseti moju ljubav“ – govorio je tiho ali brižno, pozicionirajući se između Natašinih raširenih nogu. 
Sa osmehom i suzama radonicama na obrazima, Nataša je pomerila gaćice u stranu, otvarajući se za oca, za osobu koja ju je volela najviše na svetu. Mogao je da oseti njenu požudu, a male kapljice soka iz pičke su već našle svoj dom na njegovom penisu. Nataša nije disala, bila je spremna ali… nije očekivala njegov naredni potez. Uz osmeh, tata se iznenada udaljio i kleknnuo pored stola.
Stavio je ruke na njene butine i nežno joj raširio noge, koliko god je mogao. Usisao je njen klitoris u svoja usta, nežno ga sisajući, uzrokujući da Nataša vrisne iz sve snage. Pritisnuo je vrh nosa na njenu pičku i gurnuo jezik duboko u njenu neuredno vlažnu pičku. Gledao je kako mu ćerka stenje i izvija se, često izvijajući leđa i čupajući ga za kosu. Nataša je počela da skandira očevo ime, moleći ga da je natera da svrši.
Upio je sokove njene pičke brzo kao što su cureli, odmarajući se na njenim otečenim usnama. Nežno je palcem masirao ćerkin anus, a ona je zarila svoje duge nokte u očev skalp, jašući mu lice. Njeno disanje je podsećalo na disanje maratonca, a um joj je bio izgubljen u ideji da joj otac sisa klitoris.
„Tata!! Tata!!! – iznenadni talas euforije je preplavio njeno telo. Previjala se, pevajući i stenjući, potpuno obuzeta ovim monstruoznim orgazmom. Dragan je ispijao sve sokove svoje ćerke, stenjući direktno u njenu pičku, gurajući pola prsta u njen šupak. Njegovo lice je bilo sjajno, uporedivo samo sa glaziranom krofnom koju je doručkovao tog jutra uz kafu.
Nataša je ležala na stolu, telo joj je drhtalo, a srce joj je kucalo tako brzo da je osećala kao da će se svakog trenutka onesvestiti. Dragan se uspravio, pritisnuo se uz telo svoje ćerke i postavio se u pozu da je jebe, posmatrajući je kako očajnički pokušava da dođe do daha. Zlobno se osmehnuo i polako gurnuo glavić svog debelog kurca terajući pičku da se zgrči i zgrabi ga. Glasno je zastenjao kada je vrućina ćerkine pičke počela da ga obljubljuje.
Njeni zidovi su se stezali oko vena koje su sada pulsirale ubrzano. Bila je tako topla, tako zategnuta i tako vlažna. Nataša je otvorila oči i videla oca kako je gleda, istovremeno sa ljubavlju i grešno. Zacvilila je dok su poslednjih par centimetara njegovog kurca klizila u nju, primoravajući njenu pičku da se dodatno otvori.
„Ljubav dušo… uhhh ljubav je ključ uspešne oplodnje…“ – šapnuo je Dragan, nežno se nabijajući.
Izgubljena u plamenu incestne ljubavi, ona je zgrabila svoje sise i grebala ih do ivice boli, samo da dokaže sebi da ovo nije san…Dragan je počeo da prodire dublje, osećajući kako se pička njegove ćerke grči i povremeno opušta. Nataša je ponovo pogledala oca. Obuhvatila je svoje pune sise i stisnula ih, izazivajući ga… i bila je u pravu. Počeo je da pumpa dublje u pičku svoje ćerke, a lice i usne je zalepio za njene sise.
Njegova muda su bila puna i počela su da ga bole, znao je da neće moći dugo da izdrži. „Želiš da zatrudniš dušo? Želiš bebu… želiš porodicu?“, siktao je, upućujući ćerki i zloban i senzualan pogled, kao opsednut muškarac.
„Da tata, da, želim bebu. Oplodi me tata!!! Molim te, molim te, preklinjem te!!!“ pevala je, čvršće stežući svoju pičku. 
Ubrzavajući tempo, Dragan je gledao kako ćerkine sise skaču u njegovim rukama. Gledao je kako joj se mlaz znoja kotrlja niz lice i sliva niz vrat. Njeni jauci su odjekivali kroz malu štampariju. Zgrabio ju je za kukove i upalio šestu brzinu, izazvavši još jedan stašan orgazam. Zario je vrhove prstiju u znojavu kožu kukova svoje ćerke, zabijajući se duboko u njenu neurednu mokru pičku. Nataša je izvila leđa i podigla stopala napred, savijajući noge, dajući mu sav potreban pristup.
Kada se iznenada zaustavio, zakopan duboko u nju, Nataša ga je pogledala pravo u oči. Ljubav je bila jasno vidljiva u njima! Grcao je, oslobađajući svoje gusto, kremasto incestno seme u pičku svoje plodne ćerke koja je čekala. Nalet tople tečnosti i sama pomisao da je to njen rođeni otac, bili su dovoljni da Natašu potpuno preplave novi orgazmički udari.
Nije izlazio iz nje narednih pet minuta, kao da su se plašili da će to sve pokvariti i da oplodnja neće biti potpuna. Dakle, nakon još mnogo poljubaca i međusobnog obećanja da će ovo čuvati kao tajnu, otac i ćerka su se obukli i krenuli oboje svojim kućama.
**
Naredna dva meseca, ni Nataša ni Dragan nisu govorili o toj noći. Umesto toga, razmenjivali su razigrano kikotanje, namigivanje i gurkanje, često podižući obrvu na poslu. Jednog jutra, Nataša je osetila određene promene u svom organizmu i odlučila se da uradi test. Njene oči su se napunile suzama dok je gledala u male crtice, što je ukazivalo da će imati bebu. Brzo je uradila još jedan test, listo da potvrdi i pojurila je u spavaću sobu, gde je Bojan još uvek ležao.
„Bojane!!! Bojane!!! Probudi se!!!“, vrisnula je, skačući na krevet, pa na njega.
„Šta je bilo luda ženo?“, pitao je, podižući glavu i pokušavajući da prilagodi oči iznenadnom upadu dnevne svetlosti.
„Trudna sam!!“, vrisnula je, gurnuvši štap natopljen urinom direktno ispod njegovog nosa.
Bojan je obrisao oči i podigao se, gledajući u test za trudnoću. „Jebeš mi sve! Konačno smo uspeli“, rekao je, smešeći se i hvatajući Natašu. „Verovatno si već nekoliko meseci trudna pošto nismo…“
„Ma koga briga! Trudna sam jebote!“
Narednih sedam meseci, Nataša i Bojan su uredili bebinu sobu, zakazivali lekarske preglede i kupili dovoljno odeće da otvore sopstvenu robnu kuću. Dragan je bio tamo onog dana kada je njegov sin/unuk, mali Marko, došao na svet. Držao je ćerkinu ruku, znajući da je to njegov sin. Čestitao je Bojanu što je „postao otac“, poljubio je ćerkino čelo i napravio takvu feštu kakvu niko nije video u tom gradu. Ni Nataša, ni Dragan nikada nisu govorili o tome, ali su znali da dele vezu koja je mnogo dublja od veze oca i ćerke.
Kraj.
