Helena se još jednom pogledala u ogledalo i ujela za donju usnu. Podigla je jednu ruku da se poigra sa svojom bujnom kosom koja se u nežnim talasima spuštala na njena gola ramena. Smeškala se ali taj osmeh je bio prilično nesiguran i kiseo. Dlanovi su joj se znojili a srce ubrzano kucalo.
„Ne budi toliko nervozna draga“, rekla je njena mama prilazeći iza nje i smešeći se. „Ovo je tvoj poseban, tvoj srećan dan.“ zagrlila je Helenu. Ćerka je uzvratila osmehom, znajući da je ono što je njena mama rekla istina, ovo je bio dan njenog venčanja, dan kada je trebalo da uživa. Ali gledajući sebe u ogledalo, u svoju belu venčanicu, i dalje je osećala kako leptirići prete da eksplodiraju iz nje.
„Kako izgledam?“ ponovo je upitala Helena, a glas joj je bio drhtav.
Tanja je glasno uzdahnula: „Po stoti put – Izgledaš savršeno!“ iako je, istini za volju, Tanja to rekla samo nekoliko puta, umorila se od toga da svojoj sestri stalno ponavlja istu stvar. Znala je da Helena izgleda bolje nego što je ona sama izgledala u svojoj limun žutoj haljini za deveruše koja se slagala sa njenom kratkom kosom i osetila je trunku besa zbog izbora boje. Ali plan je bio da sve deveruše nose istu boju.
„Vlado će se oduševiti kada te vidi“, dodala je Dijana dok je izlazila iz kupatila i ispravljala prednji deo svoje haljine. Prišla je Tanji koja je sedela na krevetu. Njihova mama se okrenula i pogledala svoje druge dve ćerke vlažnih očiju.
„Sve ste tako porasle, bebe moje male“, rekla je sa osmehom na licu i suzama u očima. 
Bila je iznenađena kada joj je lekar pre 23 godine rekao da će roditi trojke. Čak je osećala i strah, ali ipak je dala sve od sebe da to iznese na najbolji mogući način. I uspela, je odgojila je tri princeze, tri lepotice. „Sada još da i vas dve udamo.„ Sve su se smejale tako glasno da su stres i tenzija lagano splasnuli. „Idem dole da pomognem oko ukrašavanja, vraćam se za pola sata-sat.“ Dala je Heleni još jedan poljubac, a zatim je napustila sobu, a suze su joj tekle niz lice.
„Ti si ga najebala, da znaš“, rekla je Tanja Dijani. „Keva ima da ti nabacuje onog štrebera iz njene firme, rekla mi je to u poverenju.“ Tanja je “izbegla metak“, jer ju je Branko zaprosio prošlog meseca, ali Dijana nije bila te sreće, nije mogla da nađe ozbiljnog partnera.
„Ma nema veze, obrlatiću tog štrebera, pojebaću ga… jedan neobavezan seks mi ne bi škodio.“ Pogledala je sebe u ogledalo pred kojim je Helena još uvek stajala i dodatno zamrzela žutu boju, osećala se kao da je jedno veliko žumanjce. „Znate da sam poslednji put imala seks pre skoro jebena dva meseca!“
„Jadna ti“, podsmevala se Tanja.
„Pa jesam jadna! Zar je mnogo tražiti makar mali kurac sa vremena na vreme!?“ odgovorila je Dijana.
„Izvinite vas dve!“ Helena je rekla okrećući se naglo i izgledajući pomalo šokirano: „Ovo je dan mog venčanja, dakle bez vaših perverznih vulgarnih reči i priča, u redu?“
Njene dve sestre su u isto vreme zakolutale očima. Međutim, Helena se vratila svom ogledalu i zlobno nasmejala – „Uostalom, mali kurac nije rešenje, verujte mi. Veliki je prava stvar!“ rekla je uz kikot, osećajući se nestašno jer je obučena u devičansko belo govorilo takve stvari.
„Veliki, mali, srednji… sve dok je tu kad god mi treba, biću srećna.“ Rekla je Dijana zureći u plafon.
Helena se nasmešila, a zatim se okrenula da se još jednom pogleda u ogledalo. Tanja je mogla da primeti sestrinu rastuću nervozu. „Stvarno treba da se smiriš Hela, pašćeš u nesvest pre nego što siđeš niz stepenice ako nastaviš ovako.“
„Biću dobro, nervoza je normalna stvar na dan venčanja… i sama ćeš to uskoro osetiti.“ ako bi mogla da popije piće, možda malo viskija, pomislila je, možda bi to pomoglo njenim živcima. „Znam! Treba mi piće!“ rekla je naglas.
„Piće? Jebeš piće, još da se stropoštaš u tim štiklama i izblamiraš se. Imamo mi nešto bolje. Daj joj poklon Tanja.“ rekla je Dijana.
„Sada? Pa to joj je rođendan za venčanje jebote.“
„Ne taj poklon kozo. Onaj… onaj drugi poklon… znaš.“
Tanja je shvatila sestrine reči i nasmejala se pre nego je zgrabila malu kutiju otprilike veličine kutije za cipele umotanu u crveni papir i belu traku.
„Šta je tooo?“ – razdražljivo i uzbuđeno je upitala Helena.
„To je jedan maleni poklon od nas dve.“ Dijana je rekla sedeći na kraju kreveta, a stopala su joj udarala o pod od uzbuđenja. „Nešto staro, nešto pozajmljeno i nešto plavo“, Tanja i Dijana su razmenile poglede i obe se smejale.
„Bolje da ovo ne bude neka vaša debilna šala.“ rekla je Helena oprezno dok joj je Tanja pružala kutiju. Helena je odvezala traku, osećajući težinu unutra, sve što je osetila je bila strepnja. Iscepala je ukrasni papir i nije se iznenadila kada je videla da je to zaista kutija za cipele. Pogledala je svoje sestre koje su sedele sa širokim osmesima.
„Šta…“ njene reči su utihnule dok su joj oči bile privučene ka kutiji za cipele. Podigla je poklopac i u trenutku se setila! Bio je to izazov iz vremena kada su imale šesnaest godina i kada su jednog subotnjeg popodneva bile u centru grada. Bio je lep i ukrašen… ali neposredno pored pijace, grad je imao i svoj otrcan i jeftin deo. Ovde ste mogli da nađete zabačene radnje gde možete kupiti sve.
Takođe je bilo i mnogo sumnjivih i prljavih seks radnji. Sve tri devojke su postale fascinirane radnjom … koliko god da se grad razvijao, ta radnja je ostala ista. Godinama se nisu usuđivale da uđu u nju… do tog dana.
„Evo je!“ rekla je Tanja, koja je sa šesnaest godina imala najdužu kosu od njih tri, koja je sezala sve do njene zadnjice. Sele su na klupu i složno gledale u prljavu, belo-plavu fasadu i zatamnjene prozore seks prodavnice preko puta.
„Hajde uđi i kupi nešto! Neki dildo možda?“ Dijana je dosta čitala o seksu u časopisima a reč dildo zvučao joj je komično, ali i prilično uzbudljivo, što je učinilo da dildo postane njena omiljena reč tog leta.
„Ti uđi prva, a ja ću te pratiti“, odgovorila je Tanja, kao i uvek.
Helena je uzdahnula i odmahnula glavom: „Šta to pričaš?“ upitala je Tanju. „Nikad nećeš ući tamo, i to vrlo dobro znaš! Ne sada nego nikada! Zato što samo pričate, a nikad ništa ne uradite.“
Dijana je pogledala Helenu sa novim poštovanjem, Tanja je, sa druge strane, bila manje nego impresionirana, pa je dodala – „Misliš da si bolja od mene? Hrabrija?“ pitala je svoju sestru.
Helena je odgovorila slegnuvši ramenima, „u redu, izazivam te da uđeš. Ne moraš čak ni da kupiš ništa, samo uđi i provedi jedan minut unutra…“
„Tri minuta!“ Dijana je brzo dodala.
Helena je odgovorila na jedini način na koji je znala, želela je da pokaže da je bila u pravu i da je jedina spremna da zaista reaguje! Ustala je, pogledala u obe strane a zatim prešla put. Pomerila je viseće perle na jednu stranu i zakoračila je unutra. Posle pet minuta Dijana i Tanja su počele da brinu, planirale su čak i da pozovu policiju ali tada je Helena izašla sa uredno presavijenom smeđom kutijom ispod ruke. U žurbi je prešla put, a obrazi su joj bili tamno crveni i dahtala je.
„Šta se dogodilo??“ Tanja je pitala preuzimajući kontrolu nad situacijom, na kraju krajeva ona je i prva rođena i njihova mama je na nju gledala kao odgovornu. Da se Heleni nešto nešto desilo, Tanja bi bila odgovorna. „Da li te je neko…“ nije znala kako da završi pitanje.
Helena je pogledala svoju stariju sestru: „Ne brini, nije me niko ni pipnuo“, paket je stavila u krilo i počela da ga otvara.
„Šta si kupila?? Dildo?“ upitala je Dijana zbunjeno. 
„Ne, čovek je rekao da je to loša ideja i preporučio mi je ovo“, odgovorila je Helena. „Vibrator“, rekla je vrtoglavo, dok joj je adrenalin od posete prodavnici polako nestajao iz tela. Plastično/silikonska igračka metalik plave boje hvatala je sunčevu svetlost dok je ležala unutar kutije. Njihovo leto se prebrzo završilo nakon tog trenutka. Od straha da ne budu uhvaćene, one su se dogovorile da će ga čuvati na određenom mestu u istoj toj kutiji.
Sada sa dvadeset i tri godine Helena je gledala u isti plavi vibrator koji je kupila pre sedam godina, ležao je u kutiji za cipele, sva ta sećanja ponovo su joj navirala. „…bio je u mom ormaru godinama“, govorila je Dijana, ali Helena je samo napola slušala. „Kada sam se odselila, ponela sam ga sa sobom i dobila sam ideju da ti ga poklonim, ipak si ga ti i kupila. Ne mogu da verujem da sam ga držala toliko godina. Nisam ga koristila jer sam nekako verovala da nije u redu, ti si ipak bila najhrabrija tog dana.“
„Ne znam šta da kažem.“ – Helena je ostala bez teksta.
„Zahvalićeš nam posle“, rekla je Tanja ustajući iz kreveta i uzimajući igračku.
„Posle čega?“ Helena je pitala. Tanja je pogledala svoju sestru i namignula joj. „Šališ se, zar ne? Ja se udajem za par sati pobogu!“
Tanja je slegnula ramenima: „Jebeno si nervozna i ta nervoza jebeno prelazi na mene i jebeno me jebeno sada nerviraš.“ Dijana se kikotala dok je slušala Tanjin izliv besa. „Ovo će ti pomoći da se opustiš a i red je da ga napokon isprobaš posle toliko godina od kako si ga kupila.“
Kraj 1. Dela.
Pročitajte Deo 2. Klikom OVDE!
[…] Pročitajte i … Poklon za Sestrino Venčanje Deo 1. […]