Rekla sam porodici da večeraju bez mene jer imam kasni sastanak u ordinaciji. Ja sam psiholog i autorka. Osim što primam pacijente, razgovaram i sa zanimljivim ljudima i objavljujem poneke njihove priče. Postoji žena po imenu Milena koja očajnički želi sastanak, ali iz nekog razloga ne želi da otkrije nikakve detalje. Uporna je, što uvek budi malo intrige.
Već sam malo istraživala o njoj. Vodi uspešan luksuzni italijanski restoran i pekaru u ovom gradu. Zrelih godina, snažne građe. Sudeći po slikama na internetu koje sam videla, izgleda kao žena koja bi mogla imati pristojnu priču.
Kada pokuca na vrata i pustim je unutra, moja intriga raste. Ova žena ima impozantno prisustvo poput filmske zvezde stare škole. Čak se i oblači kao žena od vrednosti. Ovaj intervju je anoniman, tako da ima slobodu da kaže šta god želi.
„Izvinjavam se zbog termina“, kaže ona. „Moj dan počinje rano i završava se kasno. Evo, donela sam vam nešto.“ Pruža mi kutiju kolača i osećam miris putera, ali po njenom glasu mogu da vidim da nije saosećajna, već da je to više formalnost koju mi pruža. Takođe mogu da vidim da je navikla da naređuje ljudima. Određeni ljudi su rođene vođe, a ona deluje kao okoreli preduzetnik. Poštujem to. 
„Hvala vam, miriše divno“, kažem, stavljajući kutiju na obližnji sto.
„Znam da imate porodicu“, kaže ona. „Zato ću preći na stvar. Ovo vredi vašeg vremena, garantujem.“
„Pa, to ćemo otkriti. Sedite. Hajde da počnemo.“
Milena se udobno smešta i osmatra policu za knjige i fotografije koje krase kancelariju. Njeno držanje je uspravno, a način oblačenja besprekoran. Iako se predstavlja kao samouverena žena, prsti joj blago drhte i trlja ruke. „Lepa kancelarija“, kaže ona. „Odličan dekor.“
„Hvala vam. Ovde sam sve vreme pa sam se potrudila da bude sa ukusom, da ima stila. Pravila znate?“
„Da, sve ste mi objasnili.“
„Divno. Sada ću pritisnuti dugme za snimanje. Prvo mi recite nešto o sebi. Kao što smo već razgovarale, vaš identitet će ostati potpuno anoniman. Samo ostavite utisak o tome ko ste.“ Pritiskam dugme za snimanje.
„Naravno, hvala vam što ste me primili. Ja sam 48-godišnja žena, sama sam nakon što sam pre nekoliko godina ostala udovica. Celog života sam radila u ugostiteljstvu, italijanska kuhinja pre svega. Rođena sam u Italiji ali došla sam ovde još kao devojčica. Oduvek sam volela umetnost, kulturu i sve vezano oko hrane. Zato sam ponosna vlasnica restorana. Jednostavno je tako, stalno radim.“
„Ali to nije sve, zar ne?“ – prekidam je na kratko. „Zašto bi inače žena koja vodi poznati restoran i pekaru želela da provede veče u mojoj kancelariji?“
Ona se lukavo osmehuje. „Tačno. Ovo nije sve.“
„Recite mi, šta vas dovodi ovde kod mene? Koja je vaša priča?“
Milena se udobno smešta u svom sedištu. „Moja priča? Rekla bih da je moja priča o istoriji, životu, strasti, mojoj porodici… mom sinu.“ Način na koji joj se ton glasa promenio kod pominjanja sina je bio upečatljiv, sumnjičav. Nikada nisam čula majku da tako govori o svom sinu. Milena nema naloge na društvenim mrežama u smislu ličnog života, samo za svoje poslove.
Svuda gde reklamira svoje poslove stalno se pominju porodica i tradicija. Sećam se da sam videla jednu sliku Milene sa sinom u pekari, kako se zajedno smeju, ali sada je kontekst potpuno drugačiji. Oštro je pogledam.
„Khm. U redu, to je zanimljivo.“
„Da li napokon imam vašu pažnju?“
„Da, imate.“
„Odlično… uvek je zabavno biti misteriozan.“
„Dakle, kakav je vaš trenutni odnos sa sinom?“
„Da li bi vam smetalo ako prvo dam malo konteksta?“
„Imamo sve vreme ovoga sveta…“
„Hvala vam. Elem, pre oko pet godina, nakon što mi je muž preminuo, odlučila sam da se vratim u Italiju. Bio je to duhovni poziv da se vratim u domovinu i svojoj porodici. Takođe imam poslovne prilike u Italiji. Ali to nije važno za ovaj razgovor. Očigledan problem je što ću ostaviti za sobom sina, Jovana, koji je rođen i odrastao u ovoj divnoj zemlji. Ima 29 godina, stabilan posao i nedavno se oženio. Nameravam da povremeno letim nazad u Srbiju a sigurna sam da bi Jovan bio oduševljen da me poseti sa svojom novom ženom.“ 
Pažljivo je slušam. „Ali kao majka, znala sam da će mi nešto nedostajati u životu bez sina. Oduvek smo bili veoma bliski. On zapravo živi nekoliko ulica od mene. On je moje srce i duša. Pobrinula sam se da bude tu tokom svih važnih prekretnica u mom životu. A ja sam bila tu za sve važne prekretnice u Jovanovom životu zauzvrat.“
Baš kada je uhvatila ritam, Milena se zaustavlja i gleda u svoja stopala koja su krasile divne niske štikle. Kao da ju je neka krivica iznenada pogodila. „Mogu li vas nešto pitati?“
Pogleda me. „Naravno.“
„To sa vašim sinom.. jel je to ozbiljno?“ pitam.
„Veoma.“
„Romantične prirode.“ Klimnula je glavom. „Pretpostavljam da je to glavna stvar o kojoj ste želeli danas da razgovaramo.“
„Tačno“, kaže ona. „Nadala sam se da ćete podeliti ovu priču i objaviti je, jer je ovo češće nego što ljudi shvataju. Počela sam da radim opsežno istraživanje na ovu temu. Želim da majke koje učestvuju u ovome shvate da nisu same. Želim da znaju da mogu biti moralne i duhovne, a ipak se smatrati dobrim ženama, iako rade nešto ovakvo.“
„Šta vas je navelo da se odlučite za to?“, pitam.
„Moj sin je bio iskonski vernik. Zavoleo je veru i do pre nekoliko meseci, Jovan nikada nije imao seks ni sa kim. Moj muž i ja smo ga odgajali da bude religiozan, da se sačuva za brak, i naterala sam ga da se zakune pred Bogom da će biti moralan. Osvrćući se, pitala sam se koliko je to usporilo njegovo razvijanje u odnosima sa ženama. Znala sam da je to pravi izbor, ali da li je Jovan bio manje muškarac? Pitanje me je proganjalo.“
„Molim vas, nastavite.“
Ona nastavlja: „Dok sam planirala da se vratim u Italiju, pitanje je ostalo. Onda sam shvatila da će ovo biti moj … nešto poput oproštajnog poklona.“Najbolje što bih mogla da uradim – kao majka – bilo bi da svog sina pretvorim u muškarca. Nekoga ko bi mogao da se suoči sa bilo čim i da se suprotstavi bilo kome.“
„Veliki korak.“ – tiho dodajem, ne želeći da je zbunim ili prekinem.
„Sećam se kako sam izašla gola iz tuša, gledajući svoj odraz u ogledalu, pitajući se da li još uvek mogu da uzbudim mlade muškarce. Postoji jedan mladić koji živi u kraju. Ponekad mi kaže ‘dobar dan’ pa stanemo i popričamo. Tako godinama. Čujem kada je u dvorištu, a između nas je ograda. Jednog dana sam ga čula napolju, a onda sam otišla u svoje dvorište noseći samo svileni ogrtač. To je sve. Ništa ispod. Odvezala sam ogrtač, pretvarajući se da zalivam neke biljke, i pustila sam da vetar radi svoje.“
„On se otvorio?“
„Da. To je bio prvi korak, koji je bio uspešan. Imala sam hrabrosti da budem u svom dvorištu sa otkrivenom prednjom stranom. Mogla sam da vidim da me komšija gleda, ali nismo progovarali. Moj komšija nije želeo da pokvari predstavu. U danima koji su usledili, bio je izuzetno srdačan svaki put kada bi me video, nudeći se da mi nosi namirnice i obavi sve kućne poslove koje treba da obavim. Tada sam shvatila da sam i dalje privlačna mladićima, da moje telo može da čini čuda.“
„Biću veoma direktna – da li je to bio trenutak kada si odlučila da zavedeš svog sina?“ – prestala sam da joj persiram kako bi se dodatno opustila.
„Tako je.“
„Ali šta je sa Jovanovom partnerkom? Bez osuđivanja, ali kao žena, da li ti je smetalo da Jovanu oduzmeš nevinost od buduće žene?“
Milena se nasmejala. „Zapravo, drago mi je što si to pitala.“
„Zašto?“
„Zato što sam imala obzira prema Tijani, to joj je ime. Takođe je veoma religiozna, otprilike istih godina, radi kao medicinska sestra. Nikada nisam pitala, ali sam bila sigurna da je devica na osnovu njenog govora tela. Trebale su mi dve nedelje molitve i samorefleksije da odlučim da li treba da uradim ovo ili ne. Bila je to najveća borba u mom životu, i što sam više razmišljala o tome, to sam se više uzbuđivala.“
„Misliš na seksualno uzbuđenje?“
„Apsolutno. Moj seksualni život je bio nepostojeći nakon što mi je muž preminuo. Sve je bilo posao, posao, posao… plus porodične stvari. Pomisao na oduzimanje nevinosti mom sinu me je noću vlažila, nešto što nisam očekivala. Ne znam da li si se nekada tako napalila da sve bude mokro. Moram svake veče menjati posteljinu. Curela sam i svršavala žestoko.“
Ovo njeno priznanje me je malo štrecnulo pa sam se malo pomerila u svom sedištu pre nego je nastavila. „Otišla sam u Tijanin stan nakon što sam joj poslala poruku i dogovorila sastanak. Bio je vikend, rano ujutro, i ona je znala da je nešto važno. Ja sam otvorena osoba, verujem u otvoren govor i iskrenu komunikaciju. Tijana je napravila kafu i razgovarale smo o venčanju. Objašnjavala svoju želju da se vratim u Italiju, dok sam istovremeno priznavala intimna osećanja majčinstva. Ona je pametna devojka sa dobrim srcem, pa je slušala i pokušala da razume moju perspektivu. Imale smo divan razgovor.“ 
„Kako se ona osećala povodom toga?“
„Stalno je tražila da joj pojasnim. Ali znala sam da je zapravo smatrala da sam poludela, što je bilo fer mišljenje. Prva ću priznati da su moje želje neobične, ali opravdane. Učinila sam sve što sam mogla da joj objasnim, a Tijana je samo sedela tamo, zapanjena, pitajući se šta me je spopalo. Znala je da sam ozbiljna jer sam sa moralnim uverenjem govorila o tome šta želim. Takođe sam rekla Tijani da će jednog dana, kada postane majka, lakše razumeti.“
„Stavila si je u tešku situaciju.“
„Znala sam da sam Tijanu stavila u tešku situaciju ali iskrenost je suština postojanja. Rekla mi je da je i ona devica, da se čuva za Jovana u njihovoj prvoj bračnoj noći. Saosećala sam se sa njom svim srcem. Znala sam da joj nešto kradem, nešto što nikada, nikada neće moći da vrati. Želela sam da joj oduzmem jednu od svetinja braka, pa sam morala nešto da joj dam zauzvrat.“
„Njih dvoje su se baš našli.“
„Divni su. Ali fokus ove ispovesti je na Jovanu, tako da ću ovaj deo ukratko reći. Kleknula sam i molila sam je za odobrenje. Ja sam staromodna i tradicionalna, tako da mi je bilo potrebno da dobijem njen blagoslov, inače ne bih mogla da živim sa sobom. U početku je bila bez reči, malo je zamucavala, bilo joj je nemoguće da da direktan odgovor. Poljubila sam joj noge, što ju je ukočilo. To je bio moj način da molim za odobrenje.“
Nelagodnost u kancelariji je postala opipljiva. Nisam znala da li uopšte da verujem u ove priče koje je delila sa mnom. Sigurna sam da je Milena posramljena što mi ovo govori, ali zadržavala je prisebnost. Obe smo bile napete, ali je važno da nastavimo. „Kako su stvari napredovale sa tvojim sinom?“
Kraj 1 dela.
