Bio je prelep topao julski dan. Skoro podne, cvrkutale su ptice i šum dečjeg smeha se mešao sa blagim povetarcem, dodajući mirnim zvucima i šuštanje lišća. Ovde je svaka kuća izgledala potpuno isto, svi su se na neki način poznavali. Većina ljudi koji su odrasli u tim svetim ulicama sada su imali svoju decu, nikada nisu napuštali sveti kutak.
Bilo je to klasično predgrađe u svom najboljem izdanju. Ali iznenadili biste se koliko seksualnih priča i događaja tamo ima, i to svih vrsta. Naša priča počinje na tribinama malog sportskog kompleksa na otvorenom. Tu su roditelji sedeli i gledali kako se njihova deca igraju u organizovanom sportu. U ovom konkretnom slučaju, fudbal.
Dok je sunce ležalo iznad glava i donosilo svoju toplu svetlost da svi uživaju, nije se mogao videti ni jedan oblak. Azurno nebo stajalo je kao svemoćno biće iznad parka dok je klicanje posmatrača nastavilo da inspiriše mlade generacije. Među njima su bile tri žene, bliske prijateljice. Sedele su na tribinama baš kao i poslednjih nekoliko nedelja. Ćaskale i gledale kako deca igraju. Bodrile su ekipu pljeskanjem i glasnim gestovima. 
Nakon što je dosuđen penal, čuo se još jedan zvižduk od strane sudije, zbog čega su tri žene ustale. Katarina Simić, majka i protagonista ove priče, sela je nazad nakon što je popravila svoju svetlo plavu letnju haljinu. Zatim je pogledala svoje dve najbliže prijateljice, Danicu i Barbaru. Bile su prijateljice još od srednje škole.
Ironično, na životnom putu niko od njih nije odlučio da napusti svoje malo mestašce i sada su njihova deca rasla zajedno. „Jeste li čuli šta se desilo sa Perićima?“ Pitala je Danica.
„Ne, nisam.. šta se desilo?“ upitala je Katarina, uprkos činjenici da je znala šta se dogodilo. Ali je takođe znala da njena prijateljica voli da odaje tračeve na uzbudljiv način.
„Srđan je uhvaćen u krevetu sa drugom ženom. Valjda neka iz osoblja škole.“ rekla je živahno. „A pazite sad ovo – klinka je u dvadesetima!“
„Čekaj, Srđan Perić? Ćelavi, van forme, sredovečni muškarac je kresnuo dvadesetogodišnjakinju?“ reče Barbara ubacivši se. „Nema šanse da je to istina.“
„Istina živa! Žena mu je izbacila svu odeću i promenila brave.“ Danica je nastavila.
„Žao mi je te dece što moraju da se nosim sa svim tim.“ dodala je Barbara.
„Nikad ne bih ni pomislila da je tako nešto moguće.“ rekla je Katarina izgubljena u mislima, kada je iznenada zazvonio telefon.
Barbara je izvadila telefon i izvinila se. Pošto je Barbara otišla, Danica je nastavila da priča o incidentu dok se nije umorila. Na kraju je rekla da je žedna i otišla je da kupi nešto za piće. Posle nekoliko minuta Barbara se vratila i sela.
„Bio je to Milan, rekao mi je da će svratiti za vikend da se malo družimo.“ reče Barbara, odlažući telefon.
„Kako si to uspela?“ upitala je Katarina.
„Hmm?“
„Znaš na šta mislim… kako si Milana dovela u red? Videla sam koliko se promenio. Kao da je potpuno nova osoba. Kada je to bilo… pre dve godine kada je bio na ivici da završi u zatvoru i šta sve ne.“
„Oh, to.“ reče Barbara gledajući u teren. „Rekla sam ti, razgovarala sam sa njim, davala mu obaveze, poslove. Naučila sam ga vrednostima poštovanja i napornog rada i svega toga.“ Barbara je nastavila da govori, ne gledajući Katarinu.
„Hajde ne seri. Pogledaj me.“ rekla je Katarina i ozbiljno pogledala svoju prijateljicu. „Znamo se koliko, trideset godina?“
„Tako nekako.“
„Očajna sam jebote… stvari sa Nikolom ne idu tako dobro. Policija ga je dovela kući pijanog u dva ujutru prošle subote. Ne znam šta da radim. Razgovarala sam sa njim i njegovoim ocem, i da, uradila sam sve što si rekla da si probala sa svojim sinom.“
„Hmm.. toliko je loše a?“
„Ma još je gore od kad je napunio osamnaest. Misli da sad kad je punoletan ima pravo da sjebe ne samo svoj već život svih nas. Jedini razlog zašto nije prenoćio u stanici je taj što ga je Dule pandur uhvatio.“
„Dobri stari Dule.“
„Pašće godinu sto posto.“
„Oh dušo, tako mi je žao što to čujem.“ Barbara je dugo gledala svoju prijateljicu, shvatilla je da stvari nisu zajebancija. „Vidi, tu sam za tebe. Šta god treba.“ reče Barbara pre nego je zagrlila Katarinu.
„Onda nemoj da me foliraš i da pričaš kako si sve rešila razgovorom. Budi iskrena i reci mi kako si to ZAISTA rešila. Bez laži… nikad nisi bila dobra u laganju.“
I to je zapravo bila istina, za trideset godina prijateljstva, ni jednom nije uspela da navuče “poker face“. Međutim, nije bilo tako jednostavno kao objasniti.
„Gde je Danica?“ upitala je Barbara dok je gledala okolo. „U redu, reći ću ti, ali moraš obećati da nikada, nikada, NIKADA! nikome nećeš reći.“ zapretila je Barbara upirući kažiprstom u prijateljicu. Katarina je klimnu glavom i sela bliže svojoj prijateljici. „Dobro…“ nervozno je rekla Barbara.
„Hajde Barbi, možeš ti ovo.“
„Ne požuruj me, ovo nije tako… jednostavno. Khm… pazi sad, znaš kako je Milan za malo izbegao da padne četvrti srednje?“ upitala je i čekala da Katarina klimne glavom. „Otkako nas je njegov otac praktično napustio, on me je lagao. Bio je potpuno van kontrole. Loše društvo, kocka, školu je zanemario potpuno. Nisam znala šta drugo da radim. Pokušala sam bukvalno sve što sam mogla.“
Katarina je pažljivo slušala. „Onda je napunio osamnaest godina i ja razmišljam… u redu, sada bi stvari trebalo da budu bolje. Ali nisu, naprotiv! Konačno sam se suočila sa njim, održala mu bukvicu a on je jednostavno rekao da sam ja njegova mama i da mu ne mogu pomoći sa njegovim problemom. Hmmm… spajala sam dva i dva uz mnogo neprospavanih noći. A onda su me pozvali iz njegove škole, rekli su: „Pašće godinu!“
Barbara je iznenada zaćutala. „I, šta se dogodilo?“
„Pa, uradila sam nešto što nikad nisam mislila da ću uraditi… Čekala sam da ode u krevet. Znaš, kao i većina momaka, imao je naviku da masturbira neposredno pre spavanja. Koliko god se trudio da to sakrije, čula sam ga stalno. Prokleto je bučan njegov krevet. Elem, uhvatila sam ga na delu.“
Katarina je sada bila potpuno zanesena, njene plave oči su se širom otvorile. „Uspaničio se. Sela sam pored njega, mirna i pribrana. Samo sam rekla – hajde, nastavi.“
„MOLIM??“
„Da. Gledala sam ga kako drka te noći. A onda i sledeće veče, i sledeće… Sve dok se nije potpuno opustio i čak me pitao da mu pomognem“ – reče Barbara, skidajući naočare za sunce.
„Mora da se šališ!?“ – rekla je šokirana Katarina.
„Rekla sam mu da ću mu lično pomoći u bilo čemu, bukvalno bilo šta… ali samo ako popravi ocene i promeni ponašanje. Evo, dve godine kasnije, studira i sjajan je.“
„Barbara… ja… ja…“ 
„Hej, uopšte nije tako loše kako zvuči. Mislim, mladići imaju tu neverovatnu izdržljivost.. čak je pomalo i uzbudljivo.“
Katarina je jednostavno mirno sedela, um joj je bio pun slika i imala je toliko pitanja. „Barbara, mislim da ne mogu da uradim tako nešto.“
„Slušaj…“ rekla je Barbara uz nervozan smeh. „Ne očekujem od tebe da pređeš tu granicu. Ali insistirala si na istini, a ovo je potpuna istina. Molim te da ovo ostane među nama.“
Katarina je klimnula u znak slaganja i obe dame su mirno sedele sve dok se njihova prijateljica iznenada ponovo. Kada se utakmica završila, Danica je otišla po ćerku, a zatim se vratila Katarini i Barbari. „Želim da se zahvalim što ste došle sa mnom. Mnogo mi je značilo što ste obe došle. Zaista, hvala.“ Danica je zagrlila svoje drugarice.
**
Tri meseca kasnije.
Barbarin auto se zaustavio na prazno parking mesto. Izašla je i zakoračila u mali restoran. Pogledala je okolo pre nego što je konačno videla Katarinu i počela da joj prilazi. Otkako joj je otkrila svoju incestnu tajnu, Katarina se malo udaljila od svih. Barbara je to želela da promeni pošto se osećala donekle odgovornom. Dakle, pristala je da se nađe sa njom usred dana, uprkos tome što je morala da radi.
„Hej.“ rekla je Barbara i sela preko puta svoje prijateljice. „Jesi ti to malo smršala?“ dodala je dok je posmatrala Katarinu.
„Hvala, ali to je stres, a ne dijeta.“
„Je li sve u redu?“ upitala je zabrinuto.
„Ne Barbara, nije. Ništa nije u jebenom redu. Nikada ga nema kući… osećam se kao da sam postala samohrana majka. On je dobar tata, vredan i zarađuje i sve… ali na kraju dana ja sam ta koja sina zapravo odgaja. Tu sam za njega uvek, iz dana u dan.“
„O dušo… šta je problem?“
„Ne znam Barbara… Sve sam probala. Bila sam i kod direktora, rekao je da ako Nikola bude imao još samo jedan neopravdani izostanak, izbaciće ga!“ Katarina je duboko pogledala svoju prijateljicu pre nego što ju je zgrabila za ruku. „Razmišljala sam mnogo o onome šta si mi ispričala. Znaš na šta mislim.“
Barbara se brzo osvrnula i ućutkala drugaricu. „Hej, to je između nas. Da, sećam se vrlo dobro.“
„Neću da te lažem… Ne želim ovo da radim, ali videla sam iz prve ruke koliko je to promenilo tvog sina. Uprkos sebi i onome što stvarno mislim o tome… nema drugog izlaza! Mislim da bi to bi mogao biti jedini pravi način.“ rekla je Katarina, uzimajući veliki gutljaj piva, iako je tek prošlo podne.
„Zašto to misliš?“ upitala je Barbara.
„Veoma je jednostavno – On nije imao devojku… nikada. Možda je i gej, ne znam, ali ne verujem. Posebno jer sam upalila njegov računar. Znam, prekršila sam sveto pravilo i narušila privatnost rođenog deteta… ali bilo je toliko pornografije. On voli žene, u to nema sumnje… ali on… ne znam.“
Barbara je duboko udahnula pre nego što je rekla: „Ako kreneš ovim putem, nikad, nikad nećeš moći da se osvrneš unazad. Biće uklesano u kamenu, bukvalno.“
Katarina je tiho sedela pre nego što je konačno odgovorila. „Ja… ne želim da moje dete…“ jecala je kroz suze, „.. završi u zatvoru… Znam, to je malo ekstremno, ali…“
Barbara je sedela i slušala kako se njena prijateljica ispoveda; i uprkos sebi, uprkos sopstvenom oklevanju, izabrala je da bude tu za nju. „Dobro… pomoći ću.“ rekla je dok je naručivala i sebi pivo. „Imam neke ideje. Za početak – da li poseduješ seksi donji veš?“ upitala je Barbara i posmatrala kako Katarina odmahuje glavom. „U redu, moraš to da kupiš. Da li si ikada hodala po kući samo u donjem vešu?“
Katarina ponovo odmahnu glavom. „Dobro, i to treba da počneš da radiš, neka vidi kako izgleda seksi žena. Preporučujem da nosiš tange, neka stvarno vidi šta nudiš.“ reče Barbara ne trepnuvši okom.
„Ja…“ Katarina je počela da govori, ali je brzo prekinuta.
„Slušaj, ako želiš da ovo funkcioniše, moraš da podesiš raspoloženje, da mu se pokažeš. On će u početku biti ravnodušan, ali budi strpljiva.“ dodala je Barbara pre nego što je izvadila telefon. „Vidi… evo.“ Katarina je nekoliko minuta pregledala Barbarin telefon i bila iznenađena onim što je videla.
Bilo je mnogo slika, sekstinga i svega ostalog od njenog sina. Barbara je pogledala okolo i približila se Katarini pre nego što je progovorila. „Posle našeg prvog erotskog susreta, jasno sam postavila granice. Od tada me nikada nije izneverio, veruj mi… Mladići su potcenjeni.“
Katarina je sedela, zapanjena i pitala se da li bi zaista mogla ovo da uradi? Pogledala je u telefon i tiho razmišljala o svemu što je dovelo do ovog trenutka. Njena sećanja su bila puna srećnih uspomena, kao dete je trčkao okolo, smejao se i šalio.
Uprkos tome, ipak je odlučila da mora to da uradi. Ona mu je majka, ona uvek mora biti tu za njega, čak i ako je to značilo da pređe granice. „U redu, prihvatam izazov!“
Kraj 1 dela
[…] Ovde je 1. Deo. […]