Zovem se Irena, imam trideset pet godina i nikad nisam spavala sa svojim ocem. Dobro je skinuti to sa leđa jer nisam uvek govorila istinu. Da li sam razmišljal o tome da spavam sa ocem? Iskreno – jesam. Često. Skoro celu deceniju. Da mi se ukazala prilika, da li bih zapravo spavala sa svojim ocem? Pre nekoliko meseci ne bih znala kako da odgovorim na to pitanje. Danas znam odgovor.
U poslednjih otprilike godinu dana često sam poslovno putovala u glavni grad. Ja sam inače razvedena, po zanimanju advokat, radim sa opštinskim vlastima. Zvuči zabavno? Otprilike šest meseci mi je trebalo da se naviknem na grad, uživajući u istraživanju naselja, muzeja, u šopingu, osećaj divno nevidljiv i anonimni.
Jednog popodneva dok sam čitala odeljaklokalnog alternativnog nedeljnog magazina, naišla sam na neobičan oglas. „Sestre: zajednica koja šalje dobrodošlicu svim ženama koje su iskusile incest. Samo 21+ godina. Sreda, 19h-20:30h.“
Zaintrigirana, poslala sam mejl izvesnoj Jeleni koja je bila navedeni kontakt. Tokom narednih nekoliko dana uživala sam u prijateljskoj prepisci sa njom. Ispostavilo se da su “sestre“ mala grupa žena koje su se sastajale jednom nedeljno kako bi podelile svoja iskustva i družile se. Svaka sestra (kako su sebe nazivale, što sugeriše na drugarski odnos u grupi) je istraživala seksualni odnos sa odraslim članom porodice, obično stricem, bratom ili ocem.
Pošto grupa nije prvenstveno bila terapeutska, već pre socijalna, ograničili su svoje članstvo samo na one žene čija su iskustva bila sporazumna i suštinski pozitivna. I, iako nisam ponosna da to priznam, lagala sam. Gledajući unazad, cela epizoda se verovatno ne odražava dobro na mene, ali moram priznati da sam uživala.
Stvorila sam novu sebe i svoju priču. Obojila sam svoju tamnu kosu u plavo, promenila šminku i garderobu i počela da se zovem Lidija. Postala sam Sestra. Svake srede uveče okupljale smo se u privatnom delu jednog luksuznog restorana. Pored razgovora o politici, umetnosti i poslu, delile smo naše priče o porodičnoj ljubavi. Priče koje sam pričala o svojoj vezi sa ocem bile su, naravno, izmišljotina, ali želja i strast kojima sam ih opisivala bile su vrlo stvarne. 
Ovi sastanci su duboko uticali na mene — to su bile inteligentne, ljubazne žene, uglavnom sredovečne i obrazovane, koje nisu bile posramljene niti im je bilo nelagodno zbog svojih tajnih veza. Osećale su se bezbedno otvarajući se u grupi, zajedno priznajući da ono što društvo osuđuje ipak mogu da prihvate, pa čak i prigrle.
Jedne večeri nam se pridružila nova gošća, markantna žena u kasnim četrdesetima, moderna, elegantna… i zabrinuta. Zaključila sam da je došla sa posla, što je objasnilo njenu pomalo impozantnu poslovnu odeću, njen kaput, njenu tamnu vezanu kosu naglašavajući visoke jagodice, njeno odelo, čarape i štikle. Bila je dobrodošla i ohrabrena da se predstavi. Ispričala je svoju priču.
Bila je udovica, uspešna poslovna žena bankarka, redovna u crkci, krajnje normalna, vozila je Volvo, imala je doktorat… ali i 26-godišnjeg sina. A poslednje tri godine, rekla nam je drhtavim glasom, obuzela ju je želja da spava sa njim. Slušala sam njenu priču sa zanesenom pažnjom, potpuno opčinjena mešavinom tajne želje i duboke nesreće. U određenom trenutku Jelena ju je ljubazno prekinula i objasnila da je ova grupa samo za one koje su iskusile incest, a ne za maštanje. (Naravno da sam ćutala dok se sve ovo dešavalo.)
Svi u grupi su bili veoma ljubazni prema njoj, nudili su joj sve vrste sugestija bez osuđivanja i želeli su joj sve najbolje. Te noći sam ležala u svom hotelskom krevetu i razmišljala o njoj, zamišljajući njenog sina, obuzeta nemirnim uzbuđenjem. Dodirnula sam sebe, možda oslobođena pretpostavkom da je više nikada neću videti. Ali prevarila sam se.
Otprilike nedelju dana kasnije ušla sam u gradsku filijalu svoje banke i tamo je bila ona. Čak i nakon što su nam se pogledi sreli, šok je bio toliki da sam zadrhtala. Kada mi je uzvratila osmeh, naježila sam se. Pomogao mi je dupli martini koji sam popila uz obrok tako da sam skupila hrabrosti.
„Znam da je ovo protiv pravila grupe, ali pošto se nikada niste zvanično pridružili… Želim da vam kažem da me je vaša priča duboko dirnula i da smatram da ste veoma hrabri. Razmišljala sam o vama… i mogu u potpunosti da se povežem sa vašom pričom, mislim, potpuno potpuno…“
Tu sam se zaglavila. Nisam znala šta drugo da kažem. Sedela je tamo držeći mali fajl sa zahtevima za kredit, crvena, napetog osmeha zamrznutog na njenom privlačnom licu, nesposobna da odgovori. Promrmljala sam izvinjenje, i ne znajući šta drugo da uradim – ne mogavši u potpunosti da okrenem leđa ovoj prelepoj ženi, ali znajući da sam apsurdno prešla granicu i to u njenoj privatnoj kancelariji – dala sam joj poslovnu karticu i otišla.
Provela sam narednih nekoliko dana osećajući se glupo i izloženo – zašto sam joj ostavila svoje pravo ime i broj? Nakon nekoliko nedelja vratila sam se kući i ostavila tu celu čudnu stvar iza sebe. Nekoliko noći kasnije mi je zazvonio telefon i topao, ali oprezan glas jednostavno je rekao: „Ovde Helena.“ To mi ništa nije značilo.
„Helena?“ Tako je počelo naše prijateljstvo.
**
Te noći smo razgovarale tri sata, tako i sledeće noći, sve dok to nije postao ritual pred spavanje. Tokom narednih nekoliko meseci razgovarale smo telefonom svake noći. Nikada nismo imale telefonski seks – Helena je bila veoma stidljiva u pogledu sopstvene seksualnosti i nijedna od nas nije imala nikakvo seksualno iskustvo sa ženama – ali vremenom su naši razgovori iz ozbiljnih postali opušteni, iz stresnih intimni, iz srdačnih u, konačno, erotične.
Možda nismo hotovale otvoreno, ali dok smo pričale ja sam često bila gola sa rukama u pičkici. Slušala sam je kako objašnjava svoja zabranjena osećanja, kako je bezbroj puta zamišljala njega u sebi. Kada bi bio sa nekom devojkom, ona bi ležala i sanjala kako njen sin zadovoljava tu devojku, liže je celu, tuca je u svim pozama.
Svom sinu je podarila bezbroj orgazama. Nije mogla da se seti kada je poslednji put drkala pičku misleći na nekog drugog. Dovoljan je bio njegov miris da joj pička ovlaži. Ona bi ga ponekada uhvatila golog, špjunirala kako bi našla i kupila dildo slične veličine kao njegov penis. Zadovoljavala bi se njime do sitnih sati, maštajući da je sin tuca. 
Zajedno smo se osećale bezbedno u našim tajnama, i na kraju smo prigrlile svoje zabranjene fantazije. Više nas nije bilo sramota. Umesto toga, polako smo počele da vidimo naše želje kao ljubavne, autentične, pa čak i idealne. Ponekad, dok smo ležale u krevetima udaljene nekoliko stotina kilometara, zajedno smo se pitale da li bi se krajnji čin – sa njenim sinom, sa mojim ocem – mogao ispostaviti kao vrhunsko iskustvo, konačna ljubav i konačna zajednica.
Prihvatile smo mogućnost da ove snove ostvarimo: da ih vrlo pažljivo, veoma oprezno, sa puno ljubavi ostvarimo. U martu joj je njen sin Danilo, koji živi u drugom gradu, rekao da će doći kod nje na nedelju dana zbog nekog poslovnog sajma. Kako se poseta približavala, Helena i ja nismo odustajale od našeg noćnog telefonskog maženja.
Nismo eksplicitno razgovarale o tome da li će ona pokušati da zavede Danila, ali ta izuzetna mogućnost bila je neizgovoreni podtekst svih naših razgovora. Znala sam da Danilo stiže u četvrtak popodne i da će imati nekoliko dana pre početka te konferencije. Razgovarala sam sa Helenom tog četvrtka ujutru. Usput sam sve zamišljala.
Zamišljala sam njene usne na njegovom obrazu, njene ruke ga drže uz sebe. Zamišljala sam sve što će se dogoditi i sve što bi se moglo dogoditi. Uzela sam slobodno na poslu da bih bila dostupna na telefonu u svakom trenutku. Hoće li je uzbuditi njegovo prisustvo u kući? Da, sigurna sam da hoće. Jedva sam čekala telefonski poziv.
Kada je telefon zazvonio, Helena je tiho jecala. Osetila sam kako mi se stomak zgrčio. „O sranje“, pomislila sam. Ovo bi moglo biti loše. Stvarnost svega toga me je odjednom preplavila i osetila sam kako se svet ruši oko mene. „Helena, dušo draga, šta je bilo?“
Njen plač je utihnuo kada je čula moj glas. „Oh Irena, uopšte nije bilo kako sam mislila da će biti. Ništa nije išlo kako treba.“ Do sada sam imala previše nervozne energije u sebi da bih ležala u krevetu, pa sam ustala i hodala po sobi.
„Helena u redu je, ovde sam, uz tebe. Šta se dogodilo?“
„Ništa se nije desilo. Nikada se ništa neće desiti. Sve o čemu smo ti i ja pričale, to je sve bilo samo pusta želja. Prvi put posle mnogo godina, zahvaljujući tebi, prihvatila sam šta želim. Nije me bilo briga ako je to pogrešno ili ljudi kažu da nije u redu ili šta već, nije me briga jer kada razgovaram sa tobom, znam da je moja ljubavi prema Danilu stvarna! Ali večeras sam doživela sudar realnosti. Shvatila sam da se to nikada neće desiti, da ja ne mogu da mu pokažem kako se zapravo osećam. Sve je beznadežno.“
„Sve razumem ali toliko mi značiš da ja… ja moram da te vidim draga. Dolazim prvim autobusom!“
I tako sam sledećeg jutra bila sam u busu, a popodneva, nakon što sam se prijavila u hotel, našla sam se na pragu Helenine velike i atraktivne kuće u predgrađu. Dočekala me je sa suzama u očima i osmehom na licu. Grlile smo se dugo, prisno, emotivno. Ona mi je pokazala svoju kuću, svoju baštu, kolekciju retkih knjiga, umetnine i svoj život.
Danilo je došao kući oko 18 časova tog predvečerja. Na prvi pogled bila sam malo razočarana Danilovom pojavom — nizak, sa kratkom tamnom kosom i plavim očima, veoma sladak, ali nije bio superheroj mojih fantazija. Međutim, kada sam videla njegov osmeh, čula njegov glas i osetila njegovu energiju – zaljubila sam se u njegovu ličnost! Harizma kojom je zračio bila je snažna i privlačna.
Danilo i ja smo se brzo sprijateljili i ćaskali smo u dnevnoj sobi dok se Helena tuširala kako bi isprala radnu nedelju i započela vikend. Mnogo mi se svideo ovaj momak. To naše zajedničko vreme je bilo prirodno i lako. Kada je Helena sišla niz stepenice, prizor je izazvao jezu na mojoj koži, zastao mi je dah.
Nosila je predivne sjajne maslinaste helanke koje su pokazivale savršene bokove i obline. Imala je na sebi elegantnu belu majicu i, osim ako se varam, nije nosila grudnjak. Njena kosa do ramena bila je raspuštena, još uvek pomalo mokra od tuširanja, nosila je samo mali nagoveštaj maskare i ruž za usne u zemljanim tonovima. Znala sam da je privlačna žena, ali sam sada shvatila da je lepa do besvesti.
Nažalost, činilo se da Danilo ništa nije primetio i ubrzo je izašao da se sastane sa starim prijateljima na piće, obećavši da će se vratiti oko ponoći. Helena i ja smo se smestile zajedno na sofi, otvorile smo skupo vino i krenule da uživamo i ćaskamo. Nikad se nisam osećala bliskom sa nekim kao sa njom.
„Danilo je neverovatan mladić. Potpuno razumem tvoju strast prema njemu.“
Osmehnula se, majčinski ponosna ali i pomalo tužna, prisećajući se prethodne noći. „Ali on… on ne razmišlja kao ja. On me ne vidi na taj način.“
Bilo mi je teško gledati je takvu, odlučila sam da nađem rešenje.
Kraj 1 dela.
