Iako odbija da prizna, Ljiljana je oduvek bila najlepša i najslađa od sve dece. Dok je odrastala, pravila bi toliku galamu kad god bih je zadirkivao zbog njenog izgleda. Posebno kada sam koristio reč ‘slatka’ da je opišem. Njena ljutnja me je uvek zasmejavala, ali upravo je to bila i ostala, slatka i savršena. To je jedan od razloga zašto je toliko volim, to i činjenica da je moja ćerka naravno.
Sada, sa devetnaest godina, izrasla je u pametnu i jedinstvenu mladu ženu. Njene oči boje lešnika uredno dopunjuju crvenkasto smeđu kosu. Većinu vremena drži kosu vezanu, iako izgleda daleko starije i zrelije kada je puštena. Ipak, način na koji voli da nosi kosu i naočare prikrivaju čistu jednostavnost njene lepote. Ona ima svežinu i inteligenciju koja blista iz nje i, za mene, bilo bi divno da zauvek ostane takva kakva jeste.
Ljiljana (ili kako smo je svi zvali Ljilja) i ja smo uvek imali posebnu vezu. Od trenutka kada se rodila osećao sam duboku potrebu da budem neraskidivo povezan sa svakim aspektom njenog života. Ja sam joj odabrao ime i dan nakon njenog rođenja uradio sam nešto potpuno nekarakteristično. Istetovirao sam malu sliku cveta (naravno, ljiljana) na grudima tik iznad leve bradavice. Njena majka je bila užasnuta i mislila je da sam poludeo! Ali ta tetovaža je za mene nekako označavala ponos i ljubav koju sam osećao što sam Ljiljanin otac.
Ta ljubav se godinama produbljivala i rasla. Postala je bistra, lepa i promišljena mlada žena koja me nasmeje kad god pomislim na nju. Ali ova moja priča i intimna ispovest je više od toga. Nisam to očekivao, ali čak i da jesam, ne bih mogao ništa učiniti da to zaustavim. Znam to sada. Bilo je to otprilike u vreme njenog punoletstva. Tada sam počeo da shvatam da moja osećanja prevazilaze ono što bi otac inače osećao prema svojoj ćerki. 
Trebalo mi je vremena da to prepoznam i razradim za sebe, ali tada sam počeo nešto da osećam. Sećam se kako sam se osećao neprijatno kada je počela da izlazi sa momcima. Naravno, nisam mogao da joj branim, bila je punoletna i imala je svo pravo ovog sveta na to. Ali siguran sam da svaki otac deli te strahove o bezbednosti i sreći svoje ćerke, ali mene je nešto drugo grizlo.
Nije to bila samo briga za njeno dobro. Hteo sam da je zaštitim od „lošeg sveta“ i siguran sam da je to prirodna reakcija oca na odrastanje ćerke. Ali želeo sam da je zadržim za sebe. Imao sam mučan osećaj da ne želim da delim nešto tako dragoceno za mene sa drugim ljudima.
****
Na čudan način, moj razvod od Ljiljanine majke pokazao se kao nešto što je Ljilju i mene zbližilo više nego ikada. Vikendi koje je provodila sa mnom u mom malom stanu u tihom gradu u koji sam se preselio bili su raj. Uvek je sređivala, rešena da mesto učini čistim i udobnim za svog beskorisnog i potpuno nepripitomljenog tatu. A ja sam uživao u toj ideji da ona na neki način brine o meni.
Proveli smo duga popodneva istražujući ulice i okolinu mesta koje je bilo novo za nas i postalo je nešto što smo delili zajedno. Voleo sam to. Svaku sekundu. Potrudili smo se da maksimalno iskoristimo vreme koje smo proveli zajedno. Ja sam cenio to što Ljiljana želi da vreme provede sa mnom a ne sa mnogobrojnim prijateljima.
Posebno sam cenio naša večernja druženja. Tokom njenih prvih nekoliko poseta, bez slobodne spavaće sobe, morao sam da se zadovoljim hladnom nelagodnošću kauča. Sve dok Ljiljana nije počela da insistira da delimo bračni krevet. Koliko god bila savršena, bia je i pomalo tvrdoglava, nikada nije prihvatala reč “ne“.
U početku je sve bilo potpuno nevino. Nas dvoje smo se smejali dok smo se pretvarali kako je strašno to što moramo da delimo krevet. A onda, kada bismo završili tu igru, ležali bismo u mraku i pričali. Pitao bih Ljiljanu kako se oseća. Želeo sam da bude potpuno jasno da ona nije kriva za naš propali brak, i da to ne treba da utiče na nju. Kada bismo oboje utihnuli spremni za spavanje, ja bih je zagrlio i držao. Baš kao što bi svaki otac učinio da svojoj ćerki pokaže nežnost svoje ljubavi i brige za nju.
Ti trenuci su bili najvažniji u mom celom svetu. Tih nekoliko minuta u kojima sam mogao da pazim na svoju prelepu devojku dok je tonula u bezbedan, miran san. Međutim, promena je usledila kada je Danijela ušla u moj život. Bila je desetak godina mlađa od mene, lepa i neko zbog koga sam se ponovo osećao dobro nakon dugotrajne bede razvoda. Znao sam da je Ljiljana ne voli jer mi je to jasno rekla… više puta.
„I vrapci na grani znaju da ona nije za tebe tata. Poznajem te, ona nije tvoj tip i nikada te neće usrećiti.“ – govorila je moja Ljilja.
Čim sam shvatio da je Ljiljani neprijatno pored Danijele, prva mi je pomisao bila da prestanem da se viđam sa njom. Ali onda, bez racionalizacije stvari, moj um me je odveo drugim putem. Odlučio sam da nastavim da se viđam sa njom jer sam osetio da će to izazvati Ljiljaninu reakciju. Zvuči pogano i zlobno, zar ne? Ali nisam pokušavao da je povredim, jednostavno mi je na bolestan način prijala Ljiljanina ljubomora. To zvuči okrutno, ali u mojoj glavi mi je nešto govorilo da moram da testiram svoj odnos sa ćerkom.
Želeo sam da se Ljiljana fokusira na mene, koliko god to uvrnuto zvučalo. Priznajem da je moj um tada bio zbrkan i čudan. Osećao sam neku ludu potrebu da igram emotivne igrice sa sopstvenom ćerkom. Znam da je trebalo da ostavim Danijelu, koja mi nije puno ni značila, ali nisam. Kada sam bio sa Danijelom, počeo sam da razmišljam o Ljiljani. Ne na seksualni način… bar ne u početku, već na emocionalan način.
Stalno sam se pitao šta bi ona mislila i kako bi se osećala. Beskrajno sam razmišljao o tome šta joj je na umu. Ona je postala centar svake moje misli. Nisam mogao da se suzdržim da ne smislim različite i suptilne načine da privučem njenu pažnju. Dobro sam znao da je to ludilo, ali sam se kretao ovim čudnim putem kroz svoje emocije. Na kraju je Danijela postala samo beznačajan pion u igri koju sam igrao.
**
Ne mogu da se setim tačno kada, kako i zašto je sve ovo dovelo do seksualnih fantazija. Da se razumemo, seks sa Danijelom je bio zadovoljavajući, ali me nije uzbudio niti oduševio kao što sam očekivao. Ona je bila veoma mlada i mislio sam da će biti kreativnija i energičnija u krevetu. Možda su to samo bile moje predrasude?
Razmišljanje o Ljiljani me je sve više uzbuđivalo u tom periodu. Rekao sam sebi da je to samo bezazlena misao i da, dok god ne reagujem na to, niko nije povređen. Možda i drugi očevi razmišljaju o jebanju sopstvene ćerke usred nekog neobično radoznalog, mračnog sanjarenja. Trebao sam odbaciti tu ideju kao nešto ludo što se pojavljuje neželjeno iz dubina uma. Ali što sam više razmišljao o tome, to sam postajao navučeniji.
To mi je postala preokupacija koja se ukorenila i počela da pronalazi put u svaki kutak i udubljenje moje svesti. Svaki put kada sam je video to je jednostavno učinilo stvari intenzivnijim. Zvuk njenog glasa, pogled na njen osmeh i njeno slatko prisustvo. Razmišljao sam o tim stvarima iznova i iznova. Pitao se da li ću, do đavola, ikada naći izlaz iz močvare bespomoćnosti u koju sam tonuo. I tako sam završio stvari sa Danijelom, morao sam. Nadao sam se da će opsesija mojom ćerkom izbledeti ako se stvari vrate u normalu.
****
Ljiljanina ideja je bila da zajedno proslavimo moj rođendan. Ponovo smo provodili vikende zajedno bez ikog drugog u našim životima i činilo se da ju je to činilo srećnom. To me je svakako obradovalo. Dok smo se vozili kroz sunce smejali smo se i razgovarali, osetio sam olakšanje što je imam samo za sebe. Iznajmili smo vikendicu pored osamljene plaže na jezeru koje smo oboje voleli. 
Tamo smo često letovali kada je Ljiljana bila mala, kada smo njena majka i ja bili zaljubljeni. Imao je srećne, iako daleke, uspomene za to mesto. Mislim da nam se kod njega najviše dopalo činjenica da je to mesto gde je još uvek vladao osećaj izolacije. Tu udaljenost je tako teško pronaći u ovom užurbanom svetu, gradu punom gužve.
Vikendica je bila potpuno van modernog sveta. Bez TV-a, samo obala, jezero, dobrih pet kilometara od civilizacije. Kada padne noć usledila bi potpuna tama i tišina. To je bilo magično mesto. Stigli smo kasno u petak uveče, prekasno da bismo radili bilo šta. Pripremili smo jednostavan obrok i otvorili flašu vina.
Ljiljana je spremila hranu i zajedno smo sedeli za stolom u maloj kuhinji, pijuckali piće i ćaskali o svemu i ničemu. To je bilo ono zbog čega sam se osećao celim u sebi. Ovi obični trenuci kada sam mogao da budem blizu nje i uživam u njenoj pažnji, isključujući ostatak sveta. Bilo je to nešto što sam držao bezbedno zaključano u sebi. Ne želeći da bilo ko drugi zna da žudim za rečima, mislima, pogledima i prelepim prisustvom sopstvene ćerke.
„To su najlepše godine. Kako se osećaš? Jesi li srećan tata?“
„Naravno da sam srećan, zar se ne vidi?“
„Čini se da si često pod nekim pritiskom. Prvo – znam da je turbulentno na poslu. Drugo – sada si prepušten sam sebi i to me malo brine.“ Njeno lice je bilo ozbiljno dok je govorila. Bilo mi je slatko ali i pomalo smešno, iako sam znao da je odlučila da vodi odrasli razgovor sa mnom. Bilo je tako divno što mogu da vidim taj deo nje i bio sam rastrgan između želje da uživam u trenutku i želje da je uverim da ne postoji ništa što bi moglo uticati na mene sve dok je ona u mom životu.
„Ma posao je sada dobar, bilo je promena u menadžmentu i ide na bolje. Elem, prepušten sam sebi? Mislio sam da nisi volela Danijelu?“
„I nisam je volela, možeš naći sto puta bolju. Ali sad si ipak sam.“
„Dobro sam dušo, iskreno, ne moraš da brineš za svog tatu. Šta je sa tobom, kako je kod kuće sa mamom?“
„Klasika. Mislim da je čak mami laknulo više nego meni kada si prekinuo stvari sa Danijelom.“
„Zašto to misiliš?“ Bio sam iskreno iznenađen. Sva osećanja koja smo Ljiljanina mama i ja imali jedno prema drugom za dvadeset godina braka odavno su izbledela. Nisam mislio da će joj na ovaj ili onaj način biti važno šta sam radio sa svojim životom. Ljiljana je razmislila trenutak ili dva pre nego što je odgovorila.
„Ne znam. Iako ste se razveli, verovatno joj nije bilo prijatno što si našao tako mladu devojku. Ona zna da više nismo prava porodica, ali izgleda da ne želi da ti ili ona počnete ponovo sa drugim ljudima. Deluje mi da želi da svi ostanemo kao što smo sada.“
Zaista nisam hteo da počnem da je ispitujem, ali moja radoznalost me je povukla. „Čekaj, zar se to odnosi i na tebe? Zar joj se ne sviđa da imaš momke?“ – pitao sam.
Uzela je zalogaj piletina i pogledala me u oči. „Ona mrzi samu pomisao da imam dečka. Bilo je nekoliko malih svađa oko toga. Ništa previše ozbiljno, ali joj nije prijatno da izlazim sa bilo kim. Rekla je da moram da razgovaram sa tobom o tome pre nego se upustim u neku vezu. Posebno… seksualnu.“
Ostao sam zatečen, moja bivša mi nikada to nije spomenula. „Zar ona misli da ću ti ja zabranjivati?“ 
„Ne znam, možda samo želi da me upozoriš na kontracepciju ili nešto na taj fazon. Znaš ono, uobičajeno ćaskanje tate i ćerke.“ Ljiljana mi se nasmešila dok je govorila, očigledno uživajući u mojoj nelagodi dok me je zadirkivala.
Naravno, trebao sam to ignorisati. Trebalo je da se našalim i ostavim je da pronađe svoj razuman put u odraslo doba bez mog mešanja. Ali onaj deo mene koji je morao da zna sve o njoj pao je pravo u jamu koja je bila iskopana u tlu našeg razgovora. „Pa jel želiš to? Jel ja trebam da vodim taj razgovor sa tobom?“
Sada se nisam smejao, nego sam se umesto toga stavio iskrenu masku zabrinutog oca. „Bože tata. Nisam neka glupa klinka. Veruj mi, nemaš šta da brineš.“ – zvučala je samouvereno ali je izbegavala kontakt očima i požurila je da promeni temu.
„Slušaj, ti si centar mog sveta. Znam da si pametna i oprezna sa tim stvari. Ali ako nekada zaista budeš želela da pričamo o tome, obećaj mi da ćeš mi doći i pitati me sve što te muči.“
„Obećavam“, odgovorila je. „Ali trenutno me zanima samo jedan muškarac a on je slavjenik.“
Nisam znao šta se dešava u mojoj glavi. Postojala su vrata koja su vodila do čudnog dela moje mašte i bilo mi je sve teže da se zaustavim. Sve sam bio bliži tome da pokušam da otvorim kvaku, da vidim da li su vrata otključana.
****
Sledeći dan sa njom je bio divan. Proveli smo ga u šopingu, pričajući, jedući i smejući se, dok sam ja uživao u društvu ove prelepe mlade žene. Tih dana sam mogao da isključim misli o svemu drugom i samo uživam u njoj. Odvezli smo se u grad da pronađemo mesto gde bi mogla da kupi nešto novo da obuče. Na kraju je kupila dve nove haljine i još mnogo sitnica. Tada sam shvatio da moj bankovni račun nikada ne bi mogao da preživi sve vreme sa njom.
Kada smo se vratili u kolibu dogovorili smo se da ćemo jesti u malom pabu u selu. Ali je prvo Ljiljana insistirala da joj pomognem da izabere koju od njene dve nove haljine da obuče. Sedeo sam na ivici kreveta u njenoj maloj sobi, dok se ona sređivala u kupatilu. Ušla je u sobu noseći jednu haljinu u ruci a drugu na sebi. Smejala se srećno zbog svog očiglednog oduševljenja kako izgleda.
„Izgledaš prelepo“, rekao sam.
„Stvarno to misliš tata? Stvarno ti se sviđa?“
„Naravno, izgledaš savršeno dušo.“
Pogledala me je brzim pogledom i to mi je govorilo da sam pogodio pravu notu. Njene oči su napravile samo prolaznu vezu sa mojima zbog koje sam na trenutak zaboravio da je to moja rođena ćerka sa kojom sam flertovao.
„Ali moram da ti pokažem i drugu.“ Uz to je posegnula iza sebe i otkopčala haljinu. Dok ju je spuštala preko svojih ramena, video sam čistu belinu grudnjaka koji je nosila ispod, a moje oči su prelazile preko oblina njenih grudi. Činilo se da je malo zastala na trenutak pre nego je pustila haljinu da padne na pod. 
Zadrhtao sam. Mogao sam da vidim savršenu ljupkost njenog tela, skrivenu samo jednostavnim, ali lepim donjim vešom koji je nosila. Čipkasta tkanina skrivala je njene najintimnije delove. Gaćice su joj se blago zavukle u usnice, a kada se spustila po drugu haljinu, shvatio sam da su gaćice erotična polu tanga. Tvrde malene bradavice nežno su se uokvirile na brushalteru. Koliko god bila moja kći, nisam mogao a da ne priznam sebi koliko je jebozovna.
A kada je obukla drugu haljinu, moje srce je zaigralo. Za razliku od prve, ova je bila mnogo seksipilnija. Veoma uska sa velikim izrezom skoro od vrha butine, dubok dekolte i prilepljenost na obline.
„Koju da obučem tata?“ – pitala me je tiho.
Naravno, odlučio sam se za drugu. Činilo se da joj je prijalo što sam očigledno doneo ‘pravu’ odluku i nagradila me je zagrljajem. Kada se odvojila od mene mislio sam to je to, ali ona se nagnula i poljubila me na ivicu usana. Bilo je to stravično intiman dodir od kojeg sam izgubio dah.
„Odoh da sredim šminku i možemo da krenemo.“
Kraj 1. dela
[…] Ovde kliknite za 1. Deo. […]