„O jebote, hajde dušo, hajde!“ Danko je škrgutao zubima slušavši strašno cvilSonjaje guma koje se bespomoćno okreću u snegu. Napolju je sve što je mogao da vidi bilo čisto belo. Iznova i iznova okretao je ključ i lagano pritiskao gas. „Polako, polako“, promrmljao je sebi u bradu. „Da! DA!!“ Osetio je da je zadnja leva guma konačno uhvatila so i kamenje koje je razbacao ispod nje.
“Dobro je… napokon… Ufff! Odjednom je džip krenuo napred uz prskanje prljavštine i glasnu škripu. Izleteo je napred iz snežnog zanosa i nastavio zemljanim putem gde se izgubio. „Hvala Bogu!“
Danko je bio na putu da pokupi svoje 19-godišnje ćerke bliznakinje koje su studirale u drugom gradu, i nekako ga je GPS odveo pogrešnim putem. Kasnio je, a sneg je postajao sve gori. Proverio je rutu, držeći pogled na put dok se šuljao brzinom od 15 kilometara na sat.
Konačno je ugledao glavni put. On je ispustio ogroman uzdah olakšanja dok je vadio svoj mobilni telefon. Hajde, Helena, Sonja. . . javite se zaboga!
„Halo?“ reče svetao, cvrkutavi glas.
„Helena?“
„Ne, Sonja je. Hej tata! Šta ima?“
„Šta ima?! Skoro sam završio u jarku! Imaš li pojma šta se dešava napolju?“
„Ne, sačekaj… Helena! Šta se dešava napolju?“
Danko je čuo drugi glas u pozadini i zakolutao očima. Kako tipično.
„Oh. Helena kaže da napolju izgleda prilično loše.“
Danko je uzdahnuo. „Da, loše je. Slušajte devojke, zakasniću, a po svemu sudeći, večeras nećemo moći da putujemo nazad.“
„Nema problema! Smestićemo te ovde.“
„Sonja. Slušaj me. Slušaj pažljivo. Učini mi uslugu. Proverite vremensku prognozu i budite u kontaktu dok ne stignem. Možda će mi trebati vaša pomoć. Putevi su zaista loši.“
„Bez brige! Hela i ja smo samo pravile kokice. Hoćeš i ti?“
„Aman ne, neću kokice! Dakle, imate li tamo sveće ili baterijske lampe? Možda će nam trebati.“
„Ne znam, sačekaj. Helena!“
O Bože. Danko je kipeo usled nezrelog i neozbiljnog ponašanje njegovih ćerki. „Zaboravi, zaboravi, pokušaću da nađem neke usput. Budite u toplom. Stići ću uskoro.“
„U redu, ćao!“
Danko nije mogao da se ne nasmeje dok je isključivao svoj mobilni. Njegove devojke. Nikada ne biste provalili za milion godina koliko su zapravo bile pametne. Maturirale su kao najbolje u klasi, obe su primljene u vrhunski poslovni program i imale su fantastične ocene u veoma cenjenoj akademskoj ustanovi.
Ali u svakodnevnom životu bile su čudne i šaljive koliko god je to bilo moguće. Njih dve su bile u svom svetu. Danko i njegova bivša su se sporazumno razveli pre tri godine, kada su bliznakinje još uvek bile u srednjoj školi. Odselio se i viđao ih je samo vikendom i na odmorima. Bio im je bHelenak, čak je bio i prilično dobar prijatelj sa njihovom majkom, ali to ipak nije bilo isto kao da živite zajedno kao prava porodica.
Cenio je svoje vreme sa bliznakinjama i zaista se radovao što će družiti za Božić. Kuća mu je bila ukrašena, jelku i poklone je postavio, ali onda je usledila pomenuta mećava. Nije bilo šanse da se vrate za Badnje veče.
U tri godine od razvoda, Danko je mnogo izlazio, ali je bio izbirljiv. Jednostavno nije sreo pravu ženu sa kojom bi se skrasio, a takođe su mnoge od njih tražile neke druge stvari, posebno njegov novac. Bio je zgodan, samac, uspešan advokat i znao je da je dobar ulov. To ga je učinilo paranoičnim.
Imao je nekoliko seksualnih susreta—„zabavljanja“—nakon razvoda, ali je brzo shvatio da to zaista nije za njega. Bivša je bila njegova srednjoškolska ljubav i jedina žena sa kojom je ikada bio u pravoj vezi. Na kraju nije išlo, ali je njihov odnos za njega uvek bio veoma zadovoljavajući i znao je da želi da bude samo sa jednom osobom.
Tako da je u nakon razvoda uglavnom gledao pornografiju i s vremena na vreme drkao. Šta je drugo trebalo da se radi?
Bio je oduševljen kada je Bivša pozvala i pitala da li može da povede bliznakinje na dvonedeljne božićne praznike, pošto je bila na skijanju sa svojim novim dečkom. Više bi voleo to nego neki jadan novogodišnji sastanak. Njihov smeh i brbljanje bi ispunili kuću i pomogli mu da olakša potrebu za društvom.
Ali tada — mećava.
Dok se približavao izlaznoj rampi, ugledao je jednu usamnjenu prodavnicu i ušao. Pronašao je sveće i uzeo baterijske lampe. Za pultom je stajala veoma lepa crvenokosa devojka – bez sumnje studentkinja. Izgledala je kao da ima oko 20 godina. Na sebi je imala uski, mekani crveni džemper i kapu – rogove irvasa. Na njenoj pločici je pisalo „Tara“.
Tara je svakako bila prilično privlačna — osim brojnih pirsinga i tetovaža, primetio je. Gledala ga je odozgo dok je lutao, tražeći vodu i grickalice. Poznavajući svoje devojke, one neće imati ništa u kući. Odneo je sve svoje sranje na tezgu i Tara je zevnula, izbacujući svoje ogromne sise, pre nego što je izustila.
„Zalihe?“
„Uh, da… Mislim da neću moći da se vratim nazad večeras, šta misliš?“
„Nema šanse.“
„Kakva je prognoza?“
„Oh, uskoro će zatvoriti puteve. Očekuje se nekoliko metara snega. Dakle, hm… imate li gde da prenoćite? Biće teško naći sobu u bilo kom hotelu. Mnogo ljudi je zaglavilo ovde večeras.“
Danko ju je pogledao. Zaista je bila prelepa, a njene zelene oči su ga definitivno proveravale. Nije li on bio malo star za nju?
„Zašto pitaš?“
„Oh, pa, imam slobodnu sobu… moji cimeri su već otišli. Samo ja sam ostala.“
„Pa, hvala… Tara, ali ja sam u poseti svojim ćerkama.”
„Nema na čemu. Ako se predomislite…“ Oči su joj blistale dok je odlazio, prateći njegovo dupe kroz vrata.
„Dobar je . . .“ šaputala je ispod glasa.
Izgledao je prilično konzervativno, ali je i dalje bio prvi zgodni momak kojeg je videla cele noći, bio on nečiji tata ili ne. Danko je odmahnuo glavom kada se vratio u auto. Prošlo je godinu dana otkako je imao seks. Vizija Tare gole bez ičega osim njenih rogova odjednom mu je pala u glavu i on se zapravo napalio.
Mala fantazija se razvila u njegovoj glavi da se vrati ovamo, razgovara sa njom, vrati se kod nje… patetično! Ali i dalje je bio tvrd. . .
+++
„Heeeeeeej!!!“ Danko je začuo visoko vrištanje kada je konačno otvorio vrata stana svojih ćerki. „Tata, tata, tata!!“ I odjednom mu je oči zaslepila duga plava kosa koja mu je šibala po licu i Sonja ga je stezala oko struka. 
„Helena!!!“ vikala je iz sveg glasa. „Ćale je ovde!“
„Hej!“ nasmejao se dok ju je grlio. A onda ga je gušila još jedna plava kosa i još jedan ogroman zagrljaj. Na kraju ih je držao, po jednu na svakoj ruci, i poljubio ih u obraze.
„To ja zovem dobrodošlicom.”
„Tako nam je drago što si ovde!“
„Postavili smo svetla, jel ti se sviđa?“
”Naložile smo vatru!”
„I topla čokolada!“
„Hahahaha… divno divno…“, nasmejao se Danko dok su čavrljali. „Samo da uzmem stvari iz auta.“
Helena i Sonja su ga obožavano gledale sa dva skupa identičnih smeđih očiju.
„Da li je vožnja bila zaista loša?“
„Jadni tata!“
„Ali ti si ovde! Ovde si! Da li ti se sviđa naše mesto?“
Danko je pogledao okolo. Bio je to prvi put da je bio ovde. Živele su u dve spavaće sobe na prvom spratu neobične stare viktorijanske kuće, i očigledno su se osećale kao kod kuće, jer je bila baš kao njihova stara spavaća soba.
Mesto je bilo (naravno) u ogromnom neredu, sa kompjuterima, papirima, odećom, donjim vešom, jastucima, i poklonima svuda okolo. Glasna muzika je dopirala sa zvučnika. Ali uspele su da prikače neka svetla jarkih boja i zapravo su imali otrcanu božićnu jelku u jednom uglu.
U ognjištu je plamtela velika vatra.
KRAJ 1. Dela
[…] je dildo u ruku i prineo ga uz svoj kurac koji sam ja i dalje pusila. Nezno me uhvatio za bradu i izvukao svoj kurac iz mojih usta. Jesu li iste velicine seko. Klimam glavom i on mi nudi dildo da stavim u […]