„Jesi li opljačkao banku ili tako nešto?” upitala je Elena, prvi put razgledajući Jovanov stan. Bio je prevelik i preluksuzan za nekoga s njegovim primanjima. Jovan je objasnio mlađoj sestri kako je došao do tog stana preko prijatelja svog šefa. Dobio je znatno nižu kiriju u zamenu za rešavanje problema s kojima su se suočavali drugi stanari u kompleksu. Bio je nezvanični upravnik zgrade, ali pošto je taj luksuzni stambeni kompleks bio sasvim nov, nije imao mnogo posla.
Vodovodne i električne instalacije bile su nove i nije trebalo mnogo truda za održavanje. U tom trenutku, u stanu je živeo već šest meseci. Dobro mu je išlo na poslu i mogao je sebi da priušti pristojan stan, ali svakako ne ovako luksuzan. Bila je to zaista sjajna prilika za njega. Najveći problemi s kojima se do tada susreo bili su slučajevi stanara koji su izgubili ključeve. U međuvremenu, mogao je da nastavi da radi svoj redovan posao i uštedi.
Ipak, Jovan nije razmišljao o stanu. Bilo je to prvi put da vidi mlađu sestru nakon dve godine, otkako je počeo da radi posao koji i sada obavlja – kilometrima od njihovog rodnog grada. Elena je imala samo sedamnaest godina kada je on otišao od kuće. Sada se prebacila ovde kako bi završila poslednje dve godine fakulteta. Takođe, useljavala se u fantastičan stan svog brata. O tome su razgovarali mesecima pre nego što su pokrenuli temu pred roditeljima.
Ideja je potekla od Jovana, ali je bila sasvim logična. Zašto se Elena ne bi uselila kod brata, kada on ima više nego dovoljno prostora? Bilo je to mnogo bolje rešenje nego da sama traži smeštaj koji sigurno ne bi bio tako dobar, a svakako bolje i od života sa nekim nepoznatim cimerkama. Jovan nije mogao a da ne bude impresioniran svojom mlađom sestrom. Kao da se preobrazila u sasvim drugu osobu.
Njena plava kosa bila je duža nego ranije – sada joj je dopirala sve do donjeg dela leđa, privlačeći pogled njenog brata ka guzi, koja je bila čvrsta kao uvek, ali i malo veća nego ranije. Lagani šorts koji je nosila nije bio naročito uzak, ali je bio dovoljno kratak da stalno otkriva delove donjih guzova. Njene preplanule noge mogle su da stanu na crtu nogama bilo koje plesačice. Gornji deo odeće činila je crna majica bez rukava, skrojena tako da se završava tačno iznad pupka.
Iako izrez nije bio preterano dubok, majica je bila dovoljno pripijena da istakne njene čvrste grudi – taman tolike da stanu u šaku – koje su stajale visoko i ponosno. Jovan je bio, blago rečeno, impresioniran. Bio mu je dovoljan jedan pogled da shvati da se njegova sestra očigledno i dalje bavi plesom i aktivnostima u kojima je uživala godinama. Delovala je samouverenije nego ranije, a zbog načina na koji je držala telo, činila se čak i malo višom.
Takođe, činilo se da je sada veštija i suptilnija u šminkanju, pa je njeno prirodno prelepo lice došlo do izražaja više nego ikad. Njen prtljag je još uvek stajao u dnevnoj sobi, blizu glavnog ulaza, dok je Jovan pokazivao stan. Razlika od sedam godina davala im je prednost u odnosu na mnoge njihove vršnjake – braću i sestre koji su bili bliži po godinama. Nikada nisu imali onu vrstu rivalstva i sukoba kakvi su bili uobičajeni kod mnogih drugih braće i sestara tokom odrastanja.
Jovan je uvek bio onaj zgodan, sportski nastrojen stariji momak koji je, sticajem okolnosti, živeo u istoj kući i imao iste roditelje kao i Elena. Bio je to momak u koga su bile zaljubljene sve njene drugarice, što ju je, u isto vreme, i nerviralo i činilo ponosnom. Jovan je uvek bio svestan toga koliko se njegova mlađa sestra ugleda na njega. To mu je prijalo još dok je bio tinejdžer. Obećao je sebi da će uvek voditi računa o njoj i truditi se da je nikada ne razočara.
Kada je došlo vreme da se on konačno osamostali, Elena je bila gotovo van sebe od tuge. Ipak, obećao joj je da će se svakodnevno dopisivati i razgovarati bar jednom nedeljno – obećanje koje su oboje održali tokom proteklih dugih godina. Iako je Jovan imao stotine selfija koje mu je Elena slala, susret uživo – nakon najdužeg perioda koji su ikada proveli razdvojeni – bio je sasvim drugačije iskustvo.
Njena zrelost i samopouzdanje došli su do izražaja na način na koji to ni selfiji ni telefonski razgovori nisu mogli da prenesu. Zbog načina na koji se držala delovala je tako drugačije, a ipak je, u gotovo svakom drugom pogledu, ostala ona ista, divna Elena. Dok je pokazivao stan svojoj sestri, Jovanu je bilo teško da skine pogled s njenog lica, a kad god bi ona pogledala na drugu stranu, on bi joj posmatrao noge, kao da pokušava da ih zauvek ureže u sećanje.
Znao je da ne bi trebalo tako da je gleda, ali to je bilo samo zbog iznenađenja pred prelepim bićem u koje je ona izrasla. Promenila se i postala još izraženija verzija svega onoga što je oduvek bila. Uostalom, nije ništa loše u tome što jedan momak oseća ponos zato što mu je sestra lepa. Mnoga braća bi poželela takvu sreću.
Elena je bila oduševljena sobom koju je Jovan ispraznio kako bi ona mogla da je koristi kao svoju. Imala je ogroman ormar, dovoljno prostora za radni sto za učenje, kao i prozor s pogledom na udaljenu obalu jezera. Njen brat se nadao da će videti izraz zadivljenosti na njenom lepom licu, i ona ga nije razočarala. Jedini problem bio je taj što će morati da dele kupatilo, ali navikli su na to tokom odrastanja kod kuće sa roditeljima.
Nakon toga, Jovan je sestri pokazao terasu, a ona je bila još više oduševljena nego spavaćom sobom. Bilo je tu mnogo udobnog nameštaja, a Jovan joj je rekao da tu može da uči i istovremeno održava svoj preplanuli ten. „Ovo je neverovatno Jovane”, uzdahnula je. „Zaista znaš kako da paziš i razmaziš svoju sestricu.” Jovan je popustio pred snažnom željom da je zagrli.
„Ništa nije dovoljno dobro za moju Elenicu”, rekao joj je.
Bio je bolno svestan položaja svojih ruku, koje su počivale na njenim leđima, tačno iznad njenih zaobljenih, čvrstih guzova, dok mu je toplota njenog tela uz njegovo izazivala dobro poznato golicanje među nogama. Nikada ranije nije osetio ništa slično prema svojoj mlađoj sestri, a plašilo ga je to što je taj osećaj bio mnogo prijatniji nego što bi smeo da bude.
„Ti si moj heroj”, rekla mu je, uzvraćajući zagrljaj. „Osećam se kao princeza koja se useljava u prinčev dvorac.”
Jovan se nasmejao. „Dobro, to je malo preterivanje, ali ti si lepa kao princeza i zaslužuješ najbolje.”
„Pa, svakako imam najboljeg brata.”
„Dušo, imaš samo jednog brata.”
„Mala tehnička pojedinost.”
„Dobro došla kući. Zaista se nadam da će ti se ovde dopasti.”
„Već mi se dopada. Sjajno je. Baš kao i ti. Ali bila bih srećna gde god da živim sa tobom. Ne možeš ni da zamisliš koliko sam se radovala tome što ćemo ponovo biti zajedno.”
Jovan se zacrveneo – nešto što mu se nikada ranije nije desilo ni zbog koga drugog. „Baš kao u stara dobra vremena”, reče on.
„Da. Samo još bolje.” Elena tada podiže svoje lepo lice i poljubi brata u usne. Bio je to kratak poljubac, ali ne i ishitren. Njihove usne su se toplo dodirnule na nekoliko kratkih trenutaka. Bio je to prilično nevin poljubac, ali ne baš onakav kakav bi inače razmenili. Jovanu je bilo teško da ne pomisli na to kako bi pritisnuo svoj jezik uz sestrine meke usne. Odoleo je tom porivu, ali svaki put kada bi poljubio devojku lepu poput Elene, to bi uvek bilo propraćeno i istraživanjem jezikom.
Bio je to samo običan zagrljaj i poljubac, ali Jovan se odvojio pre nego što je njegov intimni deo počeo da reaguje. Nije mogao da shvati zašto ona odjednom tako deluje na njega, ali nije smeo da dozvoli da ona oseti kako mu se penis nekontrolisano ukrućuje uz njeno telo. Kada je taj trenutak prošao, Jovan joj je pomogao da unese prtljag u svoju sobu. Ostavio ju je da se raspakuje i sredi sobu, dok je on otišao u kuhinju da pripremi nešto za večeru.
**
Narednih nekoliko nedelja proteklo je u laganom ritmu i privikavanju na ponovni zajednički život. Elena se uhodala, počela je da odlazi na predavanja, upoznala je određene delove velikog grada i slično. Jovan se iznenadio koliko je bilo lako ponovo se navići na život sa mlađom sestrom, nakon toliko vremena. Sada, kada je izrasla u prelepu devojku činilo se da imaju još više zajedničkog. Bila je idealno društvo, a Jovan nije ni shvatao koliko je bio usamljen živeći sam, sve dok nije dobio društvo.
Nije da mu je nedostajalo žena, ali još uvek nije ostvario takvu bliskost ni sa jednom zbog koje bi poželeo da zajedno žive ili uozbilje celu vezu. Jovanova tadašnja devojka nije bila izuzetak. Nikolina je bila zgodna, lepa brineta, samo nekoliko godina starija od Elene. Jovan joj je rekao da mu treba malo vremena da pomogne mlađoj sestri da se smesti, pa se nisu viđali neko vreme. Ali kada je, nakon par nedelja, Nikolina počela da šalje poruke i zove, tražio je izgovore da je njegovoj sestri potrebno još malo vremena – možda još nedelju ili dve.
Nikolina nije bila srećna, ali je pristala da Jovanu pruži još malo prostora. Međutim, stvarnost je bila takva da se Elena uklopila u njegov život savršeno od prvog dana, kao da je tu oduvek pripadala. Zajedno su večerali skoro svako veče, a Jovan ju je nekoliko puta izveo i u restoran u kraju koji je poznavao. Iako su to bili samo brat i sestra na večeri, bili su to najbolji izlasci kojih se Jovan mogao setiti.
Elena se za sve te prilike oblačila prelepo, obično noseći neku od svojih letnjih haljina koje su bile smelo kratke. Jovanu se, hteo-ne hteo, dopadalo što su ih ljudi smatrali parom. Nikada nije ispravljao tuđe pretpostavke, a primetio je da se ni Elena time nije zamarala. U nekoliko navrata, samo bi se pogledali i razmenili osmeh koji je govorio da oboje znaju o čemu je reč.
Još jedna stvar koja se počela dešavati tokom tog prvog meseca bila je ta da je Elena brzo prihvatila bratovljev predlog da uči na balkonu i istovremeno potamni na suncu. Jovan je jednom izašao napolje i zatekao svoju mlađu sestru kako leži na ležaljci, držeći debeo udžbenik u rukama i upijajući sunce u bikiniju koji gotovo ništa nije ostavljao mašti. Kada ju je prvi put video kako ustaje i ulazi unutra po piće, primetio je da njen donji deo kupaćeg kostima više otkriva njenu zadnjicu nego što je pokriva. Melem za oči.
**
Kako su nedelje prolazile, činilo se da Elena postaje sve opuštenija dok je boravila u stanu – često samo u bikiniju, ili u gaćicama i majicama na bretele u kojima je obično spavala. Jovan se nije bunio. Što je više viđao svoju sestricu, to je želeo da je gleda još više. Ipak, bilo mu je teško da to zadrži za sebe. Nipošto nije želeo da je prepadne ili navede da pomisli kako je on nekakav incestuozni voajer. Bilo je dovoljno loše to što je i sam sebe, u dubini duše, bar stotinu puta optužio upravo za to.
Jovanov odnos prema sestri postao je još složeniji kada je ona počela, kao nekada, da se uveče pribija uz njega na kauču, nakon što bi učila. To su radili i dok su bili deca, pre nego što je on otišao od kuće. Ali sada, kada je Elena izrasla u zanosno lepu studentkinju, sve je bilo potpuno drugačije. Počelo je da mu prija njeno društvo više nego što bi trebalo; shvatio je da svake večeri mnogo više želi da se mazi sa sestrom nego da provodi vreme sa Nikolinom, koja mu je, činilo se, život samo ispunjavala komplikacijama.
Njihova veza, uostalom, nikada nije ni bila zamišljena kao ozbiljna. To je bio zajednički dogovor, ali Jovan je imao utisak da Nikolina počinje da oseća kako joj je „teritorija” ugrožena. I to od strane njegove sopstvene sestre, od svih ljudi. Elena se veoma lako uklopila. Jovan je mogao da se viđa sa Nikolinom bilo kada, već posle prvih nekoliko dana, ali mu je sestra jednostavno bila mnogo bolje društvo.
Jedina mana bila je sve veća seksualna frustracija, sa kojom je počeo da se nosi tako što je masturbirao više nego što je to činio godinama unazad. Počeo je čak i da mašta o svojoj sestri – stvari koje nikada nikome ne bi mogao da prizna. Nakon orgazma on bi osetio nelagodu i grižu savesti… ali tada bi shvatio da su orgazmi jači nego ikada!
Kraj 1 dela