Sledeći dan na spustevima je počelo da sneži, što je doprinelo da staza bude donekle brža. Ovaj put Joco je izazvao majku da se trkaju. Imao je plan. Dok se budu spuštali dole, on će namerno zaostati. Čim ona krene on će krenuti za njom. Oko polovine staze ima tačka puta koja se račva levo i desno. Svi, pa i Jasna su krenuli. Joco je krenuo desno. To je bio opasan deo puta, koji su pokušavali samo najbolji skijaši. Neko od skijaša mu je juče rekao da je to put kojim se brže dolazi do podnožja planine. Joco je krenuo tim delom puta. Bilo je opasno, ali želja za pobedom je bila jača. Dugovao je majci previše zadataka po kući dosad. Na jednom delu je oštro skrenuo, sneg pod njegovim skijama se odlomio i odjednom se našao lansiran u zrak, i išao je prema drvetu i jednoj steni. Skije su mu pukle i odlomile se. Na sreću njegovu, pogodio je krošnju drveta i njegov pad je bio donekle ublažen. Pokušavajući rukama da ublaži pad. Pao je na snegom prekrivene stene i udario jako. Na tom delu staze bila grupa ljudi na snežnim motornim sankama koji su ga videli kada se odvojio i krenuo tim delom staze. Da nije bilo njih ko zna šta bi se desilo i koliko bi sati prošlo dok ga ne bi pronašli i možda bi i iskrvario na smrt.
* * * * * *
Jasna je pogledala iza sebe ali nije videla sina. Nasmijala se jer je pomislila da je verovatno pao negde pokušavajući da je stigne. Ali, kad je stigla na kraj staze, a još nije videla sina, počela je da se brine. Posle nekoliko minuta je otišla do ormarića i presvukla se. Gaće nije obukla. Nije ih volela iako je bilo hladno. Prijao joj je svež zrak na debelim i jakim usminama. Zatim je zabrinuta majka otišla do kolibe skijaške patrole da se raspita da li bi oni možda mogli da potraže Jocu. Operater je pozvao patrolu na vrhu i pitao ih da provere stazu. Dobio je povratnu informaciju da su ljudi na motornim sankama videli da je neko imao udes i da upravo kreću na mesto nesreće.
Prošlo je skoro sat vremena dok je patrola konačno došla do Jasne. Jasna je bila u panici. “Kako je on, da li je dobro? Šta mu se desilo?” Zapitkivala je skoro ostavši bez daha.
“Našli su ga na jednom opasnom delu staze. Očigledno je da je odabrao opasan deo staze.”
“O moj Bože,” uzdahnula je preplašeno, “Kako mu je?”
“PA, bio je u nesvesti kad je pao na stene i dosta je izudaran, ali misle da nije ništa slomio.”
Jasni je laknulo kad je čula vesti, ali je ipak bila zabrinuta. Nekoliko minuta kasnije stigla je i patrola sa Jocom koji je bio vezan za nosila. Jasna je ušla u kola hitne pomoći i sela kraj Jovice, koji je još bio u nesvesti. Držala ga je za ruku i plakala celim putem do bolnice. Sve to je bila njena krivica. Ona je bila ta koja je podržavala izazov. Trebala ga je pustiti da jednom pobedi i da se smiri.
Nešto kasnije doktor je ušao u čekaonicu i tražio gospođu Perić.
“To sam ja,” Jasna reče, ustajući kako joj je doktor prilazio.
“Ja sam Doktor Spicer,” reče on pružajući ruku Jasni.
Kratko se rukovala i pitala, “Kako je Jovica Doktore?”
“Sedite, molim vas.”
To nije dobro zvučalo. Kad je Jasna sela, doktor je seo kraj nje.
“Pa, čujte ovako; Vaš muž je u prilično dobrom stanju ako uzmemo u obzir gde je bila nesreća,” reče Dr.Spicer s jakim nemačkim naglaskom. “Ima gadnu čvorugu na zadnjem delu glave, ali čini se da ne postoje unutrašnje povrede mozga. Udaren je na dosta mesta tako da ima dosta modrica po telu. Stavio sam zavoje tamo gde se to moglo. Sve u svemu, trebalo bi strogo da miruje i da se ne pomera najmanje 12 sati. Sada je pod sedativima, ali možete ga povesti kući samo ako ćete strogo paziti na njega i pomagati mu u svemu jer kod kuće ste mu vi medicinska ali i bilo kakva pomoć mu zatreba.”
“DA, paziću ga kao soko.”
“Možete otići po auto, a sestra će ga dovesti do ulaza za par minuta.”
Odjednom su se Jasni na licu pojavile suze radosnice…suze olakšanja. U svom tom jecaju Jasna je uspela da se zahvali doktoru. Zatim je otišla po auto i dovezla se do ulaza u bolnicu. Ugledala je Jovicu u kolicima na prilazu bolnici a kraj njega je bila sestra koja mu je držala kišobran kako bi ga zaštitila od snega koji je sve jače padao. Na glavi je imao poveću vrećicu leda pričvršćenu,
ali nije mogla videti ništa više jer je bio ogrnut bolničkom dekom.
“Muž vam je pod sedativima jakim, tako da je uspavan,” rekla je sestra kada je ugledala jasnin panični i uplašeni pogled. Tada je dodala Jasni bočicu s tabletama i rekla joj, “dajte mu jednu tabletu na svaka 4 sata. Pazite na zavoje da se ne pokvase i zakažite kod doktora za tri dana pregled.” Na kraju joj je dala torbu sa Jovicinim stvarima i dodala, “Ne brinite se, biće on dobro. Ovde smo
videli mnogo gore ozlede od skijanja.”
“Hvala vam puno,” reče Jasna. Pustila je muškog radnika u bolnici da stavi Jovicu na suvozačko mesto i krenuli su kući. Sneg je sve jače i jače padao i bivao je sve krupniji, što joj je otežavalo vožnju do kolibe. Kada su došli do kuće kućepazitelja zaustavila je auto. Odjednom se zapitala kako će sama odvesti sina u kolibu. Izašla je iz auta i pokucala kućepazitelju na vrata.
Kada je odgovorio, Jasna je rekla, “Izvinite što vam smetam, ali imali smo nesreću.”
“Molim vas,” recite. “Šta se desilo?” upitao je zabrinuto, pogledavajući u auto i videvši da se Joco ne pomera i da sedi samo naslonjene glave unazad.
“Jovica je jutros pao na skijanju i jako se povredio. Ima potres mozga i nekoliko nagnječenja i dosta modrica, ali sve u svemu doktor misli da će sve biti ok. Nažalost nemogu sama da ga odvedem gore do kolibe sama. Pod sedativima, u nesvesnom stanju je, pa ne može sam da se kreće.”
“Nema problema,” reče kućepazitelj, pozvavši dva velika psa. “Sačekajte samo da uzmem sanke i možemo polako vašeg muža da odvedemo do kolibe za par minuta.”
“O do neba vam hvala, neznam šta bi da vas nema, tako ste ljubazni.Mogu vam platiti za ovaj vaš dodatni trud ako treba.”
“Ne gospođo, to ne dolazi u obzir. Vi ste gosti u Švicarskoj.”
Jasna je pomislila u sebi da ga je uvredila ponudivši mu novac, ali joj se sve više sviđalo to kako svi misle da joj je sin ustvari muž.
“Hvala vam puno,” reče Jasna ponovo.
Jasni je sada već bilo hladno među nogama. Imala je haljinu do kolena, ali nije imala gaće, i pička joj se pomalo već smrzavala. Tako da je kada se kućepazitelj okrenuo i otišao po sanke, malo je zadigla haljinu i protrljala svoje debele usmine kako bi ih barem malo zagrijala, i brzo spustila haljinu. Bila je gologuza. I morala je da pazi kako se saginje jer joj se suknja sama uzdizala, i nije htela da izazove poglede kućepazitelja u ovakvom trenutku nesreće koji ju je zadesio. Doneo je sanke, stavio ih je u gepek, seli su u auto, usli su i psi i krenuli su prema kolibi.
Kad su stigli do puta dokle mogu ići, stali su, izvadili sanke iz gepeka, upregnuo je pse. Polako su Jocu izneli iz auta i posjeli ga na sanke i pridržavajući ga krenuli prema kolibi. Za par minuta su bili gore. Oboje su mu pomogli da dođe do vrata i ušli su u kuću. Svako sa svoje strane pod ruku odveli su ga gore do kreveta. Polegli su ga onako polu svesnog na krevet.
“Stvarno ne znam kako da vam zahvalim za pomoć.”
“Već ste mi zahvalili. Samo se nadam da će vaš muž brzo biti bolje,” reče on i krenuo je da izađe. Onda se zaustavio. “Samo da vam kažem još, izgleda da se sprema jaka oluja. Da li imate sve što vam treba u kolibi? Jer ećete nekoliko dana moći izaći i otići do grada, a možda i više.”
“Da, imamo,” reče Jasna.
“Odlično, jer snežne oluje prilično budu jake i dugo traju u ovo doba godine. Ali ako zatrebate nešto znate gde sam. Slobodno mi se obratite.”
“Hoću i hvala vam još jednom.”
“Čuvajte se gđo Perić i dobro pazite na muža, sada ima samo vas za pomoć.”
Kućepazitelj je otišao a Jasna se vratila sinu. Uzdahnula je videvši ga kako leži u zelenom bolničkom odelu. Otišla je do njega i posjela ga kako bi mu mogla skinuti odelo. Bio je gol ispod njega. Uzdah joj se oteo kada je ugledala modrice koje je imao posvuda po telu. Neke su izgledale kao površinske a neke su baš bile gadne.
Sela je na krevet i uzela sina za ruku. Nažalost, nije mogla a da ga ne osmotri tako golog, gledala ga je kao muškarca sada. Njene oči su lutale po njegovom telu. Imao je lepu formu tela. Na kraju, oči su joj došle do njegovog kurca koji je ležao opušten na njegovoj butini. Iako se svim silama i dalje trudila da ga gleda kao sina i znala je da je svaki drugi način bio pogrešan, nije se
mogla odupreti nekom čudnom ,neželjenom uzbuđenju koje je prostrujilo njenim telom. Jovicin kurac bio je poveći i debeo, iako je bio opušten. Dobro je znala kakav je kad mu je krut. Godine su prošle za nju kada je uživo videla kurac. Iako je osećala krivicu, nastavila je da gleda sinov kurac. Njeni prsti su bili samo nekoliko centimetara od njega,iako, jako se trudila da se odupre nagonima napaljene majke i žene da posegne za njega i da ga dodirne. Napokon, gubeći bitku u sebi, lagano je stavila dlan preko njegovog kurca.
Srce joj je lupalo kao blesavo u grudima. Odjednom, osetila je kako mu se kurac pomerio ispod njenog dlana. Bio je topao, nekakolepo joj je stajao ispod dlana, godilo joj je. Skoro da je mogla da oseti kako mu krv juri venama. Podigla je ruku i uzela sinov kurac u ruku i obuhvatila ga prstima. Sreća što je tako pod sedativima bio više uspavan nego budan. Nekoliko sekundi ga je tako držala i prisećala se zatvorenih očiju kako je i sama imala kurac u rukama, ali bilo je to davno i falio joj je taj osećaj, trebalo joj je to, bila je gladna kurca. Nesvesno ga je stiskala u ruci.
Neizbežno, počeo je da raste i se ukrućuje u njenoj ruci. Usta su joj bila širom otvorena. Oblizivala se. Noge su joj nse širile same. Kurac joj je puslirao u ruci. Odjednom je shvatila šta radi i koliko nije normalna i brzo ga je pustila. Pulsirao je, mrdao se, i stajao je dignut kao kip. S još jednim pogledom, prekorila je sebe i ustala se. Nakon što je navukla pokrivač preko njega, otišla je kuhinju na drhtavim nogama i vlagom u međunožju da si napravi šolju kafe.
Nekoliko sati posle, Jasna je sedila kraj kreveta u fotelji i čitala je kada je čula da se Joco mrda u krevetu. Noge su joj se same raširile, nesvesno kad je bila kraj sina, a začudo i ovaj put iako je bila u bolnici nije gaće nosila, tako da ako bi se sin probudio imao bi slobodan pogled na maminu dlakavu pičku. Skroz nesvesno imala je dosta razmaknute noge pred sinom.
Kada je videla da otvara oči obradovala se jako. “Gde…šta…šta se desilo?” pitao je sin majku tihim glasom.
“Imao si nesreću na planini,” suze su joj krenule niz lice, suze radosnice dok se trudila da se nasmeši što se prubudio i što je svestan.
Joco je pokušao da ustane.
“NE, nemoj se dizati, moraš da miruješ i to strogo još nekoliko sati,”reča mama, blago ga gurajući nazad.
Joco je uzdao u negodovanju i prineo ruku glavi. Kada je video zavoje na zglobovima u laktovima pitao je mamu, “Jesam li ja to slomio ruke mama?”
“Ne, nisi ljubavi, samo si se dobro ugruvao i nagnječio. Doktor je rekao da bi sve trebalo biti ok za nekoliko dana, ili bar lakše nego sad, ali ne želi da ih pomeraš. A ni da ih pokvasiš.”
“Baš sam glup,” šapnuo je Joco spuštajući ruke kraj sebe na krevet.
“Bila je to nesreća. Ja sam kriva.”
“A Kako si to ti kriva?” upita Joco, polako se prisećao događaja koji su ga doveli dovde.
“Pa ja sam dopustila da to naše takmičenje traje i dan danas, trebalo je da odustanem od te naše navike.”
“Ali, Mamice moja, To može biti samo moja greška. Nije trebalo uopšte da idemo tim putem niz planinu.” Jovica je odjednom počeo da plače. Sada sam nam sj… zeznuo naš odmor.”
Jasna se nagnula nad njega i uzela ga za ruku. Namerno ili ne, to samo ona zna, obukla je majicu sa dubokim dekolteom, bez grudnjaka, tako da sise samo što joj nisu ispale sinu u usta.
“Ništa ti nisi upropastio. Sprema se jaka oluja i svejedno nekoliko dana nećemo moći ni izaći van, a kamoli da se skijamo. A kad oluja prođe i vreme se smiri možemo otići u razgledavanje. Svejedno sam htela da odem da vidim malo više Švicarske osim ovog skijanja.”
Joco se zahvalno osmenuo majci. “Hvala ti Mama.” Tada je opet pokušao da ustane.
“Ne smeš ustajati.”
“Ali moram da pišam,” bunio se Joco.
“Hmmmm,” reče Jasna polutiho. Sačekaj malo. Ustala se, otišla u kuhinju i donela neku šerpu. Pružila ju je sinu.
“Šta je to?” pitao je. Onda je odjedno shvatio za čega je to. “”JA treba da pišam u šerpu” Lice mu je pocrvenelo. Daj molim te Mama.”
“Izvini. Ali ne bi smeo da se ustaješ, doktorove naredbe. Ja ću ti pomoći ako poželiš.”
“Ne želim,” reče Joco brzo. Tada je posegnuo za šerpom. Ali, čim ju je uzeo, ispala mu je iz ruku.
Jasna ju je uhvatila. “Izgleda da nemaš baš puno izbora. Okreni se na bok.”
“O moj bože,” reče Joco ljutito. Okrenuo se licem prema majci.
Povukla je prekrivač s njega do stopala njegovih. Joco je zatvorio oči.
Jasna je drhatvim rukama posegnula i obuhvatila sinov kurac, usmeravajući veliki glavić prema šerpi. Držala ga je možda malo više od minute. Odjednom je kurac počeo da mu raste u maminoj ruci. Mali osmeh se pojavio ne njenim usnama i skoro se zahihotala.
Sa očima koje su još uek bile zatvorene, Joco reče, “Ne mogu da pišam, ovo je sramotno za mene.”
“Mama, ovo neće ići,” reče Joco, skoro u panici.
“ZAšto ne?”
“Pa, tvoja…tvoja… tvoja ruka…i uhhhh… ja… ja… se ne mogu koncentrisati na pišanje dok me ti gledaš i držiš za kurac.”
“Znam, ljubavi mamina, probaj da misliš na nešto drugo.”
Kurac koji je čvrsto držala u svojoj ruci nastavio je da se ukrućuje, sve dok nije bio skoro skroz dignut.
“DA li će ovo biti bolje?” Jasna reče i povuče pokrivač preko njega, zadržavajući sinov kurac us vojoj ruci, ne ispuštajući ga i povremeno ga je stiskala dok je on rastao i dalje. Nekoliko sekundi kasnije njegov kurac je bio skroz krut i pulsirao je u njenoj ruci. Jasna je znala da je sada u dilemi. Sada je morao da ide u kupatilo ali doktor je rekao da se ne pomera. Ali ipak, nije mogao ići u
kupatilo dok mu je dignut. Napokon, znala je šta treba da radi. Počela je da pomiče ruku na njegovom kurcu. Jovica je otvorio oči kada je osetio da se mamina ruka pomera..
“MAMAAAAAA!” uzdahnuo je i nastavio da uzdiše.
“Šššššššš,” šapnula mu je, dok je držala šerpu, i oblizujući se usput. Nastavila je da brže se kreće po kurcu svoga sina. Nije mogla da veruje da ona sada ustvari drka rođenom sinu.
Prisetila se stare izreke, “Očajna vremena zahtevaju očajne mere.” Sada je barem imala opravdanje za to što radi.
“O moj bože,” počeo je da stenje. Izraz njegovog lica odavao je utisak kao da još uvek nije mogao da pojmi šta se dešava, iako je sanjao o ovako nečemu dugo. Gledao je sin u majku kako mu drka kurac, dok su joj se sise tresle kao lude jer su bile slobodne. U jednom trenutku je video i mamine bradavice, jer njen dekolte je bio baš neubičajeno dubok, uživao je u prizoru maminih belih sisa i pokušavao da joj viri među noge dok mu je drkala. Uživali su oboje u zabranjenom činu ljubavi majke i sina.
Jasna je mogla sada da oseti kako joj se međunožje obilno vlaži kako je pumpala kurac drkavši mu kao da je poludela. Krv joj je jurnula u glavu, i učinilo joj se kao da će se onesvestiti. Bilo joj je drago što sedi jer bi u suprotnom mogla da se sruši od uzbuđenja, i butine su joj sad već bile mokre. Objašnjavala je sebi kako je ovo morala da uradi, nije bilo drugog rešenja.
“Mamaaa,” reče Jovica i počeo je kukovima da se lagano uvija i reaguje na njeno brzo drkanje i stisak na kurcu.
Nije trebalo dugo da prođe. “Mamaa, ja ću… ja ću da… zastenjao je i ućutio.
Odjednom mu se telo ukrutilo. “Aaaaaaaa jojjjj, majkooooo moja milaaaaaaa ” uzdahnuo je glasno.
Jasna je čvrsto stisnula svoje noge kako joj sokovi iz pičke ne bi skliznuli van haljine dok je pod rukom osećala kako joj sinov kurac pulsira. Tada je osetila kako sperma izlazi iz njegovog kurca. Mogla je osetiti kako mu sperma ide kroz kurac. Najednom, dok mu je sperma počela curiti u šerpu, i ona je počela da svršava. Pokušavala je da ostane mirna i nepomična, ali njeno telo je imalo svoje pokrete. Počela je da se uvija i sama, da se odiže i spušta, počela je i sama da stenje, ali kurac iz ruke nije ispuštala, držala ga je i drkala kao da joj život od toga zavisi. Bivalo joj je sve jasnije koliko je bila zapostavljena i zanemavarivana kao žena… Stenjala je dok je svršavala kao da je sama, uzdisala je i stenjala dok su je talasi zadovoljstva zapljuskivali. Podigla je pogled
prema sinovom licu i videla je da su mu oči još zatvorene. Još nekoliko puta mu je nadrkala kurac i stisnula ga pre nego što ga je pustila.
“Mislim da bi sada trebalo da možeš da pišaš.”
Kako su mu oči još bile zatvorene, Jasna je uzela posudu, nadajući se da sin ne gleda i nagnula posudu prema svojim ustima i još vruća sperma je počela da joj curi u usta, a ono što nije uspelo da iscuri pokupila je prstom trljajući si spermu po usnama. Joci je trebalo nekoliko minuta pre nego što se napokon olakšao u šerpu koju mu je mama donela…
“Mama…”
“Molim sine?” pogleda ga Jasna.
“Ostalo ti je nešto belo na usnama”.
Jasna se zacrvenela u licu, okrenula od sina i prstom obrisala usne i polizala prst, i napustila prostoriju. Otišla je u kupatilo kako bi si obrisala dlakavu pičku i butine jer bila je sva mokra dole među nogama…
