U svačijem životu postoje događaji koji se ističu kao jasne prekretnice duž naizgled mnotonog puta. Ti događaji menjaju sve i definišu ko smo bili u prošlosti, ko smo sada i ko ćemo postati. Za našu porodicu jedan takav događaj dogodio se jednog zimskog popodneva. Imao sam sedamnaest godina kada je moja starija sestra poginula u saobraćajnoj nesreći. Vozila je kući u mračno decembarsko popodne.
Do tada smo bili sasvim normalna porodica srednje klase sa udobnim načinom života. Posao mog oca nam je pružio sve što smo želeli, a moja majka Svetlana nam je pružila svu ljubav i brigu koja nam je bila potrebna. Ona je bila centralna tačka naše porodice, ona je održavala sreću da teče kroz svaki dan koji smo živeli.
Sa 45 godina bila je inteligentna i samouverena žena koja se dobro udala, a zatim odustala od sopstvene karijere. Posvetila je svoj život da bi podigla dvoje dece i brinula za svog muža. Bila je lepa žena, a njene plave oči i figura nagoveštavali su privlačnost kojom je osvojila mog oca kada je bila mlada. 
Godine su naravno malo prigušile njen sjaj, ali za mene je bila najposebnija i najljupkija žena na celom svetu. Svaki sin bi to rekao za svoju majku, naravno. Ali uvek sam osećao da u njoj postoji nešto što je izdvaja od ostalih. Takođe sam znao da među nama postoji nešto posebno. Nešto što pokazuje da sam joj bliži nego što su moji drugari bili sa svojim majkama.
Mogao sam da razgovaram sa njom o bilo čemu. Kada god bih joj rekao da je volim dok sam pakovao stvari i vraćao se na fakultet, uvek bih osećao nešto u njenom pogledu što ne bih mogao da definišem ili razumem. Kada je moja sestra poginula, činilo se da je to potpuno uništilo moju majku. Moj otac i ja smo naravno takođe bili utučeni. Šok i tuga koji su nas obuzeli bili su mračna i neprestana noćna mora, crna rupa koja je dugo izgledala neizbežno. Ali svi smo znali da je mojoj majci oduzeto nešto što nijedna žena ne bi smela da izgubi.
**
Kako su meseci prolazili, davala je sve od sebe da se izbori sa tim. Ali svi oko nje su mogli da vide da tone. Tada je moj odnos sa njom dobio novu dimenziju. Možda je to bio jedini način da se vrati iz tame. Kada se sada osvrnem na to, izgleda nadrealno i čudno. U to vreme, međutim, meni se činilo da je to neizbežno, jer smo prešli granicu od voljene majke i sina do toga da postanemo nešto više.
Počelo je na početku fakulteta, ubrzo nakon mog osamnaestog rođendana. Počinjao sam ponovo svoj život nakon užasa i mogu reći da sam pomalo i uživao u svom prvom semestru studija. Ali osećalo se pogrešno obnavljati svoju sreću kada je bilo jasno da moja majka ne može da obnovi svoju. Brak mojih roditelja se raspadao pod teretom gubitka i osećao sam krivicu što sam pronašao način da krenem napred, a oni nisu.
Barem moja majka nije. Moj otac je, kasnije sam otkrio, našao utehu u aferi sa drugom ženom. Sa druge strane, činilo se da je moja majka zalutala u more usamljenosti. Gledajući je prvog dana mog povratka, još uvek sam mogao da vidim ženu koju sam voleo više od bilo koje druge. Imala je blago uvijenu kosu koju je obično nosila vezanu, puštajući je samo povremeno i nasamo. Oči su joj bile neverovatno plave i kao da su gledale u samu dušu svakoga sa kim je odlučila da uspostavi kontak.
Njena figura je i dalje bila dobra za ženu njenih godina, sa punim grudima i urednim bokovima, uprkos tome što je rodila dvoje dece. Ipak, bilo je nešto u njenim ustima i izrazu lica što ju je izdvajalo. Nije klasično lepa, ali sugeriše duboku emociju i ozbiljnost za koju sam znao da muškarce privlači.
Nekoliko mojih prijatelja je komentarisalo njen izgled i, kako sam rastao, počeo sam da cenim ono što su mogli da vide. Ipak, njena ličnost ju je izdvojila više od svega. Bila je topla, pametna i sjajan sagovornik. Iako mi se činilo da je toliko toga nestalo u poslednjih godinu dana, i dalje je bilo bljeskova u malim trenucima.
Ja sam bio tih i suzdržan, pomalo me je nerviralo što su me ljudi smatrali stidljivim. Majka mi je često govorila da sam zgodan momak. Moj ‘lepi dečko’ tako bi me ona nazivala. Nasledio sam gustu crnu kosu i tamne oči svog oca i, sada kada sam narastao do njene visine, majka bi mi govorila da sam ista kao on dok me je grlila i ljubila.
Povremeno bi me naravno zadirkivala i pitala za devojke. Iako sam uvek izbegavao tu temu i odbacivao njenu radoznalost, istina je bila da sam imao veoma malo iskustva. Nikada nisam imao ozbiljnu vezu ili bilo kakvo značajno seksualno iskustvo.
**
Drugog dana kod kuće sam zapravo shvatio koliko je mojoj majci bilo teško da se nosi sa bolom. Izašao sam da vidim prijatelja i kada sam se vratio, kuća je bila u mraku. Bilo je kasno uveče i znao sam da je moj otac bio na nekoj svečanosti, ali sam se iznenadio što od moje majke nije bilo ni traga ni glasa.
Srećom, kad sam otišao gore, našao sam je. Bila je u sobi moje sestre. Soba je ostala praktično netaknuta od njene smrti i, iako je moj otac tvrdio da je treba očistiti, moja majka je insistirala da ostane onakva kakva je bila.
Videvši svetlost lampe, ušao sam polako i tiho, ne želeći da joj prekidam taj intimni trenutak. Bilo je jasno da je tek završila tuširanje, bila je obučena u prilično erotski donji veš. Prozirni ogrtač u vidu spavaćice nije skrivao ništa. Po prvi put od mog povratka bila joj je raspuštena kosa. Gledala je u ogledalo i videla me kako stojim pred vratima. Ne okrećući se, nasmešila se i pogledala me preko odraza. Otišao sam do mesta gde je bila, nisam siguran šta radi ili zašto je tamo. 
Dok sam stajao iza nje, naše oči su uspostavile kontakt. Ispružila je jednu ruku iza sebe da uzme moju i privukla je ustima nežno je ljubeći, kao što je to ponekad činila kada sam bio dete. Držala ju je tamo nekoliko sekundi, a zatim je pustila. Položio sam obe ruke na njena ramena i pitao je: „Mama, jesi li dobro?“
Počela je da priča: „Sine, da li si smatrao da je tvoja sestra bila lepa?“
Bilo je to tako neočekivano pitanje da sam zastao pre nego što sam uspeo da pronađem odgovor. „Naravno da je bila. Mnogo je ličila na tebe. Svi su tako mislili. Nema sumnje da je svoju lepotu nasledila od tebe.“
Na to se okrenula prema meni i pogledala me u lice. Posegnula je i stavila ruku na moj obraz. Nije mi se nasmešila, samo me je gledala nekoliko sekundi. Niko od nas nije progovorio, ali u tom trenutku sam znao da mogu da osetim vezu između nas u kojoj smo uvek uživali od najranijih godina. Zvuk i svetla automobila mog oca kao da su eksplodirali u tišini tog trenutka. Moja majka je ustala i krenula iz sobe, a ja sam ugasio svetlo i zatvorio vrata za sobom.
**
U danima koji su usledili stvari su se odvijale kao i ranije. Moj otac je nastavio da ide u kancelariju svaki dan, a moja majka je većinu vremena provodila sama u kući. Dao sam sve od sebe da joj pravim društvo i da usput malo učim za nadolazeće ispite. Bila je čudna atmosfera dok smo svi obavljali svoju svakodnevnu rutinu.
Do iznenadne promene je došlo kada mi je majka počela pričati o očevoj aferi. Taj razgovor je došao potpuno spontano jednog jutra i bacio me u vrtlog emocija. Bilo je toliko neočekivano da je na mene uticalo skoro koliko i sestrina smrt. Ne znam šta je bila motivacija moje majke da mi kaže, ali sam osetio osećaj izdaje sa kojim sam se borio. Bilo je napeto ali mama nije plakala dok je govorila, bila je polu tiha, usmerena u jednu tačku, iskreno do srži.
Kada je tata saznao da sam svestan, razgovarao je sa mnom o tome. Pokušao je da me natera da razumem njegovu tačku gledišta. Nisam ga mrzeo, ali sam mrzeo ono što je uradio. Više od svega, nisam mogao da razumem kako je mogao da nastavi sa tim znajući šta će to učiniti mojoj majci. Sada vidim da je to bila preka potreba za beg od svega. Trebalo mu je nešto što bi mu pomoglo da se ponovo oseća normalno. Nije voleo svoju sekretaricu, samo mu je trebala kao uteha, kao promena.
Gledajući unazad, mogu mu to oprostiti, ali ne i činjenicu da je bio spreman da to uradi pred nosom moje majke. Nekoliko dana nakon što sam saznao za očevu prevaru, desila se još jedna poptuno iznenadna i neolekivana stvar – majka me je poljubila. To zvuči smešno, sa obzirom da me je volela i ljubila i negovala ceo život. Ali ne pričam o toj vrsti poljupca.
Ovaj poljubac je ipak bio drugačiji i učinio je nešto da promeni prirodu te posebne veze između nas. Moj otac je bio na večernjem poslovnom sastanku i nije se očekivao povratak do kasno. Naravno, bilo je sve većeg broja kasnih večernjih sastanaka i putovanja na dan, dva ili tri.
Dakle, zajedno smo jeli i delili čašu vina. Moja majka nije volela da pijem. Ali te noći je izgleda želela da se opustim na taj način. Nakon večere, sedeo sam pored nje na sofi i sve vreme se trudila da me gleda, hvali, dodirne. Postajao sam prestar za takav način druženja uz mamu, ali ako ju je to činilo srećnom onda sam bio spreman da joj dopustim.
Ležao sam sa glavom na njenim grudima, a ona me je milovala kroz kosu, postavljajući mi uobičajena pitanja o mojim studijama i devojkama. Želeo sam da se oseća sigurno. Želeo sam da uklonim svaku ranjivost koju bi mogla da oseti. Ponuditi joj bilo kakvu emocionalnu zaštitu bilo je novo iskustvo za mene i nisam bio siguran kako da to tačno pokažem. Rekao sam joj da sam previše zaokupljen fakultetom da bih se mučio sa devojkama. 
Ona se smejala. Nežan smeh koji je bilo tako lepo ponovo videti. Okrenula je moje lice prema svom i nazvala me svojim „lepim dečakom“. Tada je prešla svojim usnama preko mojih. U početku sam to prihvatio kao jedan od milion trenutaka nežnosti koje smo delili u prošlosti, kao što bi svaka majka i sin imali. Ali onda me je ponovo poljubila. Ovog puta njene usne su se lagano razdvojile dok su se spajale sa mojima, a ja sam instinktivno otvorio svoje kao odgovor.
Osećaj njene topline i mekoće me je zapanjio kao nijedan drugi osećaj do tada. Nije bilo agresivno seksualno, ali činjenica da me je ljubila na ovaj način je kroz mene poslala talas mračnog zadovoljstva koji me je šokirao. Osetio sam nežno trzaj njenog jezika po unutrašnjoj strani moje usne, a zatim oštro uzbuđenje kada je vrh lagano prešao dublje u moja usta. Držala me je tamo neko vreme, masirajući moj jezik svojim.
Mirisala je božanstveno, tako vrelo, tako zapanjujuće. Grčio sam se, disao ubrzano, naše pljuvačke mešale su se u incestnu mešavinu ljubavi i strasti. A onda je sve stalo. Odvojila se i oblizala usne, sa širokim osmehom. Posle me je ponovo privila k sebi i niko od nas nije progovorio, sve dok mi iznenada nije rekla da treba da idem u krevet. Poželela mi je laku noć. Nije to bio samo trenutak i samo poljubac… to je bila prekretnica u našim životima.
Kraj 1 dela.
