Aleksandra je konačno bila spremna da zatvori prethodno poglavlje svog života i krene dalje. Prošlo je nešto više od godinu dana kako je ostala bez muža i trebalo joj je mnogo vremena da ga istuguje i prihvati novu realnost. Pozvala je svog sina Vukašina i zamolila ga da svrati u porodičnu kuću i pomogne joj. Cilj je bio da konačno pregledaju muževljevu radnu sobu kako bi je mogla koristiti kao svoju kućnu kancelariju.
Njen pokojni suprug je ostavio za sobom veliko imanje kojim je upravljao njihov advokat, ali sada se Aleksandra osećala spremnom da se dodatno angažuje. Aleksandra je imala je 48 godina, diplomirala je ekonomiju i kasnije masterirala poslovnu administraciju, dakle bila je visoko obrazovana i inteligentna. Ona je poticala iz bogate porodice i imala je veoma dobre veze. Sa početnim kapitalom, njen suprug koji je uvek bio vredan, uvećao je njihovo bogatstvo.
Kada neko opisuje Aleksandru, otmenost je bila prva reč. Uvek elegantna, zapanjujuće lepa žena, sa plemenitim izgledom koji bi svaki muškarac bio ponosan da ima. Zaljubivši se u ranoj mladosti kao tinejdžerka, niko, osim njenog sada pokojnog muža, nikada nije imao tu priliku da sa njom deli postelju.
Vukašin, njihov sin, bio je jedinac. Odrastao je sa „zlatnom kašikom“ kako se to kaže. Sa 25 godina, još uvek je bio samac jer se koncentrisao na karijeru. On je uspešno gradio sopstveno poslovno carstvo. Takođe je bio blagosloven dobrim izgledom svojih roditelja. Često je viđan na okupljanjima visokog staleža sa prelepom mladom ženom pored sebe; retko sa istom dva puta.
Porodica je imala nekoliko rezidencija širom zemlje. Trenutno, Vukašin je živeo u penthausu u centru Beograda. Aleksandra je, nakon smrti muža, živela mirnim životom na njihovom imanju na obroncima Fruške Gore. Bilo je to malo imanje za njene standarde, ali prilično veliko u očima svih drugih. Tamo je bilo tiho, što je i želela i što joj je i trebalo nakon naprasne nesreće sa mužem.
**
Vukašin je stigao sredinom jutra te subote, sa planom da ostane nekoliko dana. Pozdravila ga je na ulaznim vratima dok je parkirao svoj džip u ogromno dvorište. „Zdravo dušo. Hvala ti što si tako brzo došao.“ – rekla je, grleći ga i ljubeći u obraz.
Zagrlio je majku i malo se udaljio da je odmeri. „Pogledaj se. Konačno si se rešila crnine.“
„Jesam… nije bilo lako.“
„Mama, izgledaš divno.“ Gledao ju je u laganom šortsu i markiranoj kratkoj majici, bila je očigledno preplanula što je bio kontrast bledoj koži koju je godinu dana krila od sunca. „Vidim da si uhvatila malo sunca.“
„Pa hvala ti. Mnogo vremena provodim napolju, po bašti, oko bazena. Ovo leto je veoma brzo postalo vruće.“
„Nadam se da ne nosiš bikini pred poslugom?“ – našalio se Vukašin.
„Ne zezaj me, znaš da nikada to ne bih uradila. Uostalom, otpustila sam ih većinu.“
Njen sin ju je zbunjeno pogledao. „Zaista? Kada? Nisi mi ni rekla. Mislim, ko onda kuva i čisti?“, upitao je.
„Trebala mi je promena, tako da sam nedavno našla novo osoblje. Imam domaćicu i kuvaricu, baštensku radnicu i čoveka za bazen. Dolaze jednom nedeljno.“
„Hoćeš da kažeš da si sama na ovom brdu?“
„Ne brini se, znaš koliko je tvoj otac uložio u alarme kamere i slično.“
„Pretpostavljam da si u pravu. Ali mama, ti si društveno biće, uvek si bila. Ne mogu da zamislim da si tako sama.“
„U početku mi je to bilo potrebno da se odvojim od svega… ali sada uživam. Lepo je ustati ujutru, a da ti neko ne daje raspored gde treba da budeš i šta treba da radiš.“
„Ne bih znao. To se ne dešava često u mom životu“, rekao je.
„Veruj mi. Divno je.“
„Pa, očigledno ti prija jer izgledaš sjajno. Ne sećam se kada si poslednji put ovako sijala.“
„Odlično se osećam. Gladan? Žedan? Neko piće?“ upitala je.
„Mogao bih jedan onaj tatin konjak.“
„Sve je u vinskom podrumu. Biću u baštici, ti sipaj piće i javi mi kada završiš sa slaganjem stvari.“
„Daj mi petnaest minuta“, rekao je njen sin.
***
Vukašin se pridružio majci koja se odmarala u hladu ispod velikog drveta na sred dvorišta. Nešto je čitala. „Ja spremam večeru. Šta bi želeo?“
On je seo pored nje u debeo hlad. „Iskreno, mnogo me iznenađuješ. Nisam ni znao da umeš da kuvaš.“
„Nisam Džejmi Oliver, ali se prilično dobro snalazim u kuhinji. Mnogo sam se promenila dragi. Znao bi to kada bi češće dolazio.“
„Nemoj meni da prebacuješ. Sama si rekla da ti treba mir i samoća.“
Ona je spustila glavu na njegovo rame. „Znam dragi… izvini. Trebalo mi je. Sada sam bolje i želim da se redovnije viđamo.“
„Naravno mama. Dakle, šta želiš da uradimo sa očevom radnom sobom?“
„Pregledaćemo sve. Uzećeš šta ti treba a spakovaćemo očeve stvari. Planiram da je pretvorim u svoju kancelariju“, rekla je. „Počećemo sutra.“
***
Vukašin je rano ustao sledećeg jutra, i dok mu se majka pridružila, on je već raščistio dobar deo kancelarije i uzeo sve što je smatrao važnim. „Mislila sam da bismo mogli da poklonimo sve te silne knjige nekoj školi“, rekla je, ulazeći i sedajući u jednu od kožnih fotelja.
„Dobra ideja. Nameštaj?“
„Previše smeđe kože i tamnog drveta. Razmišljam o nečemu modernijem; želim svetlosti ovde, staklo, prozore“, rekla je.
„A police za knjige?“
„Ofarbaću ih u belo, zidove i plafon takođe ću promeniti. Ovo je prelepo za tvog oca, ali nije za mene.“
„Ma slažem se, ovde vrišti tata. Da li ti nedostaje?“ upitao je sin, okrećući se ka njoj.
„Svakog dana“, odgovorila je sa blagim osmehom.
„I meni. Koliko god imao mane, svi ih imamo. Bio je dobar otac.“
„I sjajan muž.“ Usledila je kratka tišina. „Mogu li da ti postavim jedno lično pitanje?“ upitala je njegova majka.
„Samo napred“, rekao je smešeći se.
Oklevala je pre nego što je tiho rekla: „Pre tvog oca, muškarce koje sam upoznala zanimale su dve stvari. Ono što je između mojih nogu i moj novac. Verovatno više ovo drugo. Pošto je tvoj otac bio onakav kakav je bio, većina muškaraca se ne bi usudila da mi priđe. Sada, pošto sam udovica, neću imati taj štit.“
„To ima smisla. Ali, šta je tvoje pitanje?“
„Ja i ti smo u sličnoj situaciji i sigurna sam da imaš i ti takav problem. Zgodan si. Bogat. Kako znaš kada je neko iskreno zainteresovan za tebe, a ne samo za tvoj bankovni račun?“
Njen sin ju je pogledao, a zatim seo na jednu od stolica okrenutih ka njoj. „Hajde mama, pričaj, šta tačno tražiš; društvo ili vezu?“
„Verovatno društvo. Počela sam da cenim vreme provedeno u samoći, ali bilo bi lepo povremeno imati društvo“, odgovorila je. „I sam si rekao da sam uvek bila društvena.“
„Znači tražiš prijatelja sa beneficijama?“
Zbunjeno se nasmejala. „Nisam sigurna da znam šta je to, ali ima određeni nevaljali prizvuk“, rekla je stidljivo.
„Jednostavno je, to je prijatelj sa kojim provodiš vreme i sa kojim povremeno deliš postelju. Da li je to ono što tražiš?“
Spustila je pogled naniže i primetivši da joj se kućna haljina prilično podigla, skupila je kolena. „Možda. Ali gde se takvi ljudi uopšte nalaze?“
Vukašin se nasmejao. „Imam par prijateljica sa kojima provodim vreme. Uživam u njihovom društvu, a mislim da i one uživaju u mom. Iako im ne dajem novac, i dalje ih plaćam na neki način. Idemo na razne lokacije i radimo svakakve stvari sve o mom trošku. Upoznaju ljude koji bi im mogli koristiti u budućnosti. U suštini, koriste me baš kao što i ja njih.“
„Nikada ne pominješ ljubav, srodnu dušu…“, rekla je.
„Mislim da je malo verovatno da se tako nešto desi. Mislim da je pronalaženje nečega poput onoga što ste ti i tata imali veoma teško.“
„Ufff previše teške teme. Da li želiš doručak?“ upitala je.
„Ne hvala. Samo pijem kafu ujutru.“
„Pridružiću ti se kasnije, ali ne smem da preskočim jogu. Ona mi je mnogo pomoglo, postala mi je rutina. Biću pored bazena na suncu“, rekla je Aleksandra ustajući i izlazeći iz sobe.
**
Vukašin je narednih pola sata pregledavao tatine stvari, dok nije shvatio da nema više kafe. Ustao je i otišao do kuhinje po još jednu šolju. Stao je u sred velike granitne kuhinje, uzeo gutljaj i pogledao napolje kroz velike prozore. Oči su mu se raširile kada je video majku. Nosila je uski krem sportski grudnjak i odgovarajući preuski šorc. U početku je pomislio da je gola usled sunca koje je osvetljavalo njeno telo. Nijansa odeće savršeno se slagala sa njenim prelepim tenom.
Mama je uvek bila lepotica, ali isto tako, uvek konzervativna i kulturna. Nikada je nije video u takvom izdanju. Čak i na letovanjima ona bi nosila jednodelne kupaće kostima koji su više skrivali nego otkrivali. „Prelepa je“, rekao je sebi u bradu dok ju je posmatrao. Radila je jogu, zatezala mišiće u raznim pozama, izgledala je kao boginja. Zraci su je obasjavali i nije mogao a da je ne uporedi sa božanstvom, sa anđelom.
Stajala je sa spojenim stopalima i leđima okrenutim njemu, a zatim se sagnula napred dodirujući stopala vrhovima prstiju. Obris njene guze i pičke kroz uski šorc bio je očigledan. Uvek je imao određenu fascinaciju sa ženama koje rade jogu, smatrao ih je veoma ženstvenim, seksi i fleksibilnim. Nekoliko njih je i posedovao u krevetu i znao je da su takve dame spremne za izvođenje mnogih poza iz kama-sutre. Odmhnuvši glavom, on je zgrabio šoljicu kafe i krenuo nazad u tatinu radnu sobu.
**
„Beleške iz života“ – pisalo je na malom rokovniku u dnu jedne od tatinih fioka. Vukašin je otvorio sveščicu i počeo da čita. Bila je više kao dnevnik. Gledajući datume, njegov otac je očigledno počeo ovo dok je još bio na fakultetu. Uglavnom su to bile beleške o prijateljima, časovima, profesorima i događajima. Ništa od velike važnosti.
Okrenuo je još jednu stranicu i osmehnuo se dok je čitao. „Danas sam upoznao ženu koja je savršena u svakom pogledu! Zove se Aleksandra.“ Sledećih nekoliko stranica nije pisalo ni o čemu drugom. Aleksandra je, činilo se, postala centar celog očevog univerzuma. Vukašin je poneo svesku u svoju sobu da kasnije čita, a zatim je otišao sa majkom na ručak a potom i u nabavku. Svratili su do Novog Sada kako bi obavili kupovinu.
Dok je gurao kolica za majkom, Vukašin je posmatrao nju, ali i ljude oko njih. Kretala se elegantno i graciozno, često se smešeći dok je prolazila pored drugih. Muškarci su izgledali kao da su hipnotisani njome. Njihove oči su je pratile dok je prolazila. Par puta su to činili duže nego što su žene sa kojima su bili odobravale. Majka je bila apsolutno božanstvena u laganoj lepršavoj letnjoj haljini boje meda.
Kosu je podigla visoko, otkrivajući svoje zategnuto mladoliko lice. Šminke je imala minimalno a tanka tkanina haljine mazila je njene obline. Pritom je i mirisala dovno i Vukašin je duboko udisao dok se kretao iza nje. Svaki pogled bio je ukrašen osmehom kad bi ga pogledala. Oči su joj sijale… delovale je da nije ista ona osoba koja je proteklih godinu dana patila u samoći.
Dok su se vozili kući, Vukašin se nasmejao i prokomentarisao: „Mama, jesi ti svesna koliko si božanstvena?“
„Pardon?“
„Nemoj ti meni tu pardon i te fore. Muškarci su buljili u tebe… čak i neke žene.“
Odmahnula je rukom: „Ne lupetaj. Možda ako je bio poneki pogleda.“
„Da, da… poneki. Svi su buljili. Čak i ja.“
„I ti?“ – pogledala ga je. „Uvek si bio laskavac.“
„Drago mi je da si bolje mama. Ponosan sam na tebe.“
Aleksandra se nasmejala: „Hvala ti, zaista.“
Sin ju je uhvatio za ruku: „Molim te, nikada ne potcenjuj sebe.“
***
Kasnije te večeri, sedeći u krevetu, Vukašin je uzeo tatinu svesku i počeo da čita. Bio je oko godinu dana u vezi svojih roditelja kada je naišao na stranicu pod nazivom „Dugmad“. Do tog trenutka, njegovi roditelji su se nekoliko puta ljubili, dodirivali… ali nisu imali ništa seksualno. Bili su na jezeru i njegov otac je nanosio kremu za sunčanje na ramena svoje devojke. Smelo je uvukao ruke unutar njenog gornjeg dela i obuhvatio joj grudi.
„Bilo je kao da sam pritisnuo neki prekidač. U trenutku kada su mi ruke kliznule preko njenih bradavica, ona se promenila. Nestala je ona elegantna, kulturna, religiozna studentkinja. Pomerila je telo unazad na mene, razdvojila noge. Uzdahnula je i počela da ljulja karlicu. Stenjala je. Nastavio sam da joj pipam grudi i kada sam joj malo uštinuo za bradavice, svršila je! Siguran sam da jeste.“
Vukašin je čitao i bio je vidno uzbuđeniji iz stranice u stranicu. „Šapnula mi je da me želi i pošli smo u malu šumicu van obale jezera. Pala je kolenima na zemlju, izvukla mi kurac i stavila ga u svoja usta. Aleksandra je očigledno bila neiskusna, ali me je sisala kao da je to sanjala čitav život. Brzo sam svršio a ona je sve progutala. Priznala mi je da je tog dana na jezeru doivela prvi orgazam od strane nekog drugog a da nije njena ruka. I definitivno njeno prvo pušenje.“
Vukašin se osećao nelagodno. Čitao je tatin dnevnik ali nije mogao da ignoriše erekciju koja je bila sve jača i tvrđa. Sledećeg dana, Aleksandra je otišla sa majkom na odmor i njihova veza je tada malo usporila. Ali nastavili su tamo gde su stali čim se vratila sa putovanja.
Tokom leta, Aleksandra, koja je uvek bila veoma bliska sa svojom majkom, ispričala joj je šta se dogodilo pored jezera. Majka joj je rekla da su i ona i njena tetka reagovale na isti način na stimulaciju grudi i da je štipanje bradavice neka vrsta intrige i erogene zone koja ih snažno zapali.
Vukašin je odložio svesku, legao na leđa i buljio u plafon. Želeo je da uradi nešto za šta je znao da je pogrešno. Ali nije mogao izdržati. Lagano je zavukao ruku u bokserice i uzdahnuo, bio je tako tvrd, tako osetljiv. Mokar glavić nauljio mu je celu šaku tako da je sa lakoćom krenuo u snažno masturbiranje. Dok je svršavao te večeri, zamišljao je majku na kolenima.
***
Vukašin je prvi ustao, što je sada već postala tradicija. Napravio je kafu sebi i majci, a zatim izašao i seo pored bazena. Njegova majka se ubrzo pojavila sa šoljicom u ruci, obučena u letnju haljinu. „Ekipa dolazi uskoro. Kako napreduje radna soba?“ upitala je.
„Ti reče da ćeš mi pomoći oko nje?“
„Znam… izvini. Tako dobro ti ide, ne bih da ti remetim rutinu.“
„Pokušavaš da me se rešiš?“ upitao je njen sin smešeći se.
„Nikako. Mnogo mi znači što si tu. Kad smo kod obaveza, moram da obavestim selidbenu kompaniju da iznesu stari nameštaj, a zatim da zakažem molera. Što se mene tiče, slobodno ostani koliko god želiš.“
Sat vremena kasnije, kuća je bila u košnici aktivnosti. Troje ljudi je čistilo kuću. Dvoje drugih je radilo u dvorištu, jedan je čistio bazen a domaćica je spremala mnogo hrane. Iako je Vukašin radio u radnoj sobi, misli o onome što je prethodne večeri pročitao o svojoj majci prolazile su mu kroz glavu sve vreme.
„Napravila sam ručak. Večera vam je spremna takođe, samo je stavite u rernu“, rekla je kuvarica pre nego je zajedno sa ostalim osobljem napustila imanje. Majka i sin sedeli su za trpezarijskim stolom i uživali u bogatoj gozbi.
„Da li ove intenet kompanije imaju pristup svemu što radim na svom računaru?“ upitala je iznenada.
„Tvoj laptop je na privatnoj mreži ovde u kući. Imaju pristup samo kada bi bila prijavljena na kompaniju. Tako da je tvoj pornografski sadržaj bezbedan.“
Spustila je pribor za jelo i pogledala sina koji se kikotao. „Pobogu Vukašine. Nemam nikakav pornografski sadržaj na laptopu.“
„Nemaš? Svašta… ja vala imam“, rekao je njen sin, i dalje se smešeći kao klinac.
„E pa ja nemam. Prijavila sam se samo na nekoliko sajtova za upoznavanje.“
Vukašin je podigao obrve: „Na kojim?“
„To te se ne tiče“, odgovorila je.
„Nadam se da nije Tinder.“
„Ne. Forbs je nedavno objavio članak. Naveli su najbolje i najgore. Takođe su naveli šta treba i šta ne treba raditi.“
„Samo budi oprezna“, upozorio je Vukašin.
„Jesam. Samo da znaš, nisam nikome odgovorila. Upoznavanje nekoga preko interneta jednostavno deluje neprirodno.“
„Da, slažem se.“
„A gde ti predlažeš da tražim tog… kako si rekao, benefitne prijatelje?“
„Prijatelja sa beneficijama. Muškarci koje poznajem su uglavnom rukovodioci. Vole novac iznad svega. Ali većina njih su takođe varalice. Volelo bih da imam odgovor za tebe.“
„Ehhh… a reci mi, gde mogu da nađem nekoga poput tebe?“
Vukašin se zagrcnuo. „Poput mene?“, upitao je.
„Da sine, poput tebe. Pametan. Zgodnog izgleda. Ne juri moj novac. Iskrenog.“
„Iskreno, i ja želim nekoga poput tebe, sa istim tim kvalitetima. Pretpostavljam da smo zaglavljeni jedno sa drugim.“
„Ma mora da postoji rešenje za ovo“, uverila ga je Aleksandra.
„Javi mi kada ga nađeš.“
„Da znaš da hoću“, odgovorila je smešeći se.
Kraj 1 dela.
