Cela priča počela je pre više od mesec dana kada je Branislava (poznata kao Branka) odlučila da se poveže sa svojim sestrićem. Plan je bio da se prijavi i igra istu onlajn igru koju je on igrao. Videla ga je mnogo puta kako igra tu igru, što preko telefona što preko računara. On je živeo kod nje poslednjih par meseci jer je bilo jeftinije od iznajmljivanje stana. Studirao je u njenom gradu tako da je imalo mnogo smisla da živi kod nje.
Brankina starija sestra, njegova majka, bila je veoma zahvalna i tetka nije imala razloga da ga odbije. Bila je sama i prijala joj je promena dinamike u kući. Posebno je bilo divno živeti sa mladim muškarcem koji je svojom energijom i nju podmlađivao. Ali, da bi se osetila još mlađom i prihvaćenijom, odlučila je da se poveže sa njim i preko te igrice.
Aleksandar je voleo da igra onlajn RPG igru, fantazija u kojoj ste mogli da izaberete svog lika i krenete u avanturu. Trebalo joj je dosta vremena da savlada osnove ali je dala sve od sebe. Kada je bila dovoljno sigurna u svoje znanje, i nakon nekoliko partija offline, pokušala je da se poveže sa njim preko interneta.
Na površini, to je delovalo kao prilično šašava i čak glupava ideja. Ali isto tako bila je i na neki način oslobađajuća. Mogla je da bude šta god je poželela u igri, pa je odabrala da bude nisko, sitno, gipko, okretno stvorenje. Oduvek je želela da smrša, i iako je znala da neki momci vole devojke sa oblinama, ako može da bude bilo šta, zašto ne bi izabrala ovo? Naravno, tetka Branka nije bila debela žena, naprotiv, ali kriza srednjih godina je činila svoje.
Kako god, počela je da ćaska sa njim u igri. Bio je veoma ljubazan i pomogao joj je u prvih nekoliko zadataka i misija. Igra je bila prilično otvorena i slobodna, tako da su mogli opširno da ćaskaju o svemu čak i dok su u samoj igri. Saznala je dosta o njegovim prijateljima. To joj je veoma prijalo jer je sama bila prilično odsečena od socijalnih zbivanja. Još uvek je imala prijatelje sa kojima se sastajala vikendom, ali nije bila bliska ni sa kim na poslu.
Dakle bili su virtuelni drugari u igri ali van igre je i dalje bila njegova tetka. Bili su ljubazni jedno prema drugom, ali ona nikada nije spomenula igru. On je prosto mislio da ona samo čita svoje ljubavne romane u sobi kao i obično. Međutim, kako su dani odmicali oni su se mnogo zbližili. Tada su čak počeli da se otvaraju jedno drugom, u mnogo intimnijem smislu.
Počeo je da priča kako se oseća usamljeno. Kako je njegova devojka raskinula sa njim zbog udaljenosti jer je studirao u drugom gradu. I kako je bio sve više pod stresom zbog vannastavnih aktivnosti. Branka ga je tešila koliko je mogla, ali nije bila dovoljno hrabra da lično razgovara sa njim o takvim stvarima. Umesto toga, pitala je da li može nešto da uradi za njega da mu smanji stres. 
„Pa ne vidim kako… osim ako ne poznaješ neke slatke devojke u blizini mesta gde živim.“
„A gde živiš, ako smem da pitam?“ Rekao joj je istinu. Rekao je grad i fakultet i sve. Naravno, ne tačnu adresu. Zatim je odgovorila: „Zar mi toliko veruješ? Mislim, mi smo ipak stranci.“
„Ti nisi stranac.“ brzo je iskuckao. „Verujem ti.“
Nakon kratke pauze, napisala mu je: „Ja zapravo živim tu u blizini tebe.“
„Nema šanse!“
„Istina je.“ Malo se pokajala što je to priznala. Ali opet, nije bilo šanse da sazna ko je ona zapravo.
„Zanimljivo… možda te moja tetka poznaje.“ Ukočila se. „Mada, ona retko izlazi iz kuće.“ Uzdahnula je sa olakšanjem. „Ti nisi baš mlada devojka, zar ne?“
„Zašto to kažeš?“ pitala je.
„Mislim, većina njih koji igraju ovu igru nisu baš mlađe cure.“
Morala je da prizna: „U pravu si, ja sam žena srednjih godina.“
„Znao sam. Ali ipak, pošalji mi svoje sise ili neću verovati.“
Ona je pocrvenela, a zatim ljutito otkucala: „Perverznjaku jedan!“
„Hahahahah.… ma samo se malo šalim.“
„Šališ se a?? Baš si hrabar dečko… zašto ti ne bi poslao svoju kitu da vidim ja koje si ti godište?“ Dok mu je to kucaka kikotala se u svom krevetu. Zezala ga je, ali je onda videla da joj je poslao neki fajl. Nije bilo šanse da je to ono što je mislila da jeste. Osetila je otkucaje srca u ušima. Kliknula je dvaputa na datoteku da bi je otvorila. Bila je to slika kokoške iz nekog crtanog filma. Osećala je kako stres napušta njeno telo: „Uplašio si me na trenutak.“
„Hej, možemo da razmenimo slike ako želiš.“
„Nema šanse!“
Ubrzo su promenili temu… ali dugo je razmišljala o tom trenutku.
**
Prošlo je nekoliko dana kada joj je poslao poruku da se pridruži jednoj drugoj igri sa njim. Bila je to igra uloga. Svako bi uzimao neku od ponuđenih uloga a drugi bi pogađao šta je, kroz razna pitanja. Prilično jednostavan koncept, praktično dečija igra. Ali mnogo joj se dopalo. Bilo je kao da je ponovo dete. Bilo joj je teško da se otvori bilo kome, a ovo je bilo mnogo sigurnije nego da razgovara sa bilo kim u stvarnom životu.
Do tog trenutka, to je bila bezazlena zabava i osećala se da nije uradila ništa loše. Ali nije do kraja shvatala pravila igre, i on je pokušao da joj slomi karakter. Aleksandar je bio dobar pisac i dobar igrač i znao je da unese i pomalo seksualne elemente u igru. Ipak, uživala je u pričama koje su napravili zajedno. Ali on je bio i odličan za stvaranje smutnje. Pitala je posle burne sesije igranja uloga, „Da li si ovo radio i ranije?“
„Jesam, sa mojom bivšom.“ Priznao je.
Tada je shvatila koliko je usamljen. Verovao je nekom strancu koji bi mogao biti na drugom kraju sveta jer nije imao sa kim da bude intiman. Nije bilo ni sigurno da je ona žena. Zabrinuto je pogledala u svoje telo pre nego što je ukucala: „Hej, imam priznanje.“
„Ti si muško?“
„Ne!“ Progunđala je: „Ali ne izgledam baš tako zategnuto kao moj avatar. Malo sam.. veća.“
„Ne vidim problem u tome.“
„Mislim, nisam debela ili nešto slično.“ Pogledala je po svojoj sobi i povukla majicu do grudnjaka ispred kamere. Slikala je stomak i poslala sliku.
„Veoma lepo.“
Nije očekivala takav odgovor i osetila nalet adrenalina. „Samo lepo?“ pitala je.
„Pa to je samo tvoj stomak. Morao bih videti još da bih bio siguran.“
„Dobar pokušaj mali.“ Zakolutala je očima.
Nakon par sekundi ničega, poslao joj je sliku. Ona je otvorila i ugrizla se za usnu. Njegov ceo mladi zategnuti stomak sa sve prsima došao joj je u kadar. Bila je oduševljena. „Pokazao sam ti svoje sise. Tvoj red.“
Nasmejala se i zakolutala očima: „Kako da ne.“
„Ne tražim gole slike… brus je sasvim dovoljan?“ 
Razmislila je i ustala na noge. Brushalter joj je bio najobičniji mogući. Slikala je grudi prekrivene brusom i drhtavim prstom poslala.
„U jebote! Ti si jedna seksi dama.“ Zakikotala se u sebi. „Znači, tu si negde blizu mene? Slobodna sa takvim grudima? Kako da znam da ovo nije prevara?“
„Mesec dana prevara?“ upitala je.
„Da… pretpostavljam da je to malo verovatno. Dakle, upoznavanje uživo?“
Htela je da napiše da…. Zastala je. Skoro da je zaboravila sa kim se dopisuje. „Ne mogu.“
„Zašto?“
Pokušala je da smisli razlog: „Želim da ovo zadržim u fantaziji.“
„Ali oboje smo slobodni, zar ne? U čemu je onda problem?“
„Matora sam za tebe.“
„Ne deluješ matoro… koliko imaš, trideset dve možda?
„Pokušaj četrdeset… i koju.“ Ona je priznala.
„Deluješ mnogo mlađe. Ja sam napunio devtnaest.“
„Imam određene probleme i… Ne mogu napustiti kuću. Nisam želela da pričam o tome ranije.“ – otvoreno ga je lagala.
„Bedak… Možda bih mogao da dođem kod tebe?“
Nije htela još više da ulazi u laži pa je samo šetala po sobi uznemireno pokušavajući da smisli izgovor. „Jednostavno ne volim da pričam o tome.“ Osećala se strašno što ga je prevarila, ali nikako nije mogla da mu saopšti istinu.
„Izvini. Nisam hteo da te prisiljavam i da buem napadan. Prosto, deluješ kao veoma fina i normalna žena.“
„U redu je.“ Pokušala je da ga umiri: „Možemo da promenim temu.“
„Dakle, ostaje samo fantazija… poštujem.“ Nastala je kratka pauza pre nego je poslao novu sliku. Bila je to slika njegovog krila i izbočina koja se jasno videla pod svetlom. Prosto nije mogla da veruje da je izazvala takvu reakciju od sopstvenog sestrića!! Od iznenađenja je pokrila usta i skrenula pogled. Ali je ubrzo stidljivo gledala kroz prste. „Još si tu? Izvini, to je verovatno bilo previše.“
Brzo je otkucala: „Ne, ne… samo… malo sam zatečena i iznenađena.“ Teško je disala. Ponovo je koračala po sobi, ne znajući kako da nastavi.
„Možemo se pretvarati kao da to nikada nisam poslao.“
„Samo mi reci… jesam li ja to… izazvala?“ pitala je.
„Naravno. Dugo nisam video tako sjajne grudi… osim ako ne brojimo tetkine romane koje ponekada čitam. Tamo ima zanimljivih stvari.“
Ona je momentalno pocrvenela. „Čekaj… ti čitaš romane svoje tetke?“
„Pa često ih ostavi da leže okolo. Mislim da ni ne primeti kada ih pozajmim jer ih ima gomilu.“ Narednih nekoliko minuta nije pisao ništa. Provirila je iz sobe i bilo je čudno jer on nije napustio svoju sobu.
„Jel je sve u redu?“ – upitala je.
„Ma jeste, sve je okej, nego… ma, zaboravi… Pretpostavljam da je to samo slučajnost.“
„Kakva slučajnost?“
„Upravo sam shvatio da izgledaš kao neko koga poznajem.“
Zadržala je dah. „Ja?? Na koga?“
„Moju mamu.“ rekao je i uzdahnula je sa olakšanjem. „Doduše, mnogo si zgodnija od nje.“
„To zvuči pomalo jezivo.“ Igrala se sa njim: „Zar mi nisi upravo pokazao koliko sam te napalila? A sada kažeš da ličim na tvoju mamu?“
„Ma dovoljno si drugačija.“ objasnio je. „Ali podsećaš malo. Inače, moja tetka ima tu istu knjigu koja je na tvom krevetu.“
Okrenula se prema krevetu i shvatila svoju grešku! Kada je slikala grudi, deo knjige je upao u kadar. „Svašta… Prvo tvoja mama, pa tetka? Ovo je neka zona sumraka.“ Pokušala je da skrene sve na šalu.
„Da, izvini, to nije seksi tema. Ali, nisi mi rekla kako ti se svidela moja slika?“
„Uzbuđeno sam se osetila… Ali i zbunjeno.“
„Pretpostavljam da ne želiš da čuješ šta sada radim sa slikama koje si mi poslala.“
Znala je da ne bi trebala da ga pita… ali morala je da sazna, bilo je jače od nje. „Šta radiš sa njima?“
„Pa, recimo da mi odeća više ne smeta.“
Progutala je pljuvačku. „Znači, toliko sam zgodna?“ pitala je. „Čak i odevena?“
„Pa moram da radim sa onim što imam.“ rekao je.
Zacrvenela se, dodirujući unutrašnjost sopstvene noge. Ovo je bilo ludo. Kako je moguće da je tako uzbuđena? „Hoćeš li još jednu sliku?“ upitala je.
„Uhhh… nemoj da me zezaš… znaš da želim!“ Aleksandar je odgovorio.
„Šta tačno?“
„Obožavam ženske grudi… ali lagao bih da kažem da su mi omiljeni deo ženskog tela. Za mene je guza uvek broj jedan.“
Saznala je još jednu stvar o svom mladom napaljenom sestriću… i zadrhtala je. Veoma pažljivo i sa malo svetla, uspela je da slika svoju zadnjicu. Bila je u farmerkama pa ih je malo samo spustila da se vide delovi belih gaćica.
„Savršenstvo… slatke gaćice. Mogu li da ih vidim malo bolje?“ Samo je malo spustila farmerke… a onda još malo. Zatim je razmišljala o tome još nekoliko trenutaka pre nego što ih je spustila na pola puta. „Predivno!“ 
„Znači li to da postaješ tvrd?“ upitala je.
„Nisi svesna koliko sam tvrd.“
„Obećavaš da ovo nikome nećeš slati?“
„Možemo da se šalimo i sve, ali nikada te ne bih ugrozio. Obećavam!“ Osećala se vrtoglavo i vruće kada je to konačno učinila. Otkopčala je grudnjak i oslobodila sise. Pozirala je, pritiskajući ih zajedno. „Ti si jebeno savršena!“ I to je bilo to. To je bio trenutak kada je izgubila svaku kontrolu i pomirila se sa ovim osećanjem. A onda je čula zvukove. Čula je režanje tako tiho da ne bi čula osim da ga nije očekivala.
Golih grudi ušla je u hodnik i primakla se njegovim vratima. Počela je da sklanja gaćice u stranu i da dodiruje svoju pičku dok je drugom rukom gnječila sisu. Čula je kako Aleksandar lagano stenje s druge strane vrata. Drkao je kurac na njene slike! Vratila se u sobu, znojava i na ivici orgazma. Bez ikakve kontrole, slikala je svoju prednju stranu dok je masturbirala za njega. Njeno disanje je bilo isprekidano. Nije mogla da prestane da stenje. Zajedno su svršavali, udaljeni samo nekoliko metara jedno od drugog.
U jednom trenutku je imala četiri prsta u pički! Talas za talasom vrhunca ju je udarao iznova i iznova. Zatvorila je oči i drhtala, skoro da je pala sa stolice. Nastavila je da trlja pičku pre nego što je pogledala poruku.
„Svršio sam.“
Lepljivim prstima, napisala mu je kratko: „I ja.“ Široko je raširila noge i uslikala svoju mokru pičku i pocrvenelo telo. Osećala je kako ponos buja u njoj. „Verovatno treba da ideš u krevet. Kasno je. Imaš predavanja sutra, zar ne?“
„Sutra u isto vreme?“
„Videćemo.“ – odgovorila je i stavila smajli koji se plezi.
Kraj 1. dela
